Proizvodi

“Romeo i Julija” je ljubavna tragedija velikog engleskog dramskog pisca XVI veka Vilijama Šekspira. Radnja je koncentrisana na dvoje mladih koji su se zaljubili jedno u drugo uprkos tome što potiču iz neprijateljskih porodica. Ta činjenica biće razlog njihove tragične sudbine.

Romeo i Julija je najveća drama o mladalačkoj ljubavi. Radnja je smeštena u Italiji, u gradu Veroni. Romeo i Julija pripadaju dvema porodicama, Monteki i Kapuleti, koje su odvajkada u zavadi. Međutim, jedan susret, jedan pogled, biće dovoljni da se rodi ljubav uprkos porodičnim razlikama. Drama Romeo i Julija slavi ljubav i uzdiže je iznad života.

Romeo je Montagi, Julija Kapulet. U prelepoj Veroni dve suparničke plemićke porodice prolile su mnogo krvi. Ali u trenutku kada se upoznaju na zabavi u Julijinoj kući, njih dvoje se zaljube i brzo odluče da žele da se venčaju.

Njihova zabranjena ljubav se komplikuje ubistvima koja su posledica neprijateljstva dve porodice i odigravaju se uporedo s tajnim venčanjem. Niz nepredviđenih slučajnosti odvešće ih u tragičnu smrt koja će njihove porodice suočiti s posledicama nerazumne mržnje.
Ova bezvremena priča o prokletoj ljubavi jedna je od najuticajnijih drama u istoriji književnosti i doživela je nebrojene adaptacije, kako u pozorištu tako i na filmu.

„Šekspir je izmislio formulu u kojoj seksualno postaje erotično kada ga prekrije senka smrti.“
– Harlod Blum

„On je stvorio pozorište.“
– Volter

Najuticajnija tragedija u istoriji svetske književnosti Hamlet je bio najpopularniji Šekspirov komad još za njegovog života, a danas, više od četiri veka kasnije, prikazuje se na repertoarima pozorišta širom sveta u različitim adaptacijama.

Hamlet je tragedija osvete sina za očevo ubistvo: stric mu je ubio oca, oženio se njegovom majkom i vlada državom. Danski kraljević je isuviše složena ličnost da bi bez razmišljanja i bez oklevanja pristupio izvršenju zadatka, pa poseže za maskom ludila. U svojim monolozima on ponire do najtežih protivrečnosti sa kojima se ljudsko biće može suočiti, a pitanje „biti il’ ne biti“ podiže se na opšti nivo. Stoga je Hamlet verovatno najprovokativnija Šekspirova tragedija jer postavlja osnovna pitanja o smislu ljudskog postojanja.

„Šekspirova drama je ogledalo života.“
– Samjuel Džonson

„Kraljević Hamlet se suočava sa potrebom da izvrši veliki čin čiji teret duša nije spremna da podnese. On je divno biće koje posrće pod bremenom od koga ne može da se odvoji.“
– Johan Volfgang Gete

„Hamlet je Mona Liza literature.“
– T. S. Eliot

Romeo i Julija je najveća drama o mladalačkoj ljubavi. Radnja je smeštena u Italiji, u gradu Veroni. Romeo i Julija pripadaju dvema porodicama, Monteki i Kapuleti, koje su odvajkada u zavadi. Međutim, jedan susret, jedan pogled, biće dovoljni da se rodi ljubav uprkos porodičnim razlikama. Drama Romeo i Julija slavi ljubav i uzdiže je iznad života.

Čuvena Šekspirova drama i najpoznatija ljubavna priča svih vremena, Romeo i Julija, odoleva vremenu i vekovima pronalazi put do čitalaca. Priča o zabranjenoj ljubavi i pokušaju da ona opstane završava se tragičnim ishodom.

Romeo i Julija potiču iz uglednih ali suprotstavljenih porodica Monteki i Kapulet. Njihova ljubav nailazi na dodatne prepreke kada Romeo ubija Julijinog brata Tibalta. U želji da prevaziđu sve prepreke, mladi zaljubljeni par smišlja različite načine da njihova ljubav opstane. Ipak, tragični ishod događaja je neminovan, a čitaocima ostavlja vanvremensku priču o nesrećnoj ljubavi.

Magbet je najkraća Šekspirova drama. Okosnica zapleta je nekontrolisana ambicija koja podstiče Magbeta i njegovu ženu ledi Magbet da ubiju kralja i uzurpiraju presto.Na kraju, osećaj griže savesti doći će glave oboma.Predmet tragedije uzet je iz škotske istorije, a prevod i prepev potpisuju dva velika imena u srpskoj književnosti Dušan Puvačić i Kolja Mićević.

Hamlet je Šekspirova najpoznatija i najzagonetnija drama. Šekspirov Hamlet formom prati, u ono vrijeme popularne, tzv. tragedije osvete. Hamlet, danski princ, pokušava da osveti ubistvo svog oca počinjeno od strane Klaudija, njegovog ujaka, koji je sada kralj Danske. Gotovo magična privlačnost ovog Šekspirovog djela leži u brojnim nejasnostima i enigmatičnostima sa kojima se već generacije čitatelja susreću u ovom najzahtjevnijem ali i najslavnijem djelu Šekspirovog genija.

Ko je duh koji se ukazuje Hamletu: da li je to njegov otac, ubijeni kralj koji iz nekog čistilišta dolazi da traži od svog sina zadovoljenje pravde na zemlji i kaznu za svoje ubice, ili je u pitanju demonsko ukazanje koje iskušava mladog danskog kraljevića? Da li Hamlet zaista izgubi razum ili samo simulira ludilo? Kada se jednom uvjeri da je Klaudije ubica, zašto ne djela? Da li je njegova majka Gertruda bila nevjerna njegovom ocu, ili čak i saučesnik u ubistvu?

Najpoznatija ljubavna priča ispričana na engleskom jeziku, Šekspirov Romeo i Julija je drama o nesuđenim ljubavnicima koji su odvažno stali protiv društvenih konvencija i platili strašnu cijenu.

Grad Verona, rastrzan nasilnim konfliktom između porodica Montagi i Kapuleti, liči na bure baruta koje može da eksplodira svakog trena. Gradonačelnik Verone, u cilju uspostavljanja poretka, zaprijetio je da će kazniti smrću svaki pokušaj narušavanja mira. No za Romea Montaga i Juliju Kapuleti sukob njihovih porodica kao da ne postoji. Kroz tajne susrete, dvoje ljubavnika postepeno koračaju ka propasti, dok se njihove porodice primiču, u napetom kretanju, otvorenom i krvavom obračunu.

Romeo i Julija, Šekspirova rana drama, postala je jedna od ključnih pripovijesti naše civilizacije koja u sebi spaja i eros i tanatos: neobično snažnu ljubavnu strast i njenu nasilnu i razornu snagu.

Romeo i Julija najpoznatija je ljubavna priča svih vremena. Doživela je brojne pozorišne adaptacije i filmske ekranizacije, i uticala je na stvaralaštvo mnogih potonjih pisaca. Zauvek aktuelna priča o velikoj ljubavi između Romea i Julije, koja teži da obriše sve nepomirljivosti i razlike.

Romeo i Julija pripadaju dvema suprotstavljenim porodicama – Montagi i Kapulet. Međutim, njih dvoje se zaljubljuju i rešeni su da prevaziđu sve prepreke kako bi bili zajedno.
Radnja se dodatno komplikuje kada Romeo spletom nesrećnih okolnosti ubija Julijinog rođaka Tibalta i prinuđen je da beži iz grada Verone. Dvoje zaljubljenih tada bivaju prinuđeni da sprovedu jedan rizičan plan, koji će ih odvesti pravo u smrt.

„Nagle se sreće naglo i završe

I umru u svom trijumfu kô vatra

I barut što se u poljupcu nište.“

Ovo jednotomno izdanje obuhvata četiri Šekspirove tragedije koje važe za najuspešnije iz čitavog njegovog opusa, pa stoga i nose naziv velike tragedije. Tu spadaju Hamlet, Kralj Lir, Magbet i Otelo.

Hamlet – čuvena drama o danskom kraljeviću Hamletu koji ispituje uzrok iznenadne smrti svog oca i koji se dvoumi da li da počini osvetu ili ne.

Kralj Lir – drama koja opisuje borbu za vlast, u kojoj oni najčasniji često prvi stradaju od strane nepoštenih; opisuje ljubav između roditelja i dece, kao i pitanja poverenja i časti.

Magbet – još jedno dramsko delo koje se bavi pitanjima vlasti. Magbet, uz podršku supruge, ubija kralja kako bi on bio proglašen za vladara. Radnja prati put propasti kojim je Magbet krenuo.

Otelo – priča o ljubomori i zavisti. Zavidni i lažni prijatelji, dobro upoznati sa slabostima časnog vojskovođe, nameračiće se da po svaku cenu osujete sreću Otela i njegove voljene supruge Dezdemone, a na kraju će svi izgubiti.

Prevelika ljubav da ne bi bila tragična. Jedna od najprevođenijih i najizvođenijih drama širom sveta.

“Hamlet” je prva od Šekspirove „četiri velike tragedije", u koje još spadaju “Kralj Lir”, “Otelo” i “Magbet”, napisana 1601. godine, na samom početku njegovog „tragičnog perioda". Od Hamleta možda ima formalno savršenijih, ali izvesno, ne i bogatijih tragedija. Postala je vrlo popularna čim je napisana, preživela je sve smene književnih ukusa i do danas je ostala verovatno najčitanije među klasičnim delima dramske literature uopšte. Jedan od razloga te trajne privlačnosti ovog dela je sama priča o danskom kraljeviću, koja je do te mere duboko ljudska da i najrazličitiji čitaoci i gledaoci nalaze u njoj nešto što ih uzbuđuje i što spremno prihvataju. Odavno je primećeno da svako doba, svaka generacija, pa i svaki čovek, imaju svog Hamleta.

Viljem Šekspir (1564-1616), najveći engleski pisac, a po mišljenju mnogih i najveći dramatičar u svetskoj književnosti, napisao je “Romea i Juliju” u vreme kad njegove drame dobijaju izrazitu lirsku komponentu. Priča o nesrećnoj sudbini mladih ljubavnika poznata je u svetskoj književnosti još od vrlo ranih vremena. Šekspirov neposredni izvor bila je stihovana verzija engleskog pesnika i prevodioca Artura Bruka, kojoj je Šekspir dao dramski oblik.. Drama je puna izvanrednih izliva ljubavnih osećanja i poezije, a razgovori dvoje ljubavnika spadaju u najnežnije scene koje je Šekspir napisao. “Romeo i Đulijeta” je jedna od najčešće izvođenih Šekspirovih drama i tragedija čiju trajnu popularnost obezbeđuje motiv ljubavi koji je u svim vremenima i svim delovima sveta blizak srcu ljudi.

Sabrana dela Vilijama Šekspira u jednoj knjizi prvi put u ćiriličnom izdanju na srpskom jeziku. Svih 37 Šekspirovih drama, s tim što je jedna od najpoznatijih, Hamlet, predstavljena čak u dva prevoda, Aleksandra Saše Petrovića i Branimira Živojinovića, da bi se na što očigledniji način predstavio različit pristup prevodima ovog velikana svetske književnosti.
PREDGOVORI: prof. dr Zorica Bečanović Nikolić, prof. dr Vladislava Ribnikar;
DODATAK PRVI: Šekspirova dela koja do sada nisu bila objavljena na srpskom jeziku;
DODATAK DRUGI: Izvori za Šekspirova dela;
DODATAK TREĆI: Stihovi o Šekspiru, epitafi i predgovori prvom izdanju Šekspirovih dela.
PREVODIOCI: (drame) Velimir Živojinović, Živojin Simić, Sima Pandurović, Aleksandar Saša Petrović, Branimir Živojinović, Borivoje Nedić, Trifun Đukić, Hugo Klajn; (poeme) Danko Angjelinović, Živojin Simić, Stevan Raičković; (dodaci) Ljubica Bauer Protić, Marija Dimitrijević, Gordana Platiša, Lidija Tonić, Zdeslav Dukat, Boris Hlebec, Mila Đorđević, Mihailo Dobrić, Tomo Maretić.

Karakteristična po ekonomičnosti zapleta, odsustvu epizoda, sporednih likova i digresija, tragedija Magbet usredsređuje se na glavnog junaka i tok događaja koji predodređuju fatalan ishod njegovih prekomernih ambicija.

Viljem Šekspir (1564-1616), najveći engleski pisac, a po mišljenju mnogih i najveći dramatičar u svetskoj književnosti, napisao je “Romea i Đulijetu” u vreme kad njegove drame dobijaju izrazitu lirsku komponentu. Priča o nesrećnoj sudbini mladih ljubavnika poznata je u svetskoj književnosti još od vrlo ranih vremena. Šekspirov neposredni izvor bila je stihovana verzija engleskog pesnika i prevodioca Artura Bruka, kojoj je Šekspir dao dramski oblik.. Drama je puna izvanrednih izliva ljubavnih osećanja i poezije, a razgovori dvoje ljubavnika spadaju u najnežnije scene koje je Šekspir napisao. “Romeo i Đulijeta” je jedna od najčešće izvođenih Šekspirovih drama i tragedija čiju trajnu popularnost obezbeđuje motiv ljubavi koji je u svim vremenima i svim delovima sveta blizak srcu ljudi.