Prevoditeljica i antologičarka Milena Tepavčević se u svojoj novoj antologiji savremene ruske priče dokazala kao dobro obavešteni znalac nimalo homogene prozne scene u Rusjiji danas. I više od toga, ona je uspela da svoj antologičarsko-čitalački ukus nadogradi književnim zdanjem koje imponuje selektivnošću svojih sastavnica. Učinila je da se optimalan broj književnih glasova, generacijskih i genderno obeleženih, slije u harmoničan hor, da se jedni do drugih dobro osećaju doajeni (Solženjicin, Vojnovič, Popov, Gelasimov, Mamlejev) i njihovi telantovani sledbenici (Bujda, Slapovski, Lukin, Podprigora, Grišovec, Ronjšin); književne ikone (Ulicka, Petruševska) i njihove najbolje učenice (Rubina, Slavnikova, Smirnova, Vladimirova).
