Uskoro u prodaji

Od psihoterapeuta i zvezde društvenih mreža Meg Džozefson revolucionarno istraživanje udovoljavanja drugima kao neprepoznata, ali uobičajena traumatska reakcija koja takođe nudi saosećajan i primenljiv put ka isceljenju.

Jeste li...
• Stalno zabrinuti zbog onoga što ljudi misle o vama, sviđate li im se, jesu li ljuti na vas?
• Anksiozni, perfekcionista ili postižete više nego što se očekuje?
• Uvek preopterećeni (a onda ozlojeđeni)?
• Neko ko izbegava sukobe po svaku cenu?
• U strahu da ćete upasti u nepriliku i biti smatrani ‘lošim’?
• Neko ko ućutkuje svoje potrebe zarad tuđe udobnosti i sreće?
• Skloni da preterano objašnjavate ili se izvinjavate?
• Stalno opsednuti time što vam je neko poslao poruku s tačkom umesto sa uzvičnikom?

Vreme je da prestanete da preživljavate i počnete da napredujete. Meg Džozefson, master socijalnog rada, reći će vam kako. U knjizi „Ljutiš li se na mene?”, Džozefsonova opovrgava ideju da je udovoljavanje drugima crta ličnosti. Umesto toga, rasvetljava da je to zapravo uobičajena traumatska reakcija (poznata i kao ‘udovoljavanje’): nagon

koji često naučimo u detinjstvu da bismo bili privlačniji opaženoj pretnji i, shodno tome, osećali se bezbedno. Ipak, mnogi su celog života zaglavljeni u tom načinu bivstvovanja.

Meg prepliće sopstvenu dirljivu priču, zanimljive slučajeve pacijenata i vežbe koje podstiču na razmišljanje da bi čitaocima pokazala kako da:

• Prepoznaju sve uloge koje možda igraju – od mirotvoraca do izvođača, staratelja, vukova samotnjaka i kameleona – a koje ih drže daleko od njih samih.
• Prestanu da strahuju od misli i emocija, čak i ako su neprijatne.
• Preispitaju sukobe i granice kao otvaranje ka dubljim vezama.
• Primenjuju ‘povlačenje’ u odnosima.

Poslednjih godina terapija psihodelicima privukla je pažnju naučnika i kliničara širom sveta kao jedan od najperspektivnijih pravaca u isceljivanju od traume, depresije, posttraumatskog stresnog poremećaja, anksioznosti i zavisnosti. Ipak, iza medijskih naslova i brojnih kontroverzi krije se mnogo složenija priča.

Oslanjajući se na najnovija naučna istraživanja i decenije kliničkog iskustva, psihijatar dr Vil van Dervir i psihoterapeut Kit Kurlander nude prvi sveobuhvatan vodič kroz terapiju psihodelicima. Objašnjavaju kako ona funkcioniše, kome može pomoći, koji su njeni potencijali i ograničenja, kako izgleda terapijski proces i zašto su stručna podrška, priprema i integracija iskustva jednako važni kao i sama terapija.

Ova knjiga razdvaja činjenice od mitova i senzacionalizma. Namenjena je svima koji žele da razumeju savremene pristupe mentalnom zdravlju, bilo da tragaju za novim mogućnostima isceljenja, žele da podrže blisku osobu ili se profesionalno bave psihologijom, psihoterapijom i psihijatrijom.

Ova izuzetno važna publikacija pokazuje kako psihodelične supstance, kada se koriste u odgovarajućem kontekstu i pod vođstvom dobro obučenih, etičnih i saosećajnih stručnjaka, mogu potkrepiti isceljenje od izazova mentalnog zdravlja i emocionalne patnje. - Gabor Mate

Žena – uloga ili istina?

Šta znači biti žena?

Ne po tuđim očekivanjima, ne po ulogama koje smo nasledile, već po sopstvenom izboru – svakog dana iznova.

Dr Imre Černuš, jedan je od najčitanijih mađarskih autora iz oblasti psihologije. Psihijatar, predavač i autor brojnih bestselera, poznat je po svom direktnom, iskrenom i autentičnom pristupu. Njegove knjige godinama osvajaju čitaoce jer spajaju stručno znanje, životno iskustvo i hrabrost da se postave pitanja koja mnogi izbegavaju.

U knjizi Žena, Černuš istražuje teme identiteta, ljubavi, odnosa, majčinstva, usamljenosti i lične slobode. Otvoreno i bez ulepšavanja zadire u ono što krijemo od drugih, ali često i od sebe, pozivajući nas da živimo autentično i u skladu sa sopstvenom istinom.

Žena nije priručnik sa gotovim odgovorima niti zbirka recepata za sreću. To je knjiga koja provocira, osnažuje i podstiče na promenu.

"Utisnuta u pesme, ispisana na koži, prihvaćena od strane mudraca, filozofija protiv kajanja je toliko očigledno tačna da je češće podržavana nego osporavana. Zašto bismo prizivali bol, kad možemo da ga izbegnemo? Zašto bismo prizivali kišne oblake, kad se možemo kupati u sunčevim zracima pozitivnosti? Zašto bismo žalili zbog onoga što smo uradili juče, kad možemo da sanjamo o beskonačnim mogućnostima koje donosi sutra?
Ovakav pogled na svet deluje sasvim logično. Čini se ispavno. Izgleda ubedljivo. Ali ima jednu, ne tako beznačajnu, manu. Potpuno je pogrešan.

Kajanje nije opasno ili nenormalno, ono nije odstupanje od postojanog puta ka sreći. Ono je zdravo i univerzalno, sastavni deo onoga što znači biti čovek. Kajanje je takođe vredno. Ono razjašnjava. Ono usmerava. Ako se s njim pravilno postupa, ne mora da nas sputava; može da nas uzdigne.

Ovo je knjiga o kajanju – onom mučnom osećaju da bi sadašnjost bila bolja, a budućnost svetlija, samo da u prošlosti niste tako loše izabrali, doneli tako loše odluke ili postupili tako glupo. Nadam se da ćete nakon čitanja kajanje sagledati u novom i tačnijem svetlu i naučiti da njegovu moć promene stavite u službu dobra. - Danijel H. Pink