Ljubav je nepresušna poetska inspiracija, a naročito kad volimo do samozaborava, kad svoje ja u celosti sjedinimo sa drugim bićem. Živimo u uverenju da je ono sreća, mir, radost, svrha našeg postojanja... Kakav brodolom usledi kad nas voljeno biće izneveri, ostavi, zaboravi i istu iluziju ljubavi nudi sledećem, ne mareći što je iza sebe ostavila vasionu tragediju. Blago onome ko ume da voli, jer je ljubav sama sebi nagrada. I teško onome ko glumi ljubav. Poezija Alekse Ćerana će vas voditi tajanstvenim i dubokim ponorima i uzletima duše koja voli i gubi i opet nalazi izgubljenog sebe.
