MUZIKA

Putovanje kao metafora slobode nepresušni je izvor stvaralačkog nadahnuća. Skenlanova knjiga bavi se putom i putovanjem kao okvirima nastanka bluza Delte Misisipija, čiji je duh ugrađen u same temelje rokenrola kao muzičkog izraza i životnog stava. O tome u ovoj knjizi svedoče životi i dela njenih protagonista: od Čarlija Patona i Sana Hausa, preko Boba Dilana i Džima Morisona, do Rolling Stonesa i Led Zeppelina.

Putovanje kao metafora slobode nepresušni je izvor stvaralačkog nadahnuća. Skenlanova knjiga bavi se putom i putovanjem kao okvirima nastanka bluza Delte Misisipija, čiji je duh ugrađen u same temelje rokenrola kao muzičkog izraza i životnog stava. O tome u ovoj knjizi svedoče životi i dela njenih protagonista: od Čarlija Patona i Sana Hausa, preko Boba Dilana i Džima Morisona, do Rolling Stonesa i Led Zeppelina.

U svojoj knjizi Iva Nenić spaja svoja dosadašnja interesovanja i istraživanja, koja se kreću kroz ukrštanja etnomuzikologije, savremenih teorija ideologije, performativnosti, roda, identiteta i razlike, uvek propuštanih kroz sočiva studija kulture. Autorka u svom naučnom radu pokreće raspravu odnosa identitetske politike i muzike. Posvećenost temi žena, žena koje su u istoriji i danas preuzimale identitete koji se u stereotipnim prikazima ne smatraju ženskim, i posebno to propuštajući kroz muziku, kao izvođačku praksu i kao određeni umetničko-životni etos, autorka je načinila značajan proboj, ne samo u relativno maloj i na našim prostorima nedovoljno razvijenoj oblasti studija roda, već i u šire postavljenom teorijskom i istorijskom razmatranju položaja žena u Srbiji i na Balkanu.
Iz recenzije Adriane Zaharijević

Iva Nenić:
Osnovne i doktorske studije završila je na Odseku za etnomuzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, a na Interdisciplinarnim studijama teorije umetnosti i medija beogradskog Univerziteta umetnosti magistarske studije.
Angažovana je na programima Beogradske otvorene škole, Istraživačke stanice Petnica i Centra za ženske studije. Predavala je na brojnim akademskim institucijama u Srbiji i inostranstvu.
Naučne radove, eseje i kritike objavljuje u domaćim i stranim naučnim časopisima. Njena interesovanja se vezuju za kulturalne studije muzike, kritičku teoriju, muziku i identifikaciju/transgeneracijsko pamćenje, popularnu kulturu i teoriju ideologije.

ada se neka knjiga u prvom izdanju štampa u 100.000 primeraka i kad je amazon.com proglasi za «hit meseca» – da li biste ikad rekli da ta knjiga ima bilo kakve veze s naukom?
Jedna garancija za tako nešto jeste da je autor Oliver Saks, jedini lekar današnjice koji u najvažnijim stručnim časopisima objavljuje kratke priče i s izuzetnim literarnim darom svoje knjige ispunjava povestima osoba s najneobičnijim neurološkim simptomima: čoveka koji ne razlikuje predmete koje svakodnevno koristi, hirurga koji ima jake tikove sve vreme osim kad operiše, slikara koji u nesreći gubi mogućnost opažanja boja; zajednice osoba koje ne čuju govor ali su razvile sopstveni jezik, ili stanovnika malog pacifičkog ostrva koji uopšte ne raspoznaju boje; ponekad sebe samog, ne samo u formi memoara, već i nakon ozbiljne povrede nogu …
Ni Saks, međutim, ne bi mogao da očekuje takvo interesovanje čitalaštva da njegova tema ovog puta nije povezanost muzike i mozga. Njegove priče pokazuju kako (ponekad i zašto) mozak čini da neko ima apsolutni sluh, a neko ne može da čuje melodiju već opaža samo izolovane tonove. Još upečatljivije, Saks detaljno opisuje kako muzika može makar na trenutak da probudi sećanja u osobama obolelim od Alchajmerove bolesti ili da unese red u život s Parkisonovom bolešću. Objašnjenje izuzetne moći muzike Saks prevodi na novi plan: izgleda da nema nijednog fenomena koji zahteva veću integraciju moždanih struktura i angažuje više moždanih procesa.
U Muzikofiliji, životnih priča je više nego u ranijim Saksovim knjigama, pa može izgledati da je pristup površniji. Jedini razlog za to je čista zaljubljenost: Saks je od detinjstva obožavao Baha i očigledno je priče o muzici i mozgu skupljao celog života.

Čak i oni koji nisu mnogo naklonjeni istorijatu džeza na našim prostorima, naći će dovoljno povoda da uživaju u prisećanjima ovog izvrsnog dirigenta, kompozitora i aranžera. Autentični Beograd, koji se i sada, u ovim godinama nemaštine i tranzicijskih lomova, bori za svoj dah, ima u Bubišinim svedočenjima dragocenog sagovornika i tumača.
iz pogovora Milana Vlajčića

Kao pri­stu­pa­čan uvod u stu­di­je po­pu­lar­ne mu­zi­ke, ova knji­ga jed­no­stav­nim i is­crp­nim she­mat­skim pri­stu­pom pred­sta­vlja či­tav niz po­pu­lar­nih mu­zič­kih žan­ro­va i is­pi­tu­je nji­ho­ve pre­te­če, isto­ri­ju, vi­zu­el­nu este­ti­ku i dru­štve­no-po­li­tič­ki kon­tekst. U sre­di­štu pa­žnje sva­kog po­gla­vlja na­la­zi se tek­stu­al­na ana­li­za ključ­nih pri­me­ra od­re­đe­nog žan­ra: soul, psi­ho­de­li­ja, pro­gre­siv­ni rok, re­ge, fank, he­vi me­tal, pank rok, rep, sint­pop, in­di, džangl. Ova­kav in­ter­di­sci­pli­nar­ni žan­rov­ski pri­stup pru­ža či­ta­o­cu uvid u me­đu­sob­ne od­no­se po­pu­lar­ne mu­zi­ke, kul­tur­ne isto­ri­je, eko­no­mi­je, po­li­ti­ke, iko­no­gra­fi­je, pro­duk­cij­ske teh­ni­ke, teh­no­lo­gi­je, mar­ke­tin­ga i mu­zič­ke struk­tu­re. Auto­ri ovom knji­gom uvo­de ključ­ne ter­mi­ne i kon­cep­te u stu­di­je po­pu­lar­ne mu­zi­ke, da­ju­ći pre­po­ru­ku za da­lje pro­u­ča­va­nje li­te­rar­nih i audio tek­sto­va na kra­ju sva­kog po­gla­vlja. Knji­ga je opre­mlje­na reč­ni­kom ključ­nih te­o­rij­skih ter­mi­na.