LEKTIRE

Iz predgovora knjige Autobiografija:
Ja mislim da uopšte nema smisla pisati predgovor autobiografiji. Ako život čovečji i ima kakav predgovor, on je tako intimne prirode da se o njemu uopšte i ne piše. Ali se meni predgovorom valja opravdati što sam preduzeo ovaj posao – pisanje biografije – kojim se obično bave propali političari, prognani vladari, besposleni penzioneri, bivše dvorske dame i članovi akademije nauka. I eto, toga opravdanja radi, ja moram ovu prvu glavu posvetiti predgovoru.

U jedno doba, nastala je bila čitava hajka na mene. Sve što je dobilo svrab za pisanje uzelo je da se češe o mene, tako da sam postao bio neka vrsta pismenog zadatka za sve one koji su – to se već razume – počinjali kritikom svoja literarna vežbanja. Svi su oni i na sav glas tvrdili: da ja nemam ni duha ni talenta. Kako su mi na taj način stvorili donekle reputaciju čoveka bez duha i talenta, poče se šaputati da mi ta reputacija daje dovoljno kvalifikacija za člana akademije nauka i umetnosti, te sam svakoga časa mogao očekivati da budem i izabran. Pa, kako svaki akademik mora da izradi svoju autobiografiju
– i kako je našim akademicima za taj posao potrebno po nekoliko godina, pa ih ima koji su i umrli a taj toliko veliki i važan posao nisu dovršili, te se ni dan-danas ništa ne zna ni o njihovom životu ni o njihovom radu na nauci – to sam odlučio da za vremena priberem građu za svoj životopis.

Iz sadržaja knjige Autobiografija:
PREDGOVOR
OD ROĐENJA DO PRVOGA ZUBA
OD PRVOGA ZUBA DO PANTALONA
ČOVEK U PANTALONAMA
SUĐAJE
ŠKOLOVANJE
OSNOVNA ŠKOLA
HRIŠĆANSKA NAUKA
SRPSKI JEZIK
ISTORIJA
GEOGRAFIJA
JESTASTVENICA
STRANI JEZICI
MATEMATIKA
FIZIKA I HEMIJA
MRTVI JEZICI
PRVA LJUBAV
PRVA I POSLEDNjA PESMA
DRUGA LJUBAV
OD TREĆE DO ZAKLJUČNO DVANAESTE LJUBAVI
Q. b. f. f. f. s
TAMNICA
VOJSKA
BRAK
NEISPISANA GLAVA
POGOVOR

Pođoh jednom svome prijatelju da ga posetim, ali ne zatekoh tamo ni njega ni njegovu gospođu, već njihovu dečicu. Sela deca na kućni prag, čitaju neku knjigu i smeju se. Uzeh da vidim i iznenadih se kad videh da čitaju jednu od mojih knjiga, koja nije nikako namenjena deci. Istrgoh im knjigu iz šaka uz reči:

– Ovo nije za decu, ovo ja nisam napisao za vas!

– E, pa vi napišite nešto i za nas! – reći će mi dečica.

– Dobro. Dajte mi reč da ovo nećete čitati, a ja vam dajem reč da ću napisati nešto za vas.

I, evo, ja otkupljujem datu reč. Pružam dečici knjižicu koja ih može utoliko više zanimati ako im kažem da ova priča nije potpuno izmišljena, već da sam je ja, u svome detinjstvu, odistinski preživeo, a to će reći da ova priča opisuje život dece koja su današnjim danom čitaocima dedovi.

Ako se moji mali čitaoci iz ove priče nemaju čemu poučiti, izvesno je da će se imati6 čemu nasmejati. Najviše možda meni. Ja ću se tome njihovom smehu radovati, jer dečiji smeh je najveća radost starosti.

1. oktobar 1933. godine Beograd

Čika Nušić

Iz sadržaja knjige Hajduci:
NA HRASTOVOM STABLU
ČETVRTAK POSLE PODNE
NEDELJA
AVANTI, GENERALE!
MATAMUTA
POSLE POBEDE
HAJDUCI
TEŽAK SAN
BRBA ’ARAMBAŠA
EPIDEMIJA
NA GROBU MAKSE ŽABE
CVRCA IZDAJICA
OPROŠTAJ
ODMETANJE
U GORI HAJDUCI
PRVA BORBA
MAGARETOVA ISPOVEST
BRBINA PRIČA
GLUVAĆEVA PRIČA
TRTINA PRIČA
VRAPČEVA PRIČA
CVRCINA PRIČA
DRONJINA PRIČA
MOJA PRIČA
HAJDUČKE NEVOLJE
ŠTA JE TAMO BILO
POTERA
TAMNICA
POVRATAK
NA HRASTOVOM STABLU

Iz sadržaja knjige Pripovetke:
PRVI PUT S OCEM NA JUTRENjE
ŠKOLSKA IKONA
ŠVABICA
VERTER
NA BUNARU
SVE ĆE TO NAROD POZLATITI
VETAR
REČNIK STRANIH I MANjE POZNATIH REČI

Iz sadržaja knjige Prva brazda i druge pripovetke:
PRVA BRAZDA
GLAVA ŠEĆERA
ZLOSLUTNI BROJ
RASPIS
ŠILO ZA OGNJILO
SVIRAČ
REDAK ZVER
VUJINA PROSIDBA
ROGA
POSLE DEVEDESET GODINA
NI OKO ŠTA
SIGURNA VEĆINA (SAN JEDNOG MINISTRA))

Pop Ćira i pop Spira

Predslovije – Dodatak
Djelo ovo, kao što se gore vidi, sočinjeno je bilo godine 1830, taki posle Laže i paralaže; no iz toga najviše uzroka nije se na svet izdati moglo, što je Ružičić takovu rolu igrao, koja bi gdikom zazorna biti mogla. Da bi pak djelo ovo – kakvo je takvo je – u mraku ne ležalo, preduzeo je sočinitelj Ružičiću neviniju rolu dati, i to u vreme kad je nečajnom žalošću opterećeni duh svoj s otim razgaliti mislio. da li nakalamljeni Ružičića karakter svom teženju odgovara, ne znam; to znam da ne bi pozorište ovo bez djejstva ostalo kad bi mogućno bilo prvobitnu mu rolu zadržati. Najposle, da ne pomisli tko da mi je scena, koja se u Rodoljupcu od G. Čokerljana izdatom šečatana naodi, ko izmeni ovoj povod dala, jer je i ona iz moga pera proistekla.

U Vršcu, meseca septemvrija 1837.
J. S. P.

Iz sadržaja knjige Pokondirena tikva i odabrane komedije:
POKONDIRENA TIKVA
RODOLJUPCI
LAŽA I PARALAŽA
VOLŠEBNI MAGARAC
DŽANDRLJIV MUŽ ILI KOJA JE DOBRA ŽENA?

Iz sadržaja knjige Koštana:
KOŠTANA
ODABRANE PRIPOVETKE:
Uvela ruža
U noći
Naš Božić
Nuška
Pokojnikova žena
Stanoja
U vinogradima

Ko iskreno i strasno ljubi
Istinu, Slobodu i Otadžbinu,
slobodan je i neustrašiv kao
Bog, a prezren i gladan kao pas.
P. Kočić

Iz sadržaja knjige Jazavac pred sudom i odabrane pripovetke:
JAZAVAC PRED SUDOM
ODABRANE PRIPOVETKE:
Kroz mećavu
Jablan
Grob Slatke duše
Mračajski proto
Prosjaci
Zulum Simeuna Đaka
Istiniti zulum Simeuna Đaka
Mejdan Simeuna Đaka
Jelike i omorike
Kroz maglu
Kroz svjetlost
U magli
Pjesma mladosti
Jajce
Težak
Molitva
Žalobitna pjesma
Kmeti
Slobodi

U kujundžinici Mana kujundžije sede kalfa Kote i šegrt Pote i rade. Zadubili se u posao. Kalfa Kote dovršuje neku srmali-muštiklu – koju je poručio kod njih u radnji neki Mile, nazvan Mazni, najveći kicoš i meraklija u svoj mahali, ako ne i u svemu gradu – a glavati čupavi šegrt Pote, i on šmrče i radi; čisti zečjom nogom stare minđuše i baca ih na gomilicu preda se. Obojica se zadubila u posao, pa rade. Kalfa Kote zvižduće nešto, a šegrt Pote se zaneo u posao, pa se u jedan mah zaboravi pa zapeva, onako kao za sebe…

U varoši U. živeo je gospodar Sofronije Kirić, trgovac. To je bilo pre šezdeset i pet godina. To jest, on je već i pre toga a i posle živeo, ali godina 1812-13. to je bila u njegovom životu najvažnija godina, jer je srećno prekužio „crne banke” i „devalvaciju”.

Varoš U. lepa je varošica, kraj Dunava. Gospodar Sofronije Kirić, ili da reknemo gospodar Sofra, imao je kuću i trgovinu baš kod bajira, na najboljem mestu. „Gospodar Sofra” – tako se zvao u poslen dan – svecem i nedeljom, u crkvi ili kakvoj crkvenoj sednici zvao se „gospodar Sofronije Kirić”, i tako se i potpisivao…