GAME OVER

Na pitanje kako izgleda poezija Andrije B. Ivanovića možemo reći: „Zamislite da Mišel Uelbek živi u Srbiji i piše poeziju“ mada bi se dale napraviti paralele i sa Karverom, Bukovskim i Selindžerom. S druge strane, Ivanovićevi stihovi su jovovski ep, spevan u utrobi Zveri, koja nas je odavno, po autoru, progutala. Sve navedeno može zvučati pesimistički što zapravo nije jer je pesnik sposoban da se izmakne sa strane i sagleda kompjuterizovane, mehanizovane banalnosti nas, statista u velikom reality show-u koji je 21. vek i pomogne nam da iz njega izađemo. Vešto podeljena po nivoima kompjuterske igrice, a u njoj imamo samo jedan život, igrajući se duhovito izabranim citatima iz umetnosti i popularne kulture pri kraju svojih pesama, zbirka Game Over nije samo okrenuta površinskim manifestacijama već onom duboko unutrašnjem, onom što se nalazi iza maske/matriksa modernog sveta. Upravo svet umetnosti, koji se borio, katkad i pesnicama, za slobodu svakog stiha, svake reči, je ono što nam nedostaje a što Ivanović vraća u svojoj knjizi. Govoreći o citatima valja reći i ovo: „Znam tvoja dela: nisi ni hladan ni vruć. Da si barem ili hladan ili vruć. Ovako pošto si mlad – ni vruć ni hladan – ispljunuću te iz svojih usta.“ (Jovanovo otkrivenje 3:15-16) Ivanovićeva poezija je sve samo ne mlaka – ledena i oštra kao skalpel kad se bavi šokantnim, ali za pesmu opravdanim prizorima nasilja, vrela kad se buni ili divi ženskoj lepoti, ona poziva na nastavak , na novu „igricu“ i tumačenja. Samim tim, u Game Over ne postoji „game over“.