PRIRODNE NAUKE

Da nema ljudi kao što je kolega Radovanović, trebalo bi ih stvoriti. On je već decenijama neumorno angažovan na prosvećivanju građana u domenu složenih pitanja u vezi sa medicinom i javnim zdravljem. Ova knjiga nudi, na jednom mestu, njegove tekstove koji su pomagali građanima da se snađemo u složenim i često ideološki zatrovanim raspravama o medicini i javnom zdravlju. Na razumljiv i argumentovan način, ovi tekstovi raskrinkavaju mitove, razbijaju zablude i vraćaju poverenje u nauku.

U vremenu u kojem raste privlačnost anti-intelektualizma i teorija zavere, koji zarad pažnje ugrožavaju zdravlje zajednica i građana, ovi tekstovi nam omogućavaju da bolje razumemo obrađivane teme i da se odupremo različitim manipulacijama. Čitanjem ove knjige možete da se još jednom uverite zašto je naučno znanje, sa svim svojim nesavršenostima, uvek bolji vodič u životu od raznih zabluda koje često mogu da nam budu veoma privlačne.

– Prof. dr Aleksandar Baucal, psiholog


Zoran Radovanović, naučnik i humanista, voli znanje i ljude. Odmereno i ubedljivo protivi se neznanju i neljudima. Eseji u ovoj knjizi poučni su i zanimljivi. Koriste mi zbog sadržaja. Prijaju mi zbog jezičkog stila – sažetog, konkretnog, krepkog. Svaki list knjige vakciniše čitaoce protiv epidemije stila uvreženog u našem javnom diskursu. Ne znam< nikoga ko piše i bolje i brže od profesora Radovanovića.

– Prof. dr Nenad M. Kostić, hemičar


Pripremite se da zavirite u svet medicine iz potpuno nove perspektive ! U kratkim pričama, radoznali laici ovde saznaju brojne stvari – o tome treba li piti probiotike, je li C vitamin precenjen, koje će zarazne bolesti nestati u budućnosti, pa sve do dileme: pušiti do poslednje daha, ili - zašto moramo da ostavimo cigarete? Neke će zanimati da vide koji sve dobitnici Nobelove nagrade iz medicine nisu bili u pravu… Vredno štivo!

– Prof. dr Danica Popović, ekonomista


Pripoveda nam Zoran Radovanović velike priče o zdravlju, bolesti, lekarima, lekovima i o još mnogim sličnim temama, razotkrivajući predrasude, namerno proširena pogrešna uverenja, istorijske i metodološke zablude. Doslovno svaka priča ima zaplet, gotovo kao da je fikcija, a čitaoca ipak ne napušta svest da čita pripovesti iz čiste zbilje. Nije teško razumeti ove priče i vratiti im se, jer one navode na preispitivanje i kad niste lekar.

– Prof. dr Vesna Rakić Vodinelić, pravnica

Postoje knjige koje se čitaju, i postoje knjige koje nas menjaju. Knjiga Da li postoje stvari koje ne postoje? Vodič za kritičko razmišljanje Voje Antonića u kategoriji je ovih drugih. Kada je 2000. godine prvi put objavljena, ova knjiga bila je pionir među delima koja na srpskom jeziku razotkrivaju svet prevara, paranormalnog, pseudonauke i mistifikacija. Nakon dvadeset pet godina, dopunjena i osavremenjena, ona je možda važnija nego ikada ranije.

Živimo u vremenu u kojem informacije mogu da posluže kao sredstvo za manipulaciju, a kritičko razmišljanje postaje najdragocenije oružje protiv onih koji bi da profitiraju na našoj lakovernosti. Antonić nam pruža ključ za prepoznavanje i raskrinkavanje raznih vidovnjaka, nadrilekara, astrologa i drugih prevaranata, istovremeno pokazujući koliko je lako čak i inteligentnim ljudima da poveruju u „stvari koje ne postoje“.

Ova knjiga nije samo priručnik za razumevanje metoda obmane, već je svojevrstan poziv na buđenje. Antonić duhovito, jasno i oštroumno razotkriva trikove kojima nas varaju i zloupotrebljavaju, pružajući alate za samostalno prepoznavanje manipulacija u svakodnevnom životu. U vremenu kada raste nepoverenje u nauku, a društvene mreže podstiču širenje teorija zavere, kritičko mišljenje koje ova knjiga promoviše postaje neophodno. Novo izdanje donosi posebno važne dopune u poglavljima o veštačkoj inteligenciji i političkoj manipulaciji, oblastima koje danas, više nego ikada, oblikuju naš svet. Autor ne ulazi samo u domen paranormalnog već analizira i savremenie manipulativne tehnologije, otkrivajući kako one utiču na naše odluke i živote.

Pored svoje informativnosti i edukativnog pristupa, Antonićeva knjiga obiluje zanimljivim primerima i živopisnim anegdotama koje čitaoca drže u stalnoj pažnji. Njegov jasan stil i neposredan ton čine da se o kompleksnim temama razmišlja lako i razumljivo.

Da li postoje stvari koje ne postoje? je za one koji biraju da misle svojom glavom, koji ne prihvataju slepo ponuđene istine, već žele jasno, precizno i kritički da sagledaju svet oko sebe. Voja Antonić nas podseća da je stvarnost mnogo zanimljivija od iluzija, a racionalno razmišljanje moćnije od svake mistifikacije. Ovo delo je važna i zabavna knjiga koju ćete teško ispustiti iz ruku, a još teže zaboraviti.

Tkanje od koga je sačinjen svet nema ničeg zajedničkog sa onim kako nam stvarnost izgleda. Razumevanje superstrukture kosmosa je cilj istraživanja u oblasti kvantne gravitacije, a jedan od glavnih protagonista ove naučne avanture je svetski poznati fizičar Karlo Roveli, koji je ujedno i vrhunski popularizator nauke. U knjizi Stvarnost nije kao što izgleda Roveli govori o rađanju i umiranju svemira, iznosi pretpostavku da vreme možda i ne postoji, predočava moderna shvatanja relativnosti, kvantne mehanike i crnih rupa. U elegantnoj prozi podseća nas i na evoluciju naših saznanja o suštini prirode, od antičkog doba do današnjih dana. Roveli nas poziva da zamislimo čudesan svet u kome je struktura prostora diskretna, gde na najsitnijim skalama vreme nestaje, a crne rupe eksplodiraju – svet koji je još neotkriven i prepun tajni.

Odlučio sam da u pauzi između planiranih predavanja u Bolonji i Sijeni na dva dana skrenem sa rute i odem u Pizu kako bih pokušao da saznam nešto o Leonardu Fibonačiju, misterioznom matematičaru iz XIII veka koji je očigledno odigrao ključnu ulogu u stvaranju savremenog sveta, i čije sam matematičke korake, u jednom važnom smislu, pratio poslednjih dvadeset godina.

Da li je na raspolaganju bilo dovoljno informacija da se o njemu napiše knjiga? Niko drugi je nije napisao, pa sam posumnjao u to. S druge strane, postojanje tog ogromnog jaza u istoriji nauke značilo je da je Fibonači bio najpoznatiji i najkompletniji naučnik svih vremena čija biografija nikada nije bila napisana. Želeo sam da pokušam.

Nisam se interesovao kao istoričar, jer to nisam. Matematičar sam. Ono što me je najviše zaintrigiralo u vezi s Leonardom jeste ta značajna sličnost moje i njegove matematičke karijere. Osetio sam da smo srodne duše.

Dok sam se zaklanjao pod kišobranom čekajući taksi, kratko sam razmišljao o tome kako je moja matematička karijera bila drugačija od budućnosti koju sam zamišljao daleke 1968, kada sam završio postdiplomske studije na Londonskom univerzitetu i kada sam se zaputio na Bristolski univerzitet kako bih pripremio doktorat.

U to vreme, na samom početku svoje karijere, o Fibonačiju sam jedino znao da je on matematičar koji je otkrio čuveni, po njemu nazvan, Fibonačijev niz (nije to uradio – nisam bio u pravu), za koji sam znao da je duboko povezan sa ljudskom estetikom (nije – nisam bio u pravu). Tek mnogo kasnije otkrio sam da je on bio jedan od najuticajnijih ljudi svih vremena. I još, da njegova veličina nije posledica njegovih matematičkih otkrića – iako je bez sumnje bio najsposobniji matematičar među svojim savremenicima – već njegove moći objašnjavanja. Bio je sposoban da shvati matematičke ideje koje su u njegovo vreme bile nove i komplikovane i učini ih dostupnim širokom sloju ljudi. Štaviše, posedovao je instinkt da to uradi na način koji bismo današnjim rečnikom opisali kao „dobru marketinšku strategiju“.

Dok sam bio mlad diplomac, moji uzori nisu bili ljudi poput Leonarda Fibonačija, već matematičari koji su došli do značajnih matematičkih otkrića – matematički divovi koji su živeli bliže današnjici, kao što su Leonard Ojler, Karl Fridrih Gaus, Pjer de Ferma i Kurt Gedel. Poput mnogih mladih koji izaberu da postanu matematičari, sanjao sam da se pridružim nizu najvećih – tako što bih dokazao važnu teoremu ili rešio težak zadatak koji je decenijama mučio najveće umove.

Neki od mojih savremenika uspeli su u tome. Mladi američki matematičar Pol Koen, samo nekoliko godina stariji od mene, rešio je 1963. Kantorov problem kontinuuma, zagonetku koja je više od 60 godina uporno odolevala svima koji su pokušavali da je reše. Ali kao što je to slučaj s većinom matematičara, morao sam da se zadovoljim značajno manjim uspesima.

[...]Ali usput sam, skoro igrom slučaja, otkrio još jedan talenat, možda moj istinski poziv: sposobnost da običnim ljudima objasnim često nejasne, složene matematičke ideje. Shvatio sam da pomoću reči mogu da oživim matematiku onima koji nisu baš upućeni u taj predmet.

„Ne znam da li je ideja da crne rupe na kraju svog dugog života postaju bele rupe tačna. To je fenomen koji sam proučavao poslednjih godina. Uključuje kvantnu prirodu vremena i prostora, koegzistenciju različitih perspektiva i shvatanje razlike između prošlosti i budućnosti. Istraživanje ove ideje je avantura koja je još u toku. Ispričaću vam je kao izveštaj sa terena. Šta su tačno crne rupe koje preplavljuju svemir? Šta su bele rupe, njihova neuhvatljiva mlađa braća? I pitanja koja me oduvek prate: kako možemo razumeti ono što nikada nismo videli? Zašto uvek želimo da vidimo malo dalje...?“

Italijanski fizičar Karlo Roveli je posvetio svoju karijeru ujedinjavanju ideja o iskrivljenju vremena u opštoj relativnosti i zbunjujućih neizvesnosti kvantne mehanike. U Belim rupama otkriva um naučnika na delu. Prati tekuću avanturu svog najnovijeg istraživanja, istražujući mogućnost da se sve crne rupe na kraju pretvore u bele rupe, podjednako kompaktne objekte u kojima je strelica vremena obrnuta.

Roveli piše podjednako uverljivo o radu naučnika kao i o čudima svemira. Deli strah, neizvesnost i česta razočaranja istraživanja hipoteza i nepoznatih svetova, kao i zadovoljstvo koje donosi traganje za novim idejama i nepredviđenim zaključcima. Vodeći nas dalje od horizonta, poziva nas da iskusimo groznicu i nemir nauke i čudan i zapanjujući život bele rupe.

U eri kada su dezinformacije i pseudonauka sveprisutne, Vodič kroz vasionu za skeptike predstavlja pravi svetionik jasnoće i razuma. Ova knjiga, čiji je autor dr Stiven Novela sa svojim saradnicima, sveobuhvatan je vodič za razvoj kritičkog mišljenja, navigaciju kroz lavirint popularnih dezinformacija i razlikovanje činjenica od izmišljotina.

Sa mešavinom humora, duhovitosti i rigorozne naučne analize, autori obrađuju širok spekar tema, od teorija zavere do alternativne medicine i paranormalnih pojava. Oni opremaju čitaoce alatima za preispitivanje tvrdnji, procenu dokaza i kritičko razmišljanje o savremenom svetu. Knjiga se ne bavi samo razotkrivanjem mitova već i negovanjem mentaliteta koji ceni dokaze, logiku i skepticizam.

U doba kada lažne vesti i sumnjive tvrdnje vrebaju na svakom koraku, knjige poput Vodiča kroz vasionu za skeptike važnije su nego ikada. Služe kao putokaz za snalaženje u svetu u kojem su granice između stvarnosti i zabluda sve nejasnije. Bez obzira da li ste iskusni skeptik ili novajlija na polju kritičkog mišljenja, ova knjiga nudi dragocene uvide i praktične savete za doba postistine.

Čitanjem ovog izuzetno zanimljivog štiva naučićete kako da razmišljate kao naučnik, pristupate tvrdnjama uz potragu za dokazima i donosite informisane odluke u svakodnevnom životu. To je neophodno za svakoga ko želi da jasnije razume turbulentni 21. vek i hrabro se nosi sa preopterećenjem informacijama koje definiše naše vreme. Naoružajte se znanjem i veštinama koje će vam pomoći da razumete događaje, pojave i promene koje vas okružuju.

Dr Stiven Novela, tvorac i producent podkasta Vodič kroz vasionu za skeptike, međunarodno je priznati naučni edukator. Dr Novela je klinički neurolog na Medicinskom fakultetu Univerziteta Jejl. Kada ne snima podkast, piše tekstove za nagrađivani blog Neurologica, a uz to je i glavni urednik časopisa Science-Based Medicine. Njegovi saradnici i koautori su Bob Novela, Kara Santa Marija, Džej Novela i Ivan Bernstin. Oni zajedno čine dinamičnu i angažovanu grupu prijatelja koja voli da raspravlja o najnovijim naučnim dostignućima, filozofiji i kontroverznim temama.

Nastavljajući prirodan tok svojih razmatranja iz bestselera Budućnost uma, eminentni fizičar i futurolog Mičio Kaku detaljno izlaže jasnu i uverljivu viziju razvoja održive civilizacije daleko od matične planete. Kaku nam predočava najnovija dostignuća u robotici, nanotehnologiji i biotehnologiji koja bi trebalo da nam omoguće teraformiranje i izgradnju naseljivih gradova na Marsu i drugim planetama.

U knjizi Budućnost čovečanstva Mičio Kaku osvaja čitaoce neodoljivim entuzijazmom i vrhunskim poznavanjem aktuelnih dometa u oblasti svemirskih putovanja. Fascinantno je i ujedno inspirativno ovo istraživačko krstarenje po budućnosti u kojoj će se ljudska vrsta možda zaputiti ka svom dugoočekivanom odredištu u dubinama nebeskog prostranstva.

Ovo je knjiga o istoriji života na Zemlji, o bezbroj preokreta koji su neobičnom putanjom doveli do nas. Pisana je u ubeđenju da je naše biološko poreklo barem podjednako značajno – i podjednako zanimljivo – kao i fizičko poreklo univerzuma. Najvažnije pitanje, kojem ćemo se iznova i iznova vraćati, glasi: da li je na milijarde vrsta izumrlo u geološkoj prošlosti zato što su bile manje prila­godljive (loši geni) ili zato što su se zatekle na pogrešnom mestu u pogrešno vreme (loša sreća)? Da li se vrste bore ili kockaju za opstanak? Ovo vodi delikatnijem pitanju: jesmo li mi ovde zbog prirodne superiornosti (palca postavljenog odvojeno od ostalih prstiju, velikog mozga i tako dalje) ili smo samo puki srećkovići? Drugim rečima, da li je evolucija života fer igra, kao što doktrina o opstanku najjačih tako izrazito implicira?

U knjizi Izumiranje: loši geni ili loša sreća?, Dejvid Raup, jedan od najpoznatijih modernih paleontologa, odgovara na velika pitanja prirodnih nauka ispisujući nezaboravne stranice naučnopopularne literature. Ovo delo je ne samo koristan priručnik za sve koji se bave proučavanjem nastanka i razvoja života na Zemlji, već pre svega vodič kroz turbulentnu istoriju naše planete, a sa njom i čitavog kosmosa. Obiljem argumenata i primera Dejvid Raup čitaocima pruža uvid u logiku i metod naučnih otkrića koja su preinačila savremenu paleontologiju i razumevanje globalnih katastrofičkih rizika.