KLASICI, DRAME, MISLI

U ovaj izbor Plautovih komedija ušla su njegova dela koja dosad nisu bila prevođena na naš jezik; drugi kriterijum bio je njihova relativna vrednost u okviru Plautovog korpusa, to jest težilo se reprezentativnom izboru koji bi najbolje predočio njegovo dramsko umeće.

Kao dramatičar koji ima jasan cilj pred sobom – nasmejati ljude, Plaut se u ovim komedijama odaje – i pritom uživa – preterivanjima, burlesci i sirovom humoru. Njegovi junaci – stock characters nove atičke komedije – prepredeni robovi, zaljubljeni mladići, starci, fatalne i okrutne hetere, „redizajnirani” u Plautovoj radionici, žive svoj rimski život punim plućima.

Iako su Plautove komedije proizvodi fikcije, sasvim artificijelne po razvoju, i oslonjene na importovani kulturološki materijal, zahvaljujući Plautovom jeziku u njegovim komedijama odražava se svakodnevica antičkog rimskog čoveka i oni su značajan deo slagalice u rekonstrukciji razdoblja.

Plautov latinski je moćan je instrument koji je koristio virtuozno. Jezik ulice, trga, berbernice, kuće heterine, premda „uhvaćen” u određene metričke sheme, bio je u stanju da iskaže svaku njegovu zamisao, izliv sentimentalnosti, sirovu šalu, moralnu pouku iskazanu u obliku sentence; uspešne, ponekad i manje uspešne igre rečima, aliteracije, dvosmislice, besmislice...

Ovaj izbor Plautovih komedija preveo je Dejan Acović, koji je napisao i predgovor izdanju i napomene uz prevod.

Klasik svetske književnosti, roman „Tes od D’Urberbilovih“ Tomasa Hardija smatra se remek-delom i jednim od najvažnijih engleskih romana 19. veka, a još od objavljivanja 1891. ne prestaje da pleni svojom lepotom prizora i opisa, istančanošću likova, njihovom tragičnom sudbinom, kao i polemičnošću spram licemernog odnosa viktorijanskog morala prema ljudskom telu, a naročito ženskom.
Roman prati potresan životni put Tes, „čiste žene“ koja živi u saglasju i dosluhu s prirodom i sopstvenom naravi, a koja najpre biva puki zalog svog oca u jalovom i gramzivom pokušaju da njenom udajom povrati status plemića svojih davnih predaka, da bi ubrzo postala plen bezobzirnosti uzurpacije ženskog tela i žrtva društvene nepravde. Bespomoćnost žene spram muške moći da, ne odolevši joj, baš time prisvaja pravo na okrutnost prema njoj, u potpunosti se ogleda u tome što naslovna junakinja kao da je prokleta sopstvenom lepotom i bezazlenošću, sve dok, u poslednjem, grčevitom pokušaju da se domogne ljubavi, ne posegne za očajničkim činom ne bi li izašla iz začaranog kruga potčinjenosti.
„Tes“ je u više navrata bila književni predložak za televizijske i filmske adaptacije, od kojih je najpoznatija ekranizacija iz 1979. koju potpisuje Roman Polanski.