RADNI ODNOSI NAKNADA ŠTETE I IZVRŠENJE

Zbornik radova Radni odnosi, naknada štete i izvršenje sadrži 15 referata iz oblasti radno-službeničkog prava, obligacionog i privrednog prava (naknada štete), izvršnog i vanparničnog postupka, a jedan referat posvećen je upisu knjižnih prava u katastar nepokretnosti. Problem reintegraci­je zaposlenih povodom nezakonitog prestanka radnog odnosa i raspoređivanja je aktuelan jer je izmenjena višegodišnja praksa o sudskoj nadležnosti u pogledu tzv. „adekvatnog radnog mesta“ (tužba se u tom delu odbacuje) čime se, po mišljenju autora, onemogućava pristup sudu (povreda prava na pravično suđenje), pogoršava položaj zaposlenih i stvaraju problemi u postupku prinudnog izvršenja sudske odluke; fleksibilni oblici rada (kao i u uporednom pravu) pokazuju (ne)sigurnost zaposlenja. Problem nastaje kada se zloupotrebljavaju prava, između ostalog, ugovorom o radu na određeno vreme, privremenim i povremenim poslovima, ugovorom o delu itd. Naknade troškova za ishranu i re­gres opterećuju sudove zbog svoje masovnosti. Često su i u ovoj oblasti regulativa i praksa protivurečne i zahtevaju preispitivanje (donošenje preciznijih posebnih i pojedinačnih kolektivnih ugovora i ujednačavanje sudske prakse). U referatima iz oblasti privrednog prava ukazuje se na teoretski problem postojanja tzv. šire odgovornosti članova društva u vezi obaveza i uže neograničene odgovornosti; ukazuje na rešenja iz uporednog prava i praksu naših privrednih sudova kao i odgovornost za štetu likvidacionog i stečajnog upravnika, sa posebnim osvrtom na odnos stečaja i naknade štete. Veoma interesantno pitanje (koje nije obrađeno u teoriji, a ni u praksi) je naknada štete licu koje je neopravdano kažnjeno prekršajnim nalogom. Materiju odštetne odgovornosti dopunjuje i referat u kome se autor zalaže da, u skladu sa sudskom praksom ESLJP, i država (a ne samo javni izvršitelj) odgovara za njegov nezakonit rad, jer on nije samo preduzetnik već i organ (odgovorna je za njegov izbor). U materiji izvršnog postupka poseban koreferat je sačinjen sa naglaskom na neophodnost redefinisanja određenih instituta (privremene mere, načelo srazmere, sudski penali, izvršenja na nepokretnostima, poboljšanje jezika) uz zalaganje da se statusni položaj javnih izvršitelja izdvoji u pose­ban zakon. Poseban referat je posvećen zaštiti izvršnog dužnika. Zbornik radova sa aktuelnom sudskom praksom, predlozima za izmenu odgovarajućih zakonskih rešenja može poslužiti ne samo praktičarima (kojima je prevashodno namenjen), već i nadležnim državnim organima i institucijama koji kreiraju zakonska rešenja, prate rad državnih službenika, javnih izvršitelja i uopšte funkcioni­sanje pravosudnog sistema.