POSTOJANJE BORHESA

Prošavši kroz Rugovsku klisuru, pesnikinja se obrela u novom mitopoetskom okruženju odakle svedoči, iz samog srca poezije o vremenskim i večnim pitanjima ljubavi i smrti, sna i jave, konačnosti i beskonačnosti. Opipava i istražuje svet na ivici ponora, na granici koja razdvaja činjenice, datosti i vukove od eteričnih pojava da bi se otud vratila u bezbednu utrobu jajeta i snivala svoj pesnički san. Svet se drži na logosu, a šta je njegov najpribližniji izraz ako nije pesma. Ljudske, ovosvetovne mogućnosti su ograničene – snovi se ne mogu prevesti na jezik jave, zato im se može približiti pesničkom taktikom, poverenjem u stih i čekanjem. U bezbednoj dubini ljuske preispituju se visine koje se mogu dosegnuti ovim našim pojmovnim aparatom. Deluje kao da se autorka ne nađe u situaciji koju onda treba prevesti u reči, nego se nađe pred pesmom koju treba preneti na ovamošnji jezik. Njena država u kojoj živi je poetska država, a njene metamorfoze su trenuci, zbivanja, ovaploćenja poezije. Ona se ne plaši nepojamnog, jer čeka da joj se obznani u vidu pesme. Iako ima nešto od buntovničkog i mladalačkog, ova zbirka sadrži i jedno naročito, drevno poetsko iskustvo – čekanje i strpljenje za otelotvorenje onih istina koje su dostupne poetskom saznanju. Otkrivajući postepeno zemlju poezije, pred upitanošću koja nam je svrha i misija, pesnikinja pokušava da domaši do uloga koju imamo u ovoj našoj beskrajnoj priči koju delimo jedni sa drugima. Pesnički okvir nije vreme, nego večnost. Ona polazi od činjenica koje se odvijaju u večnosti i dolazi do vremena u kojem treba obavljati zadatke svakodnevice.