PRIRODNE NAUKE

Svetsko more čini 99 procenata životnog prostora na planeti. Ako saberete sve kopnene površine i uski pojas atmosfere što održava stvorenja koja udišu vazduh, ukupno ćete dobiti samo jedan procenat područja u kojima život na planeti može da opstane. Ostatak je u okeanu.
Ono što je značajno jeste dubina okeana. Tu ukupnu zapreminu, sa svojom ogromnom biološkom važnošću, Alana Mičel naziva dubinama, trećom dimenzijom, izvorom celokupnog života na planeti.
Putujući po svetu – od australijskog Velikog koralnog grebena do Meksičkog zaliva, Kine i Zanzibara – Alana Mičel otkriva krizu koja stalno raste ispod talasa svetskog mora i njene posledice za budućnost života na planeti.

Evo jedne knjižice koja će sigurno oduševiti mlade. Ne samo zato što im jasno govori o stanju planete – što je tema o kojoj se još ne govori u školi, a nema je ni u štampi ni na televiziji – već pre svega zato što se neophodna revolucija misli tiče upravo njih. Zagrevanje naše planete i nestanak naſte iz rezervi koje su pri kraju sve će promeniti: način stanovanja, transport, ishranu, zanimanja, način života i potrošnje. Ako se ništa ne učini, stručnjaci kažu da nas prvo očekuje ekološka, a zatim i društvena katastrofa. Sasvim je jasno, međutim, da to može biti i sjajna prilika da se oslobode mašta i kreativnost, da svako dobro razmisli o smislu svog budućeg zanimanja. Hoće li današnji roditelji, „zavisnici od naſte“, imati decu koja mogu bolje da sagledaju budućnost i budu mudrija? Ova knjiga može tome da doprinese.

U prošlosti su ljudi mislili da je prah nešto najsitnije moguće što postoji. Takav pristup povezuje istoriju praha s istorijom sićušnog, malog i nevidljivog. Nekada neugrožen u svom carstvu, prah je bio mešavina i zbir svega malog.
Preobražaj praha u XX veku ilustruje revoluciju mikrokosmosa. Otkrićem mikroskopa i njegovih savršenih varijanti prah je prestao da bude definicija sićušnog. Ljudi su se susreli s dotad nevidljivim česticama, a čim su definisani, atom i molekul, ćelija i mikrob pretvoreni su u kapije ka bezbrojnim drugim minijaturnim svetovima. Kao da otvaraju jedan beskrajni niz ruskih lutaka babuški, nauka i tehnologija nisu prestajale da unutar konačnosti otkrivaju sve više beskonačnosti. U jednom pravcu teleskop, a u drugom mikroskop, gledali su ka tom neuhvatljivom beskraju.
Za sve ljudske jade, nauka je prebacila krivicu s neba i bogova na viruse, klice, bakterije i nepokornu moć atoma. Mikrokosmos je postao izvorište makrokosmosa i njegovog objašnjenja. Istina o velikom nalazi se u malom.Ovo je u svetu prva istorija sitnog i minijaturnog. Džozef Amato je vešto sintetizovao više disciplina - istoriju, fiziku, medicinu, filozofiju.