PSIHOTERAPEUT, BIVŠI SVEŠTENIK, LEČI STRAH OD BOGA

Pesme Tonija Hoglanda intimnom i žustrom hitrošću propituju ljudsku prirodu i savremenu kulturu, smeštene negde između beščašća, stendap komedije i tuge. Njegove nove pesme nisu ništa manje obzirne prema ljudskom i ovostranom, ništa manje sumnjičave i ne manje zabavne, ali se okreću većim dubinama otvorenih osećanja. Duž šest zbirki, Hoglandova poezija je postala nežnija, obuhvatnija i veća. Pesme u knjizi Psihoterapeut, bivši sveštenik, leči strah od Boga upravljaju njegovu bistru viziju ka skrivenim prostorima – i prostranostima – ljudskih teškoća.

„U jednom intervjuu on kaže: ’Svaki dan je pun dirljivih, komičnih i kritičnih raskršća, mikroodluka koje definišu naš integritet, karakter, budućnost, duše. Blagoslovena je poezija koja uči kako da se ti mali paradoksi i strasti identifikuju i prepoznaju. (…) Kada pesma može da odrazi i koncentriše u sebi suptilnosti ljudskog glasa, ličnost i senzibilitet i viziju, teško mi je da razumem pesnike koji se odriču tog zadovoljstva…’
Upravo zato mu je lako polazilo za rukom da svojom poezijom stvara osećaj kao da smo seli pored nepoznatog čoveka na klupu u parku, koji se odjednom okrenuo ka nama i iznebuha počeo da priča prisno, jurodivo, nepovezano, isfrustriran ko zna čime i sa zrncima mudrosti u govoru koji nas iznenade neočekivanom lucidnošću. Time poezija Tonija Hoglanda, makar kada je ovaj XXI vek diktature individualizma u toku, ispunjava jednu od svojih možda najvažnijih i najplemenitijih uloga – pomaže da se, makar nakratko, osećamo manje usamljeni.“