KLASICI, DRAME, MISLI

“Romeo i Julija” je ljubavna tragedija velikog engleskog dramskog pisca XVI veka Vilijama Šekspira. Radnja je koncentrisana na dvoje mladih koji su se zaljubili jedno u drugo uprkos tome što potiču iz neprijateljskih porodica. Ta činjenica biće razlog njihove tragične sudbine.

Čiča Gorio, jedno od najznačajnijih dela Onorea de Balzaka, snažna je priča o roditeljskoj ljubavi, društvenoj nepravdi i moralnom posrnuću jednog vremena. U središtu romana nalazi se čovek koji je ceo život posvetio sreći svojih ćerki, žrtvujući imetak i dostojanstvo, da bi na kraju ostao sam, zaboravljen i osiromašen.

Paralelno sa njegovom tragičnom sudbinom, Balzak prikazuje uspon mladog studenta Ežena de Rastinjaka, ambicioznog mladića koji pokušava da pronađe svoje mesto u pariskom visokom društvu. Kroz njegove oči otkriva se svet u kojem dominiraju interes, licemerje i bezdušna borba za status, dok su istinske vrednosti potisnute na marginu.

Roman nudi izuzetno realističan prikaz francuskog društva 19. veka, razotkrivajući složene odnose moći, novca i emocija. Kao deo monumentalnog ciklusa Ljudska komedija, Čiča Gorio zauzima posebno mesto u Balzakovom opusu i smatra se nezaobilaznim klasikom svetske književnosti.

Ovo delo je idealan izbor za čitaoce koji žele da razumeju francuski realizam, psihologiju likova i društvene mehanizme koji oblikuju ljudske sudbine.

Epohalno delo antičkog pisca Homera “Ilijada” opisuje događaje koji su se odigravali poslednjih 50 dana Trojanskog rata, koji se vodio između Grka (Ahejaca) i Trojanaca (Ilijaca) u VIII veku pre nove ere.

Ova knjiga sadrži dve drame antičkog grčkog dramskog pisca Sofokla – “Antigonu” i “Cara Edipa”.

Uzbudljiva ruska ljubavna priča, puna peripetija, opasnosti i neizvesnosti, zamišljena kao istorijski roman inspirisan kozačkom seljačkom bunom Jemeljana Pugačova u doba Katarine Velike. Nestašnog sedamnaestogodišnjeg momka, Petra Andreiča, otac šalje u vojsku, u Bjelogorsku tvrđavu. Tu upoznaje Mašu, kapetanovu ćerku, i između njih se javlja ljubav. Ljubomorni Švabin remeti njihovu idilu, a epilog te intrige je Puškinov čest motiv dvoboj. Uzbudljive slike borbe, neizvesna ljubavna priča i zanimljiv pripovedački izraz, nateraće vas da roman pročitate u jednom dahu.

“Hamlet” je prva od Šekspirove „četiri velike tragedije", u koje još spadaju “Kralj Lir”, “Otelo” i “Magbet”, napisana 1601. godine, na samom početku njegovog „tragičnog perioda". Od Hamleta možda ima formalno savršenijih, ali izvesno, ne i bogatijih tragedija. Postala je vrlo popularna čim je napisana, preživela je sve smene književnih ukusa i do danas je ostala verovatno najčitanije među klasičnim delima dramske literature uopšte. Jedan od razloga te trajne privlačnosti ovog dela je sama priča o danskom kraljeviću, koja je do te mere duboko ljudska da i najrazličitiji čitaoci i gledaoci nalaze u njoj nešto što ih uzbuđuje i što spremno prihvataju. Odavno je primećeno da svako doba, svaka generacija, pa i svaki čovek, imaju svog Hamleta.

Viljem Šekspir (1564-1616), najveći engleski pisac, a po mišljenju mnogih i najveći dramatičar u svetskoj književnosti, napisao je “Romea i Juliju” u vreme kad njegove drame dobijaju izrazitu lirsku komponentu. Priča o nesrećnoj sudbini mladih ljubavnika poznata je u svetskoj književnosti još od vrlo ranih vremena. Šekspirov neposredni izvor bila je stihovana verzija engleskog pesnika i prevodioca Artura Bruka, kojoj je Šekspir dao dramski oblik.. Drama je puna izvanrednih izliva ljubavnih osećanja i poezije, a razgovori dvoje ljubavnika spadaju u najnežnije scene koje je Šekspir napisao. “Romeo i Đulijeta” je jedna od najčešće izvođenih Šekspirovih drama i tragedija čiju trajnu popularnost obezbeđuje motiv ljubavi koji je u svim vremenima i svim delovima sveta blizak srcu ljudi.

“Ilijada” je epski spev. Nastao je, pretpostavlja se, u VIII veku stare ere, negde u Grčkim naseobinama rasutim po obalama Male Azije; tamo je bio grad Ilij (Troja). Tamo je, kako su stari Grci verovali, živeo i pesnik Ilijade Homer. Ilijada se, kao i brojne druge, junačke epske pesme slične našim narodnim, bavi događajima iz trojanskog rata, koji je po starogrčkim predanjima trajao deset godina. Sem “Ilijade”, od svih tih pesama i epova sačuvana je još samo “Odiseja”, a koja se nadovezuje na taj rat i bavi se povešću o vojskovođi Odiseju kome je, posle zauzeća grada, trebalo još deset godina da se vrati na svoju rodnu Itaku, svojoj vernoj ženi Penelopi. “Ilijada” počinje sukobom glavnog helenskog junaka Ahileja i glavnog helenskog vojskovođe, Agamemnona, Ahilejevom srdžbom i povlačenjem iz borbe, zbog čega ginu mnogi Grci, uključujući i njegovog prijatelja Patrokla. Ahilejev gnev usmerava se na Patroklovog ubicu Hektora iza čega Ahilej ponovo odlazi u boj i ubija tog trojanskog junaka. Na kraju, trojanski kralj Prijam dolazi da otkupi telo svog sina Hektora. Ahilej, koji je pre toga, dan za danom, vukao oko zidina Troje Hektorov leš vezan za bojna kola, na kraju popušta, a spev se završava svečanim sahranjivanjem Hektora u Troji.Epski spev nastao je, pretpostavljamo u VIII veku stare ere negde u grčkim naseobinama rasutim po obalama Male Azije u gradu Ilij (Troja). Tamo je, kako su stari Grci verovali, živeo i pesnik Ilijade, Homer.

Oblikujući svoga junaka u duhu istrajnog aktivizma, Hemingvej (1898-1961) ga čini zapitanim nad smislom ljudske sudbine. Starčeva pozicija je utoliko zanimljivija što on stalno učestvuje u borbama koje prevazilaze njegovu snagu. „Ali ja ću joj pokazati šta čovek može, i šta je čovek u stanju da podnese", kaže starac čija borba u Hemingvejevom alegorijskom pripovedanju zadobija izgled ritualne predstave. Kada on, pri kraju romana, izgovori najpoznatiju rečenicu koju je Hemingvej napisao: „Čovek može da bude uništen, ali nikada poražen", onda u tome valja prepoznati vrhunski izraz odlučnog nepristajanja na poraz, kao i humanističke projekcije da se u graničnim situacijama postojanja može pronaći smisao ljudskog života ukoliko se čoveg ne preda nenaklonjenim okolnostima