DOMAĆE KNJIGE

Knjiga godine Fajnenšel tajmsa u kategoriji fikcije za 2023! Nova zbirka kratke proze proslavljene autorke istančanog umeća u ovom žanru i dobitnice međunarodne Bukerove nagrade! Priče iz zbirke Naši stranci, koja u svom naslovu nosi suptilan spoj suprotnosti, ponekad deluju kao beg od tehnološkog šuma, ponekad je reč o slikama humanosti na delu, a katkad u njima vidimo jasno postavljanje granica onima koji su nam dragi i bliski. Kako god bilo, Lidija Dejvis nijednog trenutka ne ispušta niti svog magičnog pripovednog tkanja: duhovitog, razigranog, zamišljenog, pametnog, saosećajnog, opsednutog gramatikom, čudnog, iznenađujućeg, uvek drugačijeg. Lidija Dejvis (1947), američka spisateljica, pojavila se na književnoj sceni polovinom sedamdesetih godina dvadesetog veka, kada je, u maloj izdavačkoj kući koju je osnovala sa svojim prvim suprugom, piscem Polom Osterom, objavila zbirku priča pod naslovom Trinaesta žena i druge priče (Thirteenth Woman and Other Stories, 1976).

Nakon svetskog uspeha romana Vremensko sklonište, dobitnik Bukerove nagrade Georgi Gospodinov vraća se tamo gde je sve počelo – u baštu detinjstva i intimu sećanja. Baštovan i smrt, njegova najličnija knjiga do sada, istovremeno je hronika jedne porodice i filozofski ogled o tome kako pripovedanje može biti poslednja linija odbrane od konačnosti gubitka. Gospodinov zadržava svoju karakterističnu duhovitost i ironijski otklon, izbegavajući sentimentalnost, dok istovremeno gradi duboko promišljenu strukturu koja spaja ogromnu tugu sa vedrinom svakodnevice. Baštovan i smrt nije samo roman – to je nežni rekvijem za oca, ali i za čitav jedan svet koji nestaje.

Novela najvećeg čileanskog prozaiste, Hosea Donosa.

Bračni par zašao u godine sa užasom i strepnjom prati izgradnju moderne višespratnice u susedstvu svoje kuće, u stambenoj četvrti dobrostojeće građanske klase u čileanskoj prestonici Santjago.

Vreme je teške ekonomske krize koja je prosjacima, beskućnicima i siromasima zasula njihov grad. U jednom trenutku gradnja iznenadno prestaje - jer je graditelj bankrotirao - i od višespratnice ostaje samo nedovršeni skelet od čelika i betona.

Supružnici doživljavaju tu nedovršenu avetinjsku ruševinu kao pretnju svom svetu i intimi zaštićenim bukoličkim vrtom, kao simbol haosa, nasilja i bede, suprotnosti njihove građanske oaze koja ih izoluje od problema sveta koji ih okružuje, ali ne dodiruje.

Ovim ekonomičnim, uznemirujućim tekstom koji ne dopušta ravnodušnost, Rej Rosa potvrđuje svoju prefinjenu darovitost jednog od najznačajnijih srednjoameričkih pisaca. Lapidarnim stilom, preciznim ritmom i čvrstom unutrašnjom logikom pripovedanja,

Rej Rosa otkriva čitaocu društvenu pozadinu jedne Gvatemale koja se bori da preživi sopstvene protivrečnosti. Neki čovek slučajno zgazi kolima dečaka koji jaše konja ulicom. Vinovnik pobegne iz straha od posledica tog nesrećnog slučaja. Tako počinje, sjajno razvijen, teskobni zaplet: zlosrećni događaj poprima izuzetne društvene i političke identitet dečaka i njegovih staratelja.

Roman Čarobni sat zasniva se na priči o jednom pronalazaču i njegovom delu: Klodu Simeonu Pasmanu, zanatliji i učenjaku koji je osmislio astronomski sat Luja XV, napravljen da meri vreme sve do 9999. godine. Tom pričom opsednuti su likovi u romanu. Julija Kristeva vešto prepliće više narativnih niti koje povezuju sadašnje, degradirano stanje Francuske, Evrope i sveta – zahvaćenih nasiljem, fanatizmom, rigidnim identitetskim politikama, antiintelektualizmom i opštim padom kvaliteta života – sa predvečerjem Francuske revolucije krajem osamnaestog veka. Ona se zapravo bavi pitanjima subjektiviteta, vremena i identiteta, što je nastavak njenih gotovo pola veka dugih interesovanja u semiotici i psihoanalizi, ali ovde u fikcionalnoj formi. Čarobni sat postaje metafora za trenutak u kome se prošlost i sadašnjost prepliću, razotkrivajući krhku ravnotežu između razuma i nagona, reda i haosa. Ovaj ambiciozan, kompleksan i inovativan roman, koji traži posvećenog čitaoca, potvrđuje da je Julija Kristeva ne samo vrhunska teoretičarka već i izuzetna književnica.

Odlazim(o), novi roman Džulijana Barnsa, započinje na samoj ivici jednog života i otvara prostor za tiho, duboko razmišljanje o prolaznosti, sećanjima i ljubavi. Umesto da se zadrži na kraju, priča se širi u pitanje koje nas sve dotiče: šta zapravo ostaje iza nas — dela koja smo učinili, ljudi koje smo voleli ili uspomene koje nosimo?

Sa svojom prepoznatljivom preciznošću, suptilnim humorom i emocionalnom jasnoćom, Barns gradi smirenu, ali snažnu meditaciju o rastancima i onome što, uprkos svemu, traje. Ovo je roman o prihvatanju, o potrazi za unutrašnjim mirom i o nenametljivoj hrabrosti potrebnoj da se oprostimo — od drugih, od sopstvenih verzija i od sveta koji se polako menja.

Izvrsno pripovedanje o keltskom Beogradu, o skrivenim i nedovoljno poznatim slojevima beogradske i evropske istorije.

Na osnovu temeljnih i dugogodišnjih istraživanja, Bajac je u romanu Druid iz Sindiduna uspostavio upečatljivu, razuđenu i moćnu pripovednu rekonstrukciju jednog davnog istorijskog vremena, pokazujući nam tragove tog vremena u našoj savremenosti.

Priča o velikom druidu iz plemena Sinda.

Priča o čudesnom prijateljstvu Aleksandra Makedonskog i Kelta druida Joana Brekliena. Istorija i fflozofija susreli su se u ovom romanu u kome se otkrivaju velike istorijske figure, poraženi ratnici, prijatelji i neprijatelji, Makedonci i Skordisci, Azija i Evropa, Sindidun i Beograd.

Ovo je priča o životu jednog od najistaknutijih pripadnika Ministarstva spoljnih poslova Turske, ambasadora Galipa Balkara, koji je bio meta i žrtva atentata dvojice jermenskih terorista, izvedenog 9. marta 1983. u centru Beograda. U njoj se, pored životne priče intelektualca stasalog u prvim godinama Republike Turske, otkriva zanimljiva i pustolovna istorija njegove porodice, povest koja se proteže od Osmanskog carstva do Republike (neki preci bili su na položajima
velikog vezira, guvernera/valije Beograda, bilo je me u njima diplomata, osnivača političkih partija, admirala, književnika) saznaje se nešto o ustrojstvu tadašnjeg Ministarstva spoljnih poslova, o turskom viđenju Balkana i Jugoslavije u senci hladnog rata, o jermenskim terorističkim organizacijama i, naravno, o napadu u Beogradu. Knjiga ističe neverovatnu hrabrost jugoslovenskih građana, slučajnih prolaznika beogradskim ulicama, svedokâ ubistva, koji su bez dvoumljenja tada jurnuli za atentatorima. I neki od njih stradali.

U zbirci Mini-horor Barbi Marković pripoveda o Mini i Mikiju, dvoje mladih koji žive u Beču i trude se da se uklope i „urade sve kako treba“.

Uprkos tome, njihov svakodnevni život prerasta u noćne more – sa duhovitim, nadrealnim i često mračnim obrtima.

Ne progone ih samo brige, već i monstrumi, katastrofe i unutrašnje praznine. Barbi Marković promišlja „horor srednje klase“ – strah od savršenog porodicnog dorucka, mobinga na poslu, nezadovoljavajućh odmora, ali i sveprisutne usamljenosti, stvarajući spomenik ljudima čija je svakodnevica ispunjena strahom. Ova zbirka istovremeno nudi izuzetnu lakoću jezika, ali i filozofsku dubinu, obojena je saosećanjem i razoružavajućom ironijom, a čitanje je zabavno, uznemirujuće i dirljivo iskustvo.

Kritika je prepoznala originalnost i važnost ovog dela: zbirka Mini-horor je 2024. godine osvojila nagradu Sajma knjiga u Lajpcigu u kategoriji beletristike.

Kraj Sahare ne predstavlja uobičajen primer kriminalističke fantastike, već Said Hatibi vešto koristi taj žanr da u svojevrsnom filmskom maniru, dinamičnim i slojevitim narativom stvori u suštini istorijski roman u kom promišlja postkolonijalnu stvarnost Alžira, društvene običaje i odnose, položaj žene i svih običnih pojedinaca, dajući dragocen književni doprinos stvaranju autentičnog arapskog noara kao posebnog žanra koji pruža nov stvaralački i ekspresivni prostor. - Dragana Đorđević

Barns je pisac koji na doslovno svaku temu ume da napiše literarno vrcav i uzbudljiv, a u isti mah duboko promišljen i mudar esej. Bez obzira na to da li piše o svojim političkim uverenjima ili o jezičkoj problematici, o svojoj mladalačkoj lektiri ili o filozofiji sećanja, on sa prepoznatljivom, samo njemu svojstvenom lakoćom, ispisuje velike istine o životu – i to, dabome, ne više samo o životu Džulijana Barnsa, već o životu svakog od nas. - Zoran Paunović

Hamam Balkanija predstavlja uzbudljivu i promišljenu priču o dva istorijska vremena i o junacima smeštenim u prostoru između dva identiteta.

Nabujali jezik ovog romana pokreće uzbudljiv i uznemirujući vrtlog nasilja, melanholije, vere, virtuelnih identiteta, šizofrenih cepanja svesti i stvarnosti, Pejić stvara nove reči, spaja nespojivo, razgrađuje pa povezuje beskrajne nizove asocijacija i uspeva da, uz prodornu ironiju i bolnu ogoljenost, kreira savršeno uređeni haos, iz kog izvire lucidna oslobađajuća refleksija o našem društvu poslednjih decenija.
Balada o ubici i ubici i ubici drugi je roman Dalibora Pejića nakon Mesečara, romana koji je bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu. I u ovom svom novom delu Pejić hrabro preispituje granice jezika, identiteta i pripovedanja.
Tri narativa - tri lica zločina, tri bekstva od prošlosti, sistema, rata, ljubavi, odgovornosti. Roman prati priče troje stranaca koji se, noseći svaki svoju prošlost i krivicu, sreću na istom putu - putu ka moru, ali i ka sebi. Relja pokušava da pobegne iz ponižavajuće svakodnevice tranzicionog Beograda, Jana kreće putem tuge i osvete, da bi možda pronašla mir, a Pepolo, večiti begunac od sistema i od sebe, juri leptira kojeg možda jedino on vidi. U ovom stilski smelom i tematski slojevitom romanu koji se preobražava iz beketovske groteske u tragičnu poemu o necelovitosti čoveka, svaki ubica istovremeno je i žrtva i pripovedač i lik iz tuđeg sna. U ritmu reminiscencija, klipova sa Jutjuba i isprekidanih naracija, gradi se priča o želji da se izađe iz lavirinta sudbine i pobegne od nasleđenih zločina, makar kroz fikciju."

Ovo je knjiga za sve koji odbijaju da se pomire s cinizmom i ravnodušnošću. U vremenu kada nas svakodnevne vesti umaraju i obeshrabruju, Svensen nas podseća: nada nije iluzija, već snaga da zamislimo i oblikujemo drugačiju stvarnost.
Šta je nada zaista? U čemu je njena delatna snaga i šta u stvari radimo kada se nečemu nadamo? Ovog puta svetski priznat fi lozof Laš Fr. H. Svensen okreće se nadi, i ne bez razloga – sada nam je ona potrebnija nego ikad. On istražuje mnoga značenja nade, ali i njenu moć temeljne ljudske potrebe – ne slepog optimizma, već hrabrosti, ili makar tihog otpora, da delamo uprkos neizvesnosti. U vremenu globalnih kriza, ekoloških pretnji, geopolitičke nestabilnosti i lične teskobe, nada postaje politička i egzistencijalna kategorija.

Milan Ristović izmiruje teme i kontinente, realno i nadrealno, uvezujući ih u celinu detaljnim, toplim, mirnim, nežnim opisima prirode, detinjstva, samoće, ljubavi.
Ovo je knjiga putovanja u proživljeno: kroz snove, realnost, umetnost i reči. Osam priča iz prošlosti
Srbije, sveta i naratora. Opisuje i krajnosti: od tradicionalnog seoskog života, urbanog pisca u
ruralnoj sredini, preko sankcija i ponižavanja, preko dalekog sveta Amerike koji ismeva neznanu kulturu i čoveka smešta u kavez, špartanja evropskom podzemnom železnicom ne bi li se umrežila sopstvena usamljenost, do detinjeg sećanja na mesto u kojem stanuju dve vere, i egzotičnih slika Afrike kroz san autora i Paula Klea. Od Kosova Polja i Sombora, preko grčkog ostrva do Sent Luisa i preko Berlina do Sidi-bu-Saida.

"Ovim izdanjem Geopoetika srpskim čitaocima prinosi plamičak ove iranske različitošću bogate proze 20. veka.
Sve do sredine devetnaestog veka persijskom prozom dominirale su tradicionalne narodne priče, didaktičke priče, bajke i istorijske i herojske sage. Tek s ustavnom revolucijom (1905–1907) i većim prodorom moderne civilizacije i novih kulturnih uticaja, persijska proza doživela je temeljne promene. Prilikom izbora priča za ovu zbirku, trudili smo se da obuhvatimo što širi vremenski period i predstavimo autore koji su stvarali tokom celog veka postojanja kratke priče u Iranu. Zbirka uključuje dvadeset tri priče koje obuhvataju tri ključne faze razvoja iranske kratke proze: formirajući period (dvadesete i tridesete godine dvadesetog veka), fazu utemeljenja (1953-1979) i period raznovrsnosti (1979. - danas)."

Ima nečeg bergmanovskog u ovom prikazu sasvim obične porodice koji zadire duboko i kida srce! - Adresseavisen

Nagrada norveških knjižara i više od 100.000 prodatih primeraka!

Nakon četrdeset godina braka, u svojim sedamdesetim, Turil i Svere odlučuju da se razvedu. Njihovo troje odrasle dece - Liv, Elen i Hakon - suočavaju se sa za njih šokantnom odlukom svojih roditelja, koja pokreće lavinu potisnutih osećanja, pitanja lojalnosti, pogrešnih pretpostavki i narativa koje su godinama gradili o svojoj porodici, a to utiče ne samo na njihove međusobne odnose već odjekuje i u domovima koje su sami stvorili.

Iz različite perspektive troje dece Helga Flatland iz poglavlja u poglavlje briljantno portretiše savremene porodične dinamike, emotivne distance i međugeneracijske tenzije. Moderna porodica je dirljiva istinita knjiga o ljubavi, razočaranju i pokušaju da se iznova povežemo - sa sobom i sa drugima. U vremenu kada su tradicionalne porođične uloge sve fuidnije, a emocionalne veze složenije nego ikad ovaj roman otvara prostor za razumevanje i prepoznavanje.

Od dvadesetak knjiga koje je čuveni gvatemalski pisac do sada objavio jedna od najzapaženijih je novela Bol, za koju je dobio mnoštvo nagrada i priznanja, među kojima je i francuska Nagrada za najbolju stranu knjigu (Prix du Meilleur Livre Etranger, 2018).Bol je knjiga o konstrukciji svesti o porodičnoj prošlosti, o proboju kroz njene tajne, uskom stazom između apokrifnih sećanja, zabranjenih tema i nepouzdane istine. Halfonov pripovedač putuje u Poljsku, Italiju, SAD i Gvatemalu u potrazi za porodičnim korenima ali i za sopstvenim identitetom Jevrejina lutalice. Pokušava da pronikne u suštinu legendarne priče o utapanju u jezeru svog strica Salomona, ali i da sebi rasvetli bolnu prošlost svoga dede koji je preživeo logoraške godine u Aušvicu zahvaljujući savetima jednog poljskog boksera.

Distopična minijatura Kristine Peri Rosi budi maštu čitaoca željnog da pročita delo koje bi Hulio Kortasar i Dino Bucati napisali u četiri ruke, u nekom zaboravljenom pariskom bistrou.
Da li je u pitanju čudna ptica ili neidentifikovani leteći objekat, leteći tanjir koji lebdi iznad sasušenih oranica krajolika koji čitalac u bilo kom delu sveta prepoznaje kao distopičan i koji je istovremeno deo neke moguće, neželjene zemaljske budućnosti, bliske koliko i sadašnjost, nije glavna zagonetka ovog minijaturnog bisera u obimnom delu autorke, već činjenica da postoji koegzistencija između stvarnog i nestvarnog, između pojavne stvarnosti i magije. Klimatske promene, preispitivanje sećanja, muški i ženski pogledi na svet, ljudsko otuđenje, neke su od tema majstorski utkanih u priču koja podstiče ne samo likove nego i čitaoce da pogledaju unutar i oko sebe.

„Mikroskopska anatomija i istoriografija kulture vatrenog oružja, ova knjiga nastala je iz dubokog uverenja i strasti.“ Reč je o delu u kom Pol Oster, spajajući dva sebi svojstvena književna izraza, memoarsku prozu i esejistički tekst, predočava genezu odnosa Amerikanaca prema vatrenom oružju i razmatra različite implikacije tog odnosa, sa željom da dođe do neke vrste logičnog odgovora na pitanje zbog čega su Sjedinjene Države zemlja sa najvećim brojem masovnih ubistava. Koristeći relevantnu literaturu, ali i sopstveno iskustvo sa vatrenim oružjem, Oster pokušava da uspostavi koliko-toliko logičan sociokulturni okvir za zlodela koja izmiču svakom razumu. Tragične događaje obrađene u knjizi prate crno-bele fotografije Spensera Ostrandera, kao vizuelni podsetnik na tu pustoš prostora i duše, što mesta masovnih ubistava neizbrisivo jesu.

„Ako u pretraživač ukucate pojam emocionalna inteligencija, dobićete milione pogodaka. Razlog tome je činjenica da je taj pojam ušao u svakodnevni govor i danas se koristi vrlo slobodno. Zbog dvosmislenosti koju odražava, kao i usled množenja bezbroj teorija emocionalne inteligencije, smatramo da je vreme da se vratimo na ono što smo podrazumevali pod tim terminom, kao i da pomognemo čitaocima da razreše konfuziju u pogledu tačnog značenja ovog izraza.“

Danijel Goleman i Kari Černis

U svom revolucionarnom bestseleru Emocionalna inteligencija, objavljenom pre tri decenije, Danijel Goleman je promenio način na koji razmišljamo o inteligenciji. U Optimumu – svojevrsnoj kulminaciji decenijâ naučnih otkrića povezanih sa emocionalnom inteligencijom – Goleman u saradnji sa Karijem Černisom iznosi praktične metode za korišćenje unutrašnjih resursa, kako bismo lakše postigli optimalno stanje visokih performansi i zadovoljstva, uz izbegavanje izgaranja, i pokazuje kako je upravo emocionalna inteligencija ključ za to.

„U knjizi Optimum (Goleman i Černis) pružaju jasan pregled načina na koji se emocionalna inteligencija može koristiti da se poboljša efikasnost pojedinaca, timova i čitavih organizacija, sintetizujući više od tri decenije istraživanja. Ova knjiga zaslužuje da je proučavaju menadžeri, ’koučevi’, terapeuti, istraživači emocija i mnogi drugi.“

Piter Salovej
Profesor psihologije sa Katedre Kris Ardžiris
i predsednik Univerziteta Jejl (2013–2024)

„Autori vešto kombinuju najsavremenija istraživanja, zanimljive primere i praktične uvide koji su i poučni i primenljivi. Ova knjiga je obavezno štivo za svakoga ko želi da unapredi svoje liderske veštine, odnose i sveukupan uspeh – kako profesionalno, tako i lično.“

Rič Hua
Osnivač liderskog programa za EI obuku ogranka Amazona za računarstvo
Amazon Web Services

„U doba veštačke i mašinske inteligencije, emocionalna inteligencija je važnija nego ikad za uspostavljanje kompanijske kulture koja izvlači najbolje iz ljudi i donosi uspeh. Ko god je na čelu nekog tima ili organizacije trebalo bi da pročita Optimum – otvoriće mu um i pokazati skup veština i unutrašnji balans koji nam je svima potreban u budućnosti.“

Mark Beniof
Predsednik i izvršni direktor Sejlsforsa

Roman Zatvor Marije Terezije prati izgradnju monumentalne građevine – ambicioznog umetničkog dela – na brdu u Bosni i predstavlja odnose koji su ugrađeni u njegove temelje: odnos ličnih i kolektivnih trauma, umetnosti i politike, muškarca i žene i, kao najdominantniji, odnos Istoka i Zapada. Život i njegova neuhvatljivost, savitljivost i beskrajna prostiranja van granica kože, tema su ovog
izvanrednog romana. - Adriana Zaharijević
Karalić je dugogodišnji predavač na Umetničkoj akademiji Gerit Ritveld u Amsterdamu, a trenutno
je angažovan i na Umetničkoj akademiji HKB u Bernu (Švajcarska).

Deseti roman Džulijana Barnsa, Artur & Džordž, istovremeno detektivska priča, psihološki i ljubavni roman zasnovan na stvarnim događajima, s pravom je dospeo do najužeg izbora za nagradu Man Buker za 2005. godinu. Dokumentarna građa poslužila je Barnsu kao istorijska potka u koju je utkao fikcionalne elemente i sačinio presek viktorijanskog društva sa samog kraja XIX i pocetka XX veka
u Engleskoj.
Šta imaju zajednicko Artur Konan Dojl i Džordž Edaldži, čija su se imena našla na koricama ove knjige? Uglavnom ništa. Za Dojla, ili za njegovog čuvenog detektiva Šerloka Holmsa znaju gotovo svi. Za Džordža, mladog advokata, ne zna skoro niko. Iz živopisne viktorijanske prošlosti izvukao ih je Džulijan
Barns, majstor besprekornog stila i pripovedačkog izraza koji svoje vrhunsko umeće u spisateljskom zanatu iznova pokazuje svih godina duge i zavidne književne karijere.

Ko smo mi bez priče koju sebi i drugima pričamo o sebi? U ovom snažnom i potresnom romanu, Keićiro Hirano, književna japanska senzacija, vodi nas kroz lavirint emocija dok istražuje upravo ta pitanja porekla, ali i nasleđa, sa kojima živimo i umiremo, te krhkost ljudske egzistencije. Hirano suptilno, ali nemilosrdno, secira temu potrage za identitetom u društvu koje nas oblikuje i uslovljava. Maestralnom naracijom i atmosferom neizvesnosti, ovaj roman postavlja pitanje da li istina može da nas zarobi i kako? Neki čovek više je od priče o prevari i laži – to je filozofska i psihološka meditacija o tome koliko znamo o sebi i drugima, ali i uzbudljivo štivo puno napetosti o snazi ljubavi i neminovnosti gubitka; ljubavi, koja nekad oslobađa, a nekad još više zatvara krug nesigurnosti i bola. Ovenčan je prestižnom nagradom Jomiuri, a na osnovu njega snimljen je i film u režiji Keija Išikave, koji je osvojio brojne nagrade kako u Japanu tako i na međunarodnim filmskim festivalima.

Alberto Mangel, istaknuti pisac, antologičar i novinar, svojim karakterističnim spajanjem književnosti, filozofije i istorije, oživljava misli jednog od najvažnijih srednjovekovnih filozofa Mojsija Moše Majmonida i pokazuje njegovu aktuelnost i u savremenom dobu.

Ne samo filozof već i teolog i lekar na dvoru sultana Saladina i vodeća figura jevrejske zajednice, Majmonid je nastojao da pomiri racionalno istraživanje sveta sa teološkim istinama, tako da u vremenu kada se sukobi između razuma i vere, nauke i teologije, tradicije i modernosti ponovo zaoštravaju, njegov način promišljanja postaje dragocen vodič.

Mangelova knjiga nije samo priča o jednom filozofu; ona je podsticaj na dublje promišljanje, poziv na razgovor sa sobom, podsecajući da pravo razumevanje, baš kao i istinska promena, nikada nisu konačni, nego su uvek u pokretu.

Protagonistkinje romana su sestre Ana i Sonja koje odrastaju u predgrađu Ljubljane. Nakon studija, Ana se pridružuje grupi anarhista, a potom prelazi u radikalniju grupu.

Pod njihovim uticajem, odlazi u evropsku prestonicu, menja ime i počinje da radi kao prostitutka pod imenom Manon, s posebnom misijom. Zabrinuta za sestru, Sonja kreće u potragu za Anom, prateći njene korake i ulazeći u slične situacije.

Za Županiča je anarhizam primamljiv i uverljiv skelet za napetu priču koja pruža romanesknu refleksiju o efikasnosti i smislenosti umerenog ili radikalnog anarhizma, s tezom da bilo koji čin u javnoj sferi ne mora, a često i ne može imati očekivane posledice. „Behemot se pri kraju pretvara u krimić, što nas ne sprečava da ga čitamo i kao klasičan bildungsroman, premda se, naravno, može čitati i kao „roman odgovaranja“, u svrhu čega se služi specifičnim formama znanja ne bi li ukazao na razliku. Da bi to postigao, koristi svu mnogostrukost i ambivalentnost sveta koji opisuje.

Kultna knjiga srpskog autora koja nas vodi u svet visoke trave i zen kulture, svet u kom vreme protiče na drugaciji način… Tako suptilna, tiha – ali glasna sa svojim snažnim porukama. To je knjiga o ljubavi, čežnji, učenju života i pronalaženju mudrosti koja zna da je jedino vreme ono – sada i ovde. I da je sve baš onako kako jeste. Roman koji kroz zadivljujuću transformaciju likova zahvata širok srednjovekovni period Japana i Kine. Imperijalni život Dalekog istoka sazdan od osvajanja, bitaka i surovosti, kao i onaj individualni koji zida zenbudističku putanju prosvetljenja, intime i nežnosti. Knjiga – bajka i triler – realnost.

Koristeći najraznovrsnija jezička i stilska sredstva – žargon, namerne greške, templejte za popunjavanje praznina, tekstualno izražene emodžije, autorka nas vodi od malih razgovora do velikih rasprava u obliku monolog-eseja. Slušaj Petre Irene Ristić je knjiga koja beži od žanrovskog određenja onako kako njeni protagonisti (protagonista? protagonistkinja?) beže od sopstvenih identiteta. Neuhvatljivost je glavna karakteristika ovog dela, ali, ispostavlja se, i glavna karakteristika epohe.

Kad se dvoje junaka (Petar? Lavinija? Vanja? Slavica?), dve pozitivno namagnetisane internet persone, približe trenutku fizičkog sastanka, dešava se odbijanje. Imperativ komunikacije je, naizgled apsurdno, kontraindikovan susretu. Tačka spajanja je nedostižni limes savremenika.

U dijalozima sinhrono sažive filozofske ideje i banalna svakodnevica, bogougodnost i nimfomanija, Miroslav Ilić i Joy Division, različite epohe i meridijani, samo ljudi ne mogu.

Na kraju, postavlja se pitanje (Petru?) da li mi bežimo od odnosa stalnom promenom identiteta, ili je i sam odnos (ljubav?) eskapizam, a svaki identitet virtualan, da li postojiš ti ili postoji tvoja sagovornica, ili postojite oboje, ili je odgovor na sva pitanja – ne.

Najbolja knjiga 2023. godine prema Fajnenšel tajmsu, Pablišers vikli i Kirkus rivjus, te najuži izbor za Nacionalnu nagradu za knjigu 2023. godine u kategoriji prevedene književnosti. „Hipnotički, moćan istorijski roman u kojem se priče smeste jedna unutar druge poput lutki...

Sve se savršeno povezuje i fascinira.“ - The New York Times Book Review

„Vrata za put bez povratka“ je ime dato ostrvu Gore blizu glavnog grada Senegala, sa kojeg su milioni Afrikanaca odlazili u vreme trgovine robljem.

U Senegal, ono što je bila francuska koncesija 1750. godine, stigao je mladi botaničar da proučava lokalnu floru i neguje san o uspostavljanju univerzalne enciklopedije živih bića, u veku kada je došlo vreme za prosvetiteljstvo. Kada čuje priču o mladoj afričkoj devojci koja je uspela da pobegne nakon što je prodata u ropstvo, njegovo putovanje i njegova sudbina pretvaraju se u potragu za njom. U pratnji svog vodiča, on se upućuje duboko u senegalsku divljinu, na putovanje koje otkriva ne samo surovost francuske kolonijalne okupacije već i neverovatne puteve ljudskog srca.

Ovaj snažan, uzbudljiv i duboko potresan roman – ljubavna priča, koja se bavi temama postkolonijalizma, identiteta i transatlantske trgovine robljem, dobio je izuzetne pohvale kritičara zbog svog rafinirano emotivnog i intelektualnog pristupa temi. David Diop koristi bogat jezik i moćnu naraciju kako bi ispričao priču o postojanju lične i kolektivne traume u kontekstu istorije ropstva.

Po oceni kritike ovo je najbolji roman Sali Runi do sada!

Ajvan ima 22 godine, uspešan je šahista, tih i introvertan. Njegov deset godina stariji brat Piter je elokventan i harizmatičan advokat. Naizgled je tako.

U nedeljama nakon gubitka oca, a kroz poglavlja koja naizmenično donose perspektivu jednog ili drugog brata, Sali Runi snažno, duboko, emotivno, a bez ustupaka sentimentalizmu, prikazuje kako protagonisti ruše pa iznova grade, gube pa pronalaze svoj put.

Pet likova – pomenuta dva brata i tri žene – odupiru se kategorizaciji društveno prihvatljivih veza, čime Sali Runi pokreće jednu od svojih omiljenih tema – uklapanje intimnih veza u društveni život. Njen jednostavan, realističan stil iz prethodnih romana evoluirao je, i precizni dijalozi sa prelivaju u živopisne unutrašnje monologe. Najdirljiviji roman do sada donosi nam bolnu priču o razornoj moći tuge i nerazumevanju među najbližima, ali i nežnu priču o ljubavi – od skrivene, potisnute i pogrešnim potezima urušene, do vidljive, ostvarene i lekovite.

„Ovo je najpotpunije delo Sali Runi, naročito dok oponaša modernističke stilove Džejmsa Džojsa i Virdžinije Vulf.“ - Publishers Weekly