U pesmama ovog neobičnog pesnika stvarni život, filozofija, nauka, umetnost, podvig, poraz, uspon, pad – sve se pretvara u stih, u stih bola i očajanja. Do srži urban pesnik, koji je maksimalno individualisan, oseća svet kao sveprolazno, humove oseća kao bol, kao „naša stradanja”, „humovi su ljubavi koje nas prate”. Oni su za ovog pesnika „krik i ridanje”. U ovom ogromnom, nesagledivom poetskom svetu usamljenost je jedna od najznačajnijih tema. Kad dođe u dodir sa ovom usamljenošću i kad ga ona ispu¬ni, čitalac će osetiti kako se nalazi pred naizgled sasvim umirenim svetom, ispod čije je površine nemir, traganje, bezizgledna nada, očajanje…
Vitomir Vuletić
O JOSIFU BRODSКOM* Ništa u dvadesetom veku nije nagoveštavalo pojavu jednog takvog pesnika kakav je Brodski. Česlav Miloš Josif Brodski je rođen 24. maja 1940. godine, u Lenjingradu. Njagovo rano detinjstvo obeležile su godine rata, stradanja pod opsadom, razaranja voljenog grada, kao i posleratna nemaština i skučenost. Soba i po i jedino odelo bila je sva raskoš njegove mladosti. U takvim je uslovima formirao svoje estetske poglede. Beskrajni prostor, voda i mnoštvo odraza neoklasične arhitekture našlo je odraza i u njegovom stvaralaštvu. Godine 1955, u svojoj petnaestoj, završivši sedmi razred i započevši osmi, Brodski je napustio školu i počeo da radi u fabrici kao pomoćnik glodača. Bio je to potez iznuđen kako problemima u školi tako i željom da finansijski pomogne porodici. Više je puta pokušao da se upiše u školu za ronioce i oprobao se u mnogo drugih zanimanja. Tako je radio kao asistent u mrtvačnici oblasne bolnice u nadi da će se upisati na medicinu, kao ložač u kotlarnici, kao mornar na svetioniku. Bio je učesnik geoloških ekspedicija u ulozi tehničara geofizike, pa sanitarac, ložač, fotograf... i sve vreme mnogo je i haotično čitao, najviše poeziju i filozofsko-religioznu literaturu. Učio je samostalno engleski i poljski, pisao je pesme i bavio se prevođenjem poezije. Кao mladić koji će kasnije postati jedan od najplodnijih i najslobodnijih umova svog veka, na vreme je shvatio da mladalačku energiju ne treba uludo traćiti, već je pametno uložiti u duhovno uzdizanje. Кakvu je ulogu odigrala knjiga u njegovom životu, svedoči sâm: „Bilo mi je oko šesnaest kad sam počeo da se obrazujem samostalno. Često sam posećivao biblioteke. Počelo je iz proste potrage za znanjem, da bi preraslo u posao zbog kog vredi sve žrtvovati.” Biografski podaci preuzeti iz: Poluhina Valentina: Эвтерпа и Клио Иосиф Бродского. Хронология жизни и творчества,, Moskva 2012. i L. V. Losev, Хронология Жизни и Творчества И. А. Бродского, Moskva 2006.
