LEKTIRA

Ova priča „za decu i one koji vole decu“ govori o veseloj, petogodišnjoj djevojčici Hajdi koja dolazi da živi kod dede pod divnim suncem švajcarskih Alpa. Puna energije i ljubavi prema prirodi, Hajdi ima neverovatan uticaj na ljude koji su joj najbliži i koji uživaju u njenoj okrepljujućoj nevinosti, osjećajnosti i ljubavi.

Međutim, njena tetka Deta odlučuje da devojčica treba da se obrazuje umesto što po celi dan trči za kozama, pa je odvodi u Frankfurt da pravi društvo malo starijoj devojčici Klari, koja je prikovana za invalidska kolica. Između dve devojčice razvija se duboko prijateljstvo. Ali Hajdi čezne za planinom, jedinim mestom gde je zaista bila srećna.
Roman Hajdi odiše iskrenom plemenitošću i neukrotivim duhom glavne junakinje. To je priča koja gree dušu i kojoj ćete se sigurno više puta vraćati.

Pre više od jednog i po veka, dva čuvena naučnika, braća Jakob i Vilhelm Grim, objavili su zbirku nemačkih narodnih bajki, zbirku koja je tokom vremena postala jedna od najčitanijih knjiga u celom svetu, a pre svega jedna od najomiljenijih knjiga za decu. Braća Grim, zapisavši ove bajke onako kako ih je narod pričao, učinili su to gotovo u poslednjem trenutku.
Umetnost pripovedanja bajki sve se više gubila tokom devetnaestog veka, tako da bi jedno ogromno blago propalo da ga braća Grim, a potom i mnogi drugi zapisivači u evropskim zemljama – među njima i naš Vuk Karadžić – nisu spasli od zaborava i, objavivši ga, udahnuli mu nov život i neslućeno delovanje. Tek kasnije se doista videlo kakvo je i koliko to blago, gde su mu koreni i šta sve znači.

SADRŽAJ:
Carić i medved
Vuk i lisac
Stari Sultan
Probisveti
Bremenski muzikanti
Vuk i sedam jarića
Mačak u čizmama
Šest slugu
Žablji car, ili Gvozdeni Hajnrih
Pčelinja matica
Bela zmija
Kućica u šumi
Živa voda
Tri čovečuljka u šumi
Snežana
Trnova Ružica
Šest labudova
Guščarica kraj izvora
Dvanaest lovaca
Zlatna guska
Šestorica kroz vas celi svet prolaze
Plava svetiljka
Mudra seljakova kći
Repa
Golja
Palčić
Doktor Sveznalić
Mirko i Katica

Godine 1837, Jovan Sterija Popović daje komediju Tvrdica, koja kasnije postaje poznata pod imenom glavnog junaka Kir Janja. Kao i u Molijerovom Tvrdici, tema ove drame je strast škrtarenja i preterane štedljivosti oličena u jednom čoveku. U živu radnju su uklopljene mnoge odlike društva tog doba, posebno prilike među trgovcima i zanatlijama, zatim društvena pojava zelenašenja, sebičluk, glupost i sve druge svevremene, među ljudima uvek aktuelne teme.

A kad je prošlo šest punih decenija – vele to je prosečan čovečji vek — sastala su se tri putnika, sabrala su se u istu dušu iz koje su krenula u svet i svela su račune o onome što su videla u svetu na svome dugome putu.
Uze reč prvi, onaj što je brinuo brigu celoga sveta:
– Izmorio sam mozak i izlomio dušu, brinući ljudske brige!
– A jesi li ih bar zbrinuo te olakšao čovečanstvu?
– Ne, jer briga je nerazdvojna od čoveka. U brizi je uslov za napredak čovečanstva. Uvideo sam da je greh prema čovečanstvu oduzeti čoveku brigu.
– A jesi li bar poznao život kroz koji si prošao?
– Ne, jer od briga nisam mogao dići glavu.
Uze reč zatim onaj što je plakao:
– Iscedio sam zenice plačući, istočio sam dušu jadujući nad ljudskim bolovima!
– A jesi li bar iskupio ljudske bolove?
– Ne, bolovi su i dalje ostali među ljudima, jer, vele, život je bol i bez bola nema života.
– A jesi li bar poznao i video život taj?
– Ne, jer nisam kroz suze mogao ništa poznati i ništa videti.
Uze reč i onaj treći, što se smejao:
– Razglavio sam vilice smejući se, jer toliko je smešnoga među ljudima i u životu ljudi. Sve što sam više upoznavao život, što sam bliže upoznavao ljude, sve sam se slađe smejao. I sada još, kada sam stigao na odmorište, te se osvrnem za sobom, ne mogu da ne prsnem od smeha!
Tome trećem, koji je smejući se kroz život i životu prošao svoju stazu, poveravam da ispiše ove listove moje jubilarne knjige, jer on je jedini video život.

Iz predgovora

Roman pop Ćira i pop Spira najpoznatije je delo Stevana Sremca. To je humoristički roman koji opisuje život i svađu dvojice popova u jednom vojvođanskom selu. Nadahnuće za priču pisac je dobio iz stvarnog događaja, kad je jedan pop drugome u svađi izbio zub, koji su kasnije u šali zamenili konjskim pre nego što su otišli vladiki da presudi krivca.

Pored dva popa, dve žustre popadije i dve ćerke, čiji odnos varira od srdačnog prijateljstva do otvorene netrpeljivosti i burnih svađa, Sremac nas upoznaje s još živopisnih i šarmantnih likova, a sve to začinjeno realističnom slikom vojvođanskog sela i tamošnjeg mentaliteta, kao i bogatim rečnikom tog doba i podneblja.

Kroz pustinju i prašumu je jedini avantunstičku roman za mlade poljskog autora i dobitnika Nobelove nagrade Henrika Sjenkjeviča.

Kroz pustinju i prašumu je priča o dvoje drugara, Poljaku Staši (14) i Engleskinji Neli (8), čiji očevi rade kao inženjeri u Egiptu. Njih dvoje na putu otimaju Mahdijevi pobunjenici u Sudanu i moraće da prođu kroz niz pustoloviia kako bi se izbavili.

Priča je ekranizovana dva puta – 1973. i 2001. godine.

Istorijski roman Hajduk Stanko nadahnut je stvarnim likom iz naroda. Napisan u stilu epskih priča i pesama o junacima kojima su hrabrost i čast bili najvažniji, pripoveda nam o životu u Mačvi s početka 19. Veka, borbi protiv Turaka, izneverenom prijateljstvu i ljubavi.
Stanka, nekada dobrog i krotkog mladića, spletke i nepravda pretvaraju u osvetnika punog gneva i žednog turske krvi. Ipak, za razliku od drugih svirepih osvetnika, Stanku je najbitniji častan megdan.

Pođoh jednom svome prijatelju da ga posetim, ali ne zatekoh tamo ni njega ni njegovu gospođu, već njihovu dečicu. Sela deca na kućni prag, čitaju neku knjigu i smeju se. Uzeh da vidim i iznenadih se kad videh da čitaju jednu od mojih knjiga, koja nije nikako namenjena deci. Istrgoh im knjigu iz šaka uz reči:
– Ovo nije za decu, ovo ja nisam napisao za vas!
– E, pa vi napišite nešto i za nas! – reći će mi dečica.
– Dobro. Dajte mi reč da ovo nećete čitati, a ja vam dajem reč da ću napisati nešto za vas.
I, evo, ja otkupljujem dati reč. Pružam dečici knjižicu koja ih može utoliko više zanimati ako im kažem da ova priča nije potpuno izmišljena, već da sam je ja, u svome detinjstvu, odistinski preživeo, a to će reći da ova priča opisuje život dece koja su današnjim danom čitaocima dedovi.
Ako se moji mali čitaoci iz ove priče nemaju čemu poučiti, izvesno je da će se imati čemu nasmejati. Najviše možda meni. Ja ću se tome njihovom smehu radovati, jer dečiji smeh je najveća radost starosti.
Čika Nušić