ČAROBNJAK IZ KREMLJA

Da li si ikada pomislio da si na pravoj strani istorije – dok se sve oko tebe ruši?

Nikolaj Salmanovič Rubašov, intelektualac i jedan od vođa Revolucije, pada u nemilost Partije i preko noći postaje njen neprijatelj. Optužen za kontrarevolucionarnu zaveru, nekadašnji drugovi sada su mu islednici i sudije i pred njima će morati da opravda ideolgiju i logiku koja im je nekada bila zajednička.

Nastao pod utiskom Moskovskih procesa, roman Artura Kestlera objavljen je 1940. i ubrzo postao svetski bestseler i jedan od ključnih naslova antikomunističke književnosti. Originalni nemački rukopis smatran je izgubljenim sve do 2015. godine. Pred vama je prvi prevod tog izvornog dela na srpski jezik.


Iz knjige:

„Naši inženjeri rade uz stalnu svest da ih jedna greška u proračunu vodi u tamnicu ili pred dželata; naši državni službenici nemilosrdno uništavaju svoje podređene jer znaju da moraju da potkrepe svoja dela, inače će njih uništiti; naši pesnici polemike o pitanjima stila raspravljaju potkazivanjem kod tajne policije jer veruju da su ekspresionistički i naturalistički stil kontrarevolucionarni, i obratno.

Dosledno smo, zarad budućih naraštaja, onima koji sada žive nametnuli toliko stravična odricanja da je prosečni životni vek skraćen za četvrtinu.”

O autoru:

Artur Kestler, rođen je 5. septembra 1905. godine u Budimpešti. Kao mladić se 1931. godine priključio Komunističkoj partiji Nemačke. Nju je, duboko razočaran staljinističkom politikom, napustio 1938. godine, a 1940. godine je u egzilu u Francuskoj napisao svoje najpoznatije delo, roman Pomračenje sunca. Jednu od recenzija, piše Džordž Orvel, koji će izrazito pohvaliti književnu vrednost romana, ali pre svega ogoljavanje totalitarnih metoda iznutra.

Zavera sudbine je zanimljiva priča o borbi za moć u politici, prijateljstvu, izdajama, ljubavi, ambiciji, novcu i korupciji. Agilar Kamin se u ovom romanu pokazao kao sjajan pripovedač sa zanimljivom estetikom proze. Elegantnim rečenicama koje često zvuče sažeto, uz evocirajuće slike, pruža nam verodostojnu panoramu političkog života u Meksiku tih godina. To je priča o usponu i padu Santosa Rodrigesa i istoj sudbini koja će zadesiti dvadesetak godina kasnije njegovog sina Sebastijana. Glavni pripovedač je novinar, intimni prijatelj Rodrigesovih, platonski zaljubljen u Santosovu suprugu. Radnja se odigrava u doba kada zaslužni revolucionarni generali prepuštaju vlast civilima. Jedna partija uvek pobeđuje na izborima i bira predsednika. Borba za nominaciju je priča o osvetama, usponu i padu u politici. Autor veoma verno odslikava atmosferu u kojoj se isprepliću ambicije, taština, slava i moralna beda. Proza Agilara Kamina je jezgrovita, realistična, i doprinosi jednoj iscrpnoj analizi vladajućih struktura u Meksiku. Ovaj roman objavljen 2005. godine, iscrpna je slika borbe za političku moć, saga o porodici Rodrigesovih privlači i danas svojom aktuelnošću.