KLASICI, DRAME, MISLI

Drame: „I nikada se nećemo rastati“, „Ime“, „Neko će doći“ , „Dete“, „Sin“, „Noć peva svoje pesme“, „Letnji dan“.

Norveški pisac Jun Fose je jedno od vodećih imena moderne drame. Ipak, on je i više od toga. On je kosmos za sebe, kontinent koji se proteže od zapadne Norveške, gde i dalje živi, do Azije, Južne Amerike, istočne Evrope, i sveta u celini.

Od debija na pozorišnoj sceni u Bergenu 1994. godine, njegove drame su predstavljene u više od devet stotina produkcija, a dela su mu prevedena na više od četrdeset jezika. Dramaturgija Juna Fosea često se naziva nedramatičnom. Zagovornici takvog mišljenja nisu uspeli da uvide da on stvara neizvesnost drugačije nego Ibzen, Strindberg i O’Nil, niti da se on ne uklapa u realistični mejnstrim evropske drame poslednjih decenija, čiji su glavni predstavnici Sara Kejn, Mark Rejvenhil i Marijus fon Majenburg.

Jun Fose je odabrao svoj put rano, krećući se sve dublje u egzistencijalno, delimično religiozno obojeni dramaturški postupak, jedinstven u savremenom teatru.

U ovaj izbor Plautovih komedija ušla su njegova dela koja dosad nisu bila prevođena na naš jezik; drugi kriterijum bio je njihova relativna vrednost u okviru Plautovog korpusa, to jest težilo se reprezentativnom izboru koji bi najbolje predočio njegovo dramsko umeće.

Kao dramatičar koji ima jasan cilj pred sobom – nasmejati ljude, Plaut se u ovim komedijama odaje – i pritom uživa – preterivanjima, burlesci i sirovom humoru. Njegovi junaci – stock characters nove atičke komedije – prepredeni robovi, zaljubljeni mladići, starci, fatalne i okrutne hetere, „redizajnirani” u Plautovoj radionici, žive svoj rimski život punim plućima.

Iako su Plautove komedije proizvodi fikcije, sasvim artificijelne po razvoju, i oslonjene na importovani kulturološki materijal, zahvaljujući Plautovom jeziku u njegovim komedijama odražava se svakodnevica antičkog rimskog čoveka i oni su značajan deo slagalice u rekonstrukciji razdoblja.

Plautov latinski je moćan je instrument koji je koristio virtuozno. Jezik ulice, trga, berbernice, kuće heterine, premda „uhvaćen” u određene metričke sheme, bio je u stanju da iskaže svaku njegovu zamisao, izliv sentimentalnosti, sirovu šalu, moralnu pouku iskazanu u obliku sentence; uspešne, ponekad i manje uspešne igre rečima, aliteracije, dvosmislice, besmislice...

Ovaj izbor Plautovih komedija preveo je Dejan Acović, koji je napisao i predgovor izdanju i napomene uz prevod.

Klasik svetske književnosti, roman „Tes od D’Urberbilovih“ Tomasa Hardija smatra se remek-delom i jednim od najvažnijih engleskih romana 19. veka, a još od objavljivanja 1891. ne prestaje da pleni svojom lepotom prizora i opisa, istančanošću likova, njihovom tragičnom sudbinom, kao i polemičnošću spram licemernog odnosa viktorijanskog morala prema ljudskom telu, a naročito ženskom.
Roman prati potresan životni put Tes, „čiste žene“ koja živi u saglasju i dosluhu s prirodom i sopstvenom naravi, a koja najpre biva puki zalog svog oca u jalovom i gramzivom pokušaju da njenom udajom povrati status plemića svojih davnih predaka, da bi ubrzo postala plen bezobzirnosti uzurpacije ženskog tela i žrtva društvene nepravde. Bespomoćnost žene spram muške moći da, ne odolevši joj, baš time prisvaja pravo na okrutnost prema njoj, u potpunosti se ogleda u tome što naslovna junakinja kao da je prokleta sopstvenom lepotom i bezazlenošću, sve dok, u poslednjem, grčevitom pokušaju da se domogne ljubavi, ne posegne za očajničkim činom ne bi li izašla iz začaranog kruga potčinjenosti.
„Tes“ je u više navrata bila književni predložak za televizijske i filmske adaptacije, od kojih je najpoznatija ekranizacija iz 1979. koju potpisuje Roman Polanski.