DOMAĆE KNJIGE

Danijel Kaneman (1934–2024) jedan je od najuticajnih psihologa u istoriji i svakako najvažniji psiholog današnjice. Imao je dar za otkrivanje zapanjujućih obeležja ljudskog uma, a mnoga od njih su postala deo udžbenika i svakodnevne mudrosti. Njegov rad je preoblikovao socijalnu psihologiju, kognitivnu nauku, istraživanje razuma i sreće, kao i bihevioralnu ekonomiju – područje nauke čiji su pokretači Danijel Kaneman i Amos Tverski.

Knjiga Misliti, brzo i sporo je remek-delo: čitljiva, mudra i duboka i predstavlja prekretnicu u savremenoj društvenoj misli. Knjiga će oduševiti čitaoce istraživačkog uma koji će doslovno na svakoj stranici pronaći nešto zanimljivo i poučno.

U moru priručnika za samopomoć, ohrabrujuća je spoznaja da se naučna postignuća, potkrepljena argumentima i dokazima, podvrgnuta sudu vremena i preispitivanja, mogu upotrebiti kao vodič za srećniji i uspešniji život, uz svest o sopstvenim ograničenjima i predrasudama. U tom smislu je Misliti, brzo i sporo mnogo više od knjige – to je fina mešavina neočekivanih otkrića, dobre zabave i korisnih ideja, delo koje će promeniti čitaoca.

Iako psiholog, Daniel Kaneman je jedan od osnivača moderne bihevioralne ekonomije, u kojoj se danas ukrštaju putanje mnogih naučnih disciplina.

U knjizi Misliti, brzo i sporo Kaneman opisuje dva ponekad suprotstavljena sistema koji deluju u našem mozgu: Sistem 1 je intuicija koja nam omogućava da u deliću sekunde donosimo procene i odluke; Sistem 2 je znatno sporije racionalno razmišljanje. Problemi nastaju ako intuitivno reagujemo onda kada bi trebalo da razmislimo.

Ova knjiga pokazuje u kojoj je meri ljudski um podložan greškama u zaključivanju i šta ta činjenica znači u ekonomiji, korporativnoj kulturi, medicini, politici i medijima. Misliti, brzo i sporo je popularno napisana knjiga, ali izgrađena na čvrsto utemeljenim saznanjima iz višedecenijskog predanog naučnog rada, i po tome spada u najvažnije tekstove o prirodi ljudskog mišljenja.

Zamislite da dva lekara u istom gradu postavljaju različite dijagnoze istim pacijentima – ili da dvoje sudija u istom sudu donose različite presude ljudima koji su počinili istovetne zločine. Zamislite sada da isti lekar i isti sudija donose različite odluke u zavisnosti od toga da li je jutro ili popodne ili ponedeljak umesto srede ili još nisu ručali. Ovo su primeri šuma: varijabilnosti procena koje bi trebalo da budu identične. U knjizi Šum – nesavršenost ljudskog rasuđivanja, Danijel Kaneman, Olivije Siboni i Kes R. Sanstin pokazuju kako šum dovodi do grešaka u mnogim oblastima, uključujući medicinu, pravo, zdravstvo, ekonomsko predviđanje, forenzičke nauke, zaštitu dece, kreativnu strategiju, procenu efikasnosti i zapošljavanje. I premda se šum može naći svuda gde ljudi donose procene i odluke, pojedinci i organizacije obično ignorišu uticaj ove pojave, plaćajući zbog toga veliku cenu. Prepuna novih ideja i sa prepoznatljivom oštroumnom analizom i sveobuhvatnim studijama slučajeva koji su Misliti, brzo i sporo učinili svetskim bestselerom, Šum objašnjava kako i zašto su ljudi tako podložni šumu i pristrasnosti u odlučivanju. Svi mi donosimo loše odluke mnogo češće nego što smo toga svesni. Uz nekoliko jednostavnih saveta i preporuka, ova revolucionarna knjiga istražuje šta možemo učiniti da poboljšamo kvalitet odlučivanja.

Da nema ljudi kao što je kolega Radovanović, trebalo bi ih stvoriti. On je već decenijama neumorno angažovan na prosvećivanju građana u domenu složenih pitanja u vezi sa medicinom i javnim zdravljem. Ova knjiga nudi, na jednom mestu, njegove tekstove koji su pomagali građanima da se snađemo u složenim i često ideološki zatrovanim raspravama o medicini i javnom zdravlju. Na razumljiv i argumentovan način, ovi tekstovi raskrinkavaju mitove, razbijaju zablude i vraćaju poverenje u nauku.

U vremenu u kojem raste privlačnost anti-intelektualizma i teorija zavere, koji zarad pažnje ugrožavaju zdravlje zajednica i građana, ovi tekstovi nam omogućavaju da bolje razumemo obrađivane teme i da se odupremo različitim manipulacijama. Čitanjem ove knjige možete da se još jednom uverite zašto je naučno znanje, sa svim svojim nesavršenostima, uvek bolji vodič u životu od raznih zabluda koje često mogu da nam budu veoma privlačne.

– Prof. dr Aleksandar Baucal, psiholog


Zoran Radovanović, naučnik i humanista, voli znanje i ljude. Odmereno i ubedljivo protivi se neznanju i neljudima. Eseji u ovoj knjizi poučni su i zanimljivi. Koriste mi zbog sadržaja. Prijaju mi zbog jezičkog stila – sažetog, konkretnog, krepkog. Svaki list knjige vakciniše čitaoce protiv epidemije stila uvreženog u našem javnom diskursu. Ne znam< nikoga ko piše i bolje i brže od profesora Radovanovića.

– Prof. dr Nenad M. Kostić, hemičar


Pripremite se da zavirite u svet medicine iz potpuno nove perspektive ! U kratkim pričama, radoznali laici ovde saznaju brojne stvari – o tome treba li piti probiotike, je li C vitamin precenjen, koje će zarazne bolesti nestati u budućnosti, pa sve do dileme: pušiti do poslednje daha, ili - zašto moramo da ostavimo cigarete? Neke će zanimati da vide koji sve dobitnici Nobelove nagrade iz medicine nisu bili u pravu… Vredno štivo!

– Prof. dr Danica Popović, ekonomista


Pripoveda nam Zoran Radovanović velike priče o zdravlju, bolesti, lekarima, lekovima i o još mnogim sličnim temama, razotkrivajući predrasude, namerno proširena pogrešna uverenja, istorijske i metodološke zablude. Doslovno svaka priča ima zaplet, gotovo kao da je fikcija, a čitaoca ipak ne napušta svest da čita pripovesti iz čiste zbilje. Nije teško razumeti ove priče i vratiti im se, jer one navode na preispitivanje i kad niste lekar.

– Prof. dr Vesna Rakić Vodinelić, pravnica

Postoje knjige koje se čitaju, i postoje knjige koje nas menjaju. Knjiga Da li postoje stvari koje ne postoje? Vodič za kritičko razmišljanje Voje Antonića u kategoriji je ovih drugih. Kada je 2000. godine prvi put objavljena, ova knjiga bila je pionir među delima koja na srpskom jeziku razotkrivaju svet prevara, paranormalnog, pseudonauke i mistifikacija. Nakon dvadeset pet godina, dopunjena i osavremenjena, ona je možda važnija nego ikada ranije.

Živimo u vremenu u kojem informacije mogu da posluže kao sredstvo za manipulaciju, a kritičko razmišljanje postaje najdragocenije oružje protiv onih koji bi da profitiraju na našoj lakovernosti. Antonić nam pruža ključ za prepoznavanje i raskrinkavanje raznih vidovnjaka, nadrilekara, astrologa i drugih prevaranata, istovremeno pokazujući koliko je lako čak i inteligentnim ljudima da poveruju u „stvari koje ne postoje“.

Ova knjiga nije samo priručnik za razumevanje metoda obmane, već je svojevrstan poziv na buđenje. Antonić duhovito, jasno i oštroumno razotkriva trikove kojima nas varaju i zloupotrebljavaju, pružajući alate za samostalno prepoznavanje manipulacija u svakodnevnom životu. U vremenu kada raste nepoverenje u nauku, a društvene mreže podstiču širenje teorija zavere, kritičko mišljenje koje ova knjiga promoviše postaje neophodno. Novo izdanje donosi posebno važne dopune u poglavljima o veštačkoj inteligenciji i političkoj manipulaciji, oblastima koje danas, više nego ikada, oblikuju naš svet. Autor ne ulazi samo u domen paranormalnog već analizira i savremenie manipulativne tehnologije, otkrivajući kako one utiču na naše odluke i živote.

Pored svoje informativnosti i edukativnog pristupa, Antonićeva knjiga obiluje zanimljivim primerima i živopisnim anegdotama koje čitaoca drže u stalnoj pažnji. Njegov jasan stil i neposredan ton čine da se o kompleksnim temama razmišlja lako i razumljivo.

Da li postoje stvari koje ne postoje? je za one koji biraju da misle svojom glavom, koji ne prihvataju slepo ponuđene istine, već žele jasno, precizno i kritički da sagledaju svet oko sebe. Voja Antonić nas podseća da je stvarnost mnogo zanimljivija od iluzija, a racionalno razmišljanje moćnije od svake mistifikacije. Ovo delo je važna i zabavna knjiga koju ćete teško ispustiti iz ruku, a još teže zaboraviti.

Kognitivne pristrasnosti možda izgledaju kao bezopasne zablude, ali u njima leži koren ratova, nasilja i patnje u svim oblicima.

Niko od nas ne može da reši probleme zbog svih pogrešnih odluka, donetih kao posledica kognitivnih pristrasnosti. Ali zato svako može da pruži doprinos, bar u granici svojih mogućnosti, ako se upozna s ovim, tako čestim, mehanizmom pravljenja grešaka.

Verovatno ćemo u mnogim primerima navedenim u knjizi 50 kognitivnih pristrasnosti za koje treba da znate lako prepoznati druge ljude, ali će nam trebati dosta snage i hrabrosti da ponegde prepoznamo i sebe. To je ipak vredno našeg truda, jer time pravimo dobar korak ka stvaranju mehanizma donošenja ispravnih odluka, što je važno za izgradnju sopstvene ličnosti.

Sposobnost logičkog razmišljanja i rasuđivanja urođene su osobine svakog ljudskog bića, baš kao i uspravan hod ili upotreba jezika za sporazumevanje.

Naš svakodnevni život i donošenje odluka zasnivaju se na logici mnogo više nego što nam se na prvi pogled čini. Međutim, kao što smo u stanju da logički rezonujemo, često – svesno ili nesvesno – činimo logičke greške. Civilizovan i argumentovan dijalog, prenošenje važnih poruka i jasno izražavanje misli i stavova, nemogući su bez svesti o logičkim greškama i bez prepoznavanja ovakvih grešaka, kod sebe i kod drugih.

U svetu koji je prepun marketinških, političkih, pseudo­naučnih i drugih kampanja zasnovanih na veštom manipulisanju činjenicama i namernom korišćenju logičkih grešaka da bi se najšira publika prevarila ili zavela, prepoznavanje logičkih grešaka je važan odbrambeni mehanizam savremenog čoveka.

Knjiga 50 logičkih grešaka za koje treba da znate, prva takve vrste na našem jeziku, napisana je kao dragoceni priručnik koji će izoštriti vaš osećaj za logiku i omogućiti vam da lakše otkrijete intelektualne i druge prevare, ali da i sami postanete uspešniji i ubedljiviji sagovornik koji pošteno i argumentovano iznosi svoje stavove.

Veliki svetski bestseler, knjiga koja se bavi fenomenom neverovatnih i nepredvidljivih događaja. Koristeći termin crni labud autor govori o pojavama za koje se smatra da su krajnje neočekivane, ali koje se ipak dešavaju i donose tektonske promene na globalnoj skali.

Crni labud je i referenca na čuveni filozofski misaoni eksperiment iz 17. veka. U Evropi do tada niko nije video drugačije labudove osim belih, pa je tvrdnja „svi labudovi su beli“ često korišćena kao primer nepobitne istine. Smatralo se da je šansa da se pronađe crni labud ravna nuli, sve dok se to nije dogodilo 1697. godine u Australiji. Bilo je očigledno da se njihovo navodno nepostojanje nije moglo dokazati na osnovu dotadašnjeg iskustva. Slična predviđanja važila su i za terorističke napade 11. septembra 2001, za čuvenu Mažino liniju, tobožnji nepremostivi bedem francuske odbrane u 2. svetskom ratu koji su nemačke trupe jednostavno zaobišle, ekspanziju Interneta, pojavu pretraživača Google, krah svetskih berzi u jesen 2008. godine...

Iako je u prirodi ljudi da iskustvu minulih događaja pridaju značaj, tražeći „šablon“ i očekujući da će se po njemu odvijati i budućnost, ljudsku istoriju najčešće oblikuje snažan uticaj događaja o kojima nam prošlost nije mogla pružiti putokaz. Briljantni Nasim Taleb je u Crnom labudu posebno ukazao na nestabilnost i nepredvidljivost ekonomskih sistema, a njegove knjige stekle su kultni status među bankarima i brokerima Volstrita.

Tkanje od koga je sačinjen svet nema ničeg zajedničkog sa onim kako nam stvarnost izgleda. Razumevanje superstrukture kosmosa je cilj istraživanja u oblasti kvantne gravitacije, a jedan od glavnih protagonista ove naučne avanture je svetski poznati fizičar Karlo Roveli, koji je ujedno i vrhunski popularizator nauke. U knjizi Stvarnost nije kao što izgleda Roveli govori o rađanju i umiranju svemira, iznosi pretpostavku da vreme možda i ne postoji, predočava moderna shvatanja relativnosti, kvantne mehanike i crnih rupa. U elegantnoj prozi podseća nas i na evoluciju naših saznanja o suštini prirode, od antičkog doba do današnjih dana. Roveli nas poziva da zamislimo čudesan svet u kome je struktura prostora diskretna, gde na najsitnijim skalama vreme nestaje, a crne rupe eksplodiraju – svet koji je još neotkriven i prepun tajni.

Odlučio sam da u pauzi između planiranih predavanja u Bolonji i Sijeni na dva dana skrenem sa rute i odem u Pizu kako bih pokušao da saznam nešto o Leonardu Fibonačiju, misterioznom matematičaru iz XIII veka koji je očigledno odigrao ključnu ulogu u stvaranju savremenog sveta, i čije sam matematičke korake, u jednom važnom smislu, pratio poslednjih dvadeset godina.

Da li je na raspolaganju bilo dovoljno informacija da se o njemu napiše knjiga? Niko drugi je nije napisao, pa sam posumnjao u to. S druge strane, postojanje tog ogromnog jaza u istoriji nauke značilo je da je Fibonači bio najpoznatiji i najkompletniji naučnik svih vremena čija biografija nikada nije bila napisana. Želeo sam da pokušam.

Nisam se interesovao kao istoričar, jer to nisam. Matematičar sam. Ono što me je najviše zaintrigiralo u vezi s Leonardom jeste ta značajna sličnost moje i njegove matematičke karijere. Osetio sam da smo srodne duše.

Dok sam se zaklanjao pod kišobranom čekajući taksi, kratko sam razmišljao o tome kako je moja matematička karijera bila drugačija od budućnosti koju sam zamišljao daleke 1968, kada sam završio postdiplomske studije na Londonskom univerzitetu i kada sam se zaputio na Bristolski univerzitet kako bih pripremio doktorat.

U to vreme, na samom početku svoje karijere, o Fibonačiju sam jedino znao da je on matematičar koji je otkrio čuveni, po njemu nazvan, Fibonačijev niz (nije to uradio – nisam bio u pravu), za koji sam znao da je duboko povezan sa ljudskom estetikom (nije – nisam bio u pravu). Tek mnogo kasnije otkrio sam da je on bio jedan od najuticajnijih ljudi svih vremena. I još, da njegova veličina nije posledica njegovih matematičkih otkrića – iako je bez sumnje bio najsposobniji matematičar među svojim savremenicima – već njegove moći objašnjavanja. Bio je sposoban da shvati matematičke ideje koje su u njegovo vreme bile nove i komplikovane i učini ih dostupnim širokom sloju ljudi. Štaviše, posedovao je instinkt da to uradi na način koji bismo današnjim rečnikom opisali kao „dobru marketinšku strategiju“.

Dok sam bio mlad diplomac, moji uzori nisu bili ljudi poput Leonarda Fibonačija, već matematičari koji su došli do značajnih matematičkih otkrića – matematički divovi koji su živeli bliže današnjici, kao što su Leonard Ojler, Karl Fridrih Gaus, Pjer de Ferma i Kurt Gedel. Poput mnogih mladih koji izaberu da postanu matematičari, sanjao sam da se pridružim nizu najvećih – tako što bih dokazao važnu teoremu ili rešio težak zadatak koji je decenijama mučio najveće umove.

Neki od mojih savremenika uspeli su u tome. Mladi američki matematičar Pol Koen, samo nekoliko godina stariji od mene, rešio je 1963. Kantorov problem kontinuuma, zagonetku koja je više od 60 godina uporno odolevala svima koji su pokušavali da je reše. Ali kao što je to slučaj s većinom matematičara, morao sam da se zadovoljim značajno manjim uspesima.

[...]Ali usput sam, skoro igrom slučaja, otkrio još jedan talenat, možda moj istinski poziv: sposobnost da običnim ljudima objasnim često nejasne, složene matematičke ideje. Shvatio sam da pomoću reči mogu da oživim matematiku onima koji nisu baš upućeni u taj predmet.

Sa nadahnućem pripovedača i metodičnošću naučnika dr Igor Rudan beleži upečatljive, poučne i predivno stilizovane priče o medicini, nauci, istoriji i filozofiji globalnog zdravlja. Zao zrak opisuje neka od ključnih istraživanja i prodora u medicini, biohemiji, genetici, neuronaukama i farmakologiji. Takođe nam pruža uvid u radove i motivaciju mnogih naučnika koji su dobili Nobelovu nagradu. Igor Rudan (rođen 1971. u Zagrebu), profesor je na Univerzitetu u Edinburgu, gde je takođe i direktor Centra za globalna zdravstvena istraživanja. Autor je više od 500 naučnih radova, nekoliko naučnopopularnih knjiga i dokumentarne serije Preživljavanje snimljene za BBC.

„Ne znam da li je ideja da crne rupe na kraju svog dugog života postaju bele rupe tačna. To je fenomen koji sam proučavao poslednjih godina. Uključuje kvantnu prirodu vremena i prostora, koegzistenciju različitih perspektiva i shvatanje razlike između prošlosti i budućnosti. Istraživanje ove ideje je avantura koja je još u toku. Ispričaću vam je kao izveštaj sa terena. Šta su tačno crne rupe koje preplavljuju svemir? Šta su bele rupe, njihova neuhvatljiva mlađa braća? I pitanja koja me oduvek prate: kako možemo razumeti ono što nikada nismo videli? Zašto uvek želimo da vidimo malo dalje...?“

Italijanski fizičar Karlo Roveli je posvetio svoju karijeru ujedinjavanju ideja o iskrivljenju vremena u opštoj relativnosti i zbunjujućih neizvesnosti kvantne mehanike. U Belim rupama otkriva um naučnika na delu. Prati tekuću avanturu svog najnovijeg istraživanja, istražujući mogućnost da se sve crne rupe na kraju pretvore u bele rupe, podjednako kompaktne objekte u kojima je strelica vremena obrnuta.

Roveli piše podjednako uverljivo o radu naučnika kao i o čudima svemira. Deli strah, neizvesnost i česta razočaranja istraživanja hipoteza i nepoznatih svetova, kao i zadovoljstvo koje donosi traganje za novim idejama i nepredviđenim zaključcima. Vodeći nas dalje od horizonta, poziva nas da iskusimo groznicu i nemir nauke i čudan i zapanjujući život bele rupe.

Šta jedu, kuda plove i da li im je hladno? Kakva bića nastanjuju druge planete Sunčevog sistema? Pre tri stotine godina, holandski fizičar, matematičar, astronom, inženjer i izumitelj, Kristijan Hajgens (1629–1695), jedan od pionira moderne nauke, primenio je naučni metod u pokušaju da odgonetne ima li života izvan Zemlje. Tako je nastao Kosmoteoros.

Pisan jasnim, oštroumnim jezikom, sa razmatranjima koja pružaju daleko više od osnovne teme, Kosmoteoros je poslednje delo velikana koji predstavlja vezu između srednjovekovnog znanja i novog doba.

Epoha u kojoj Hajgens stvara, između Galileja i Njutna, obeležena je novim pogledom na istraživanje prirode koje je u duhu Bejkonovog programa zasnovano na eksperimentu i suprotstavljeno vladajućim religioznim dogmama. Zagovornici nove nauke progonjeni su, zatočeni ili ekskomunicirani, brojne knjige su zabranjene, ali uprkos tome, sve veći broj mislilaca prihvata novi pristup izučavanju prirode. Hajgens je jedan od najplodotvornijih među njima.

Kosmoteoros je Hajgensov prodor u oblast koju danas znamo kao astrobiologija. Moderni čitalac će se osećati više kao u delu naučne fantastike, a manje nauke, ali će u knjizi naći pregršt uzbudljivih logičkih igara kojima Hajgens pokušava da dokuči nepoznato. Kosmoteoros je i autentično svedočanstvo o jednoj dramatičnoj epohi u razvoju ljudske misli i zagonetnim putevima kroz koje je prošla.

Prvo izdanje Kosmoteorosa na srpskom jeziku, u prevodu dr Aleksandra Bogojevića, opremljeno je detaljnim komentarima i dopunjeno nizom eseja više autora o Hajgensu, njegovom dobu i uticaju nauke na društvo.

Kosmoteoros je prva knjiga u seriji izdanja od značaja za kulturu nauke, koju u javno-privatnom partnerstvu objavljuju Heliks i Institut za fiziku u Beogradu, prvi institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

U eri kada su dezinformacije i pseudonauka sveprisutne, Vodič kroz vasionu za skeptike predstavlja pravi svetionik jasnoće i razuma. Ova knjiga, čiji je autor dr Stiven Novela sa svojim saradnicima, sveobuhvatan je vodič za razvoj kritičkog mišljenja, navigaciju kroz lavirint popularnih dezinformacija i razlikovanje činjenica od izmišljotina.

Sa mešavinom humora, duhovitosti i rigorozne naučne analize, autori obrađuju širok spekar tema, od teorija zavere do alternativne medicine i paranormalnih pojava. Oni opremaju čitaoce alatima za preispitivanje tvrdnji, procenu dokaza i kritičko razmišljanje o savremenom svetu. Knjiga se ne bavi samo razotkrivanjem mitova već i negovanjem mentaliteta koji ceni dokaze, logiku i skepticizam.

U doba kada lažne vesti i sumnjive tvrdnje vrebaju na svakom koraku, knjige poput Vodiča kroz vasionu za skeptike važnije su nego ikada. Služe kao putokaz za snalaženje u svetu u kojem su granice između stvarnosti i zabluda sve nejasnije. Bez obzira da li ste iskusni skeptik ili novajlija na polju kritičkog mišljenja, ova knjiga nudi dragocene uvide i praktične savete za doba postistine.

Čitanjem ovog izuzetno zanimljivog štiva naučićete kako da razmišljate kao naučnik, pristupate tvrdnjama uz potragu za dokazima i donosite informisane odluke u svakodnevnom životu. To je neophodno za svakoga ko želi da jasnije razume turbulentni 21. vek i hrabro se nosi sa preopterećenjem informacijama koje definiše naše vreme. Naoružajte se znanjem i veštinama koje će vam pomoći da razumete događaje, pojave i promene koje vas okružuju.

Dr Stiven Novela, tvorac i producent podkasta Vodič kroz vasionu za skeptike, međunarodno je priznati naučni edukator. Dr Novela je klinički neurolog na Medicinskom fakultetu Univerziteta Jejl. Kada ne snima podkast, piše tekstove za nagrađivani blog Neurologica, a uz to je i glavni urednik časopisa Science-Based Medicine. Njegovi saradnici i koautori su Bob Novela, Kara Santa Marija, Džej Novela i Ivan Bernstin. Oni zajedno čine dinamičnu i angažovanu grupu prijatelja koja voli da raspravlja o najnovijim naučnim dostignućima, filozofiji i kontroverznim temama.

Uzbudljiva priča o sledećem velikom tehnološkom dostignuću – kvantnom računarstvu – koje bi moglo da ubrza razvoj veštačke inteligenciju, reši neke od najvećih problema čovečanstva, poput globalnog zagrevanja, gladi u svetu i neizlečivih bolesti, i na kraju osvetli najdublje misterije nauke, iz pera Mičija Kakua autora svetskih naučnih bestselera i neumornog popularizatora nauke.

Vrtoglavi uspeh mikročipa možda konačno dostiže svoj kraj. Kako se tranzistori smanjuju do veličine atoma, fenomenalni rast računarske moći neizbežno posustaje. Ali ova promena najavljuje rođenje revolucionarnog novog tipa računara, onog koji računa na samim atomima.

Kvantni računari obećavaju neviđene dobitke u računarskoj moći, omogućavajući napredak koji bi mogao da preokrene svaki aspekt našeg svakodnevnog života. Dok su mediji uglavnom fokusirani na njihov zapanjujući potencijal da probiju svaku poznatu metodu šifrovanja podataka, već je počela trka da se iskoristi njihova neverovatna moć za revoluciju u industriji. Proizvođači automobila, medicinski istraživači i konsultantske firme ulažu u kvantno računarstvo kako bi dizajnirali efikasnija vozila, stvorili nove lekove koji spašavaju živote i optimizovali poslovanje. Ali ovo je samo početak. Kvantno računarstvo bi moglo da se iskoristi za dešifrovanje složenih hemijskih procesa potrebnih za proizvodnju jeftinih đubriva i pokretanje druge Zelene revolucije; za stvaranje superbaterije koja će omogućiti Solarnu eru; ili za dizajniranje reaktora za nuklearnu fuziju kako bi se generisala čista, sigurna i obnovljiva energija. Možda čak i za razumevanje zamršenog savijanja proteina koje leži u osnovi još neizlečivih bolesti poput Alchajmerove, ALS-a i Parkinsonove bolesti. Kvantni računari se već koriste za pomoć u rešavanju najveće tajne nauke – porekla svemira.

Gotovo da ne postoji nijedan problem sa kojim se čovečanstvo danas suočava, a da ga kvantni računari ne bi mogli rešiti. Sa svojom prepoznatljivim jasnoćom i entuzijazmom, Mičio Kaku, koji je čitav svoj profesionalni život posvetio radu na kvantnoj teoriji, pripoveda uzbudljivu priču o trci za osvajanjem budućnosti čovečanstva.

Uzbudljiva priča o sledećem velikom tehnološkom dostignuću – kvantnom računarstvu – koje bi moglo da ubrza razvoj veštačke inteligenciju, reši neke od najvećih problema čovečanstva, poput globalnog zagrevanja, gladi u svetu i neizlečivih bolesti, i na kraju osvetli najdublje misterije nauke, iz pera Mičija Kakua autora svetskih naučnih bestselera i neumornog popularizatora nauke.

Vrtoglavi uspeh mikročipa možda konačno dostiže svoj kraj. Kako se tranzistori smanjuju do veličine atoma, fenomenalni rast računarske moći neizbežno posustaje. Ali ova promena najavljuje rođenje revolucionarnog novog tipa računara, onog koji računa na samim atomima.

Kvantni računari obećavaju neviđene dobitke u računarskoj moći, omogućavajući napredak koji bi mogao da preokrene svaki aspekt našeg svakodnevnog života. Dok su mediji uglavnom fokusirani na njihov zapanjujući potencijal da probiju svaku poznatu metodu šifrovanja podataka, već je počela trka da se iskoristi njihova neverovatna moć za revoluciju u industriji. Proizvođači automobila, medicinski istraživači i konsultantske firme ulažu u kvantno računarstvo kako bi dizajnirali efikasnija vozila, stvorili nove lekove koji spašavaju živote i optimizovali poslovanje. Ali ovo je samo početak. Kvantno računarstvo bi moglo da se iskoristi za dešifrovanje složenih hemijskih procesa potrebnih za proizvodnju jeftinih đubriva i pokretanje druge Zelene revolucije; za stvaranje superbaterije koja će omogućiti Solarnu eru; ili za dizajniranje reaktora za nuklearnu fuziju kako bi se generisala čista, sigurna i obnovljiva energija. Možda čak i za razumevanje zamršenog savijanja proteina koje leži u osnovi još neizlečivih bolesti poput Alchajmerove, ALS-a i Parkinsonove bolesti. Kvantni računari se već koriste za pomoć u rešavanju najveće tajne nauke – porekla svemira.

Gotovo da ne postoji nijedan problem sa kojim se čovečanstvo danas suočava, a da ga kvantni računari ne bi mogli rešiti. Sa svojom prepoznatljivim jasnoćom i entuzijazmom, Mičio Kaku, koji je čitav svoj profesionalni život posvetio radu na kvantnoj teoriji, pripoveda uzbudljivu priču o trci za osvajanjem budućnosti čovečanstva.

Ija Jenberj je hrabar pisac, pronicljiv, dubok i iskren. Čitajući njene Detalje, satkane od četiri zasebne, a međusobno povezane pripovesti naslovljene ličnim imenima („Johana“, „Niki“, „Alehandro“, „Birgita“), ulazimo u jednu intimnu istoriju koja kao da nikada nije ni bila stidljiva i zatvorena pred pogledima neznanaca. Dok piše o svojim (naratorkinim) vezama s ljudima kojima je zajednička crta spisateljski ili umetnički dar, Ija Jenberj detalj pretpostavlja informaciji, pa se stiče utisak da se, uprkos njenoj nesumnjivoj stvaralačkoj drskosti, niko od opisanih ili potencijalno opisanih neće naljutiti.

Secirajući ličnosti voljenih žena i muškaraca s preciznošću melanholične, introspektivne laborantkinje, Ija Jenberj ni u jednom momentu ne iznosi prljav veš, ali se i ne diči čistim. Ljudi koji su ulazili u njen život i izlazili iz njega čine zapravo nju samu. Opčinjena detaljem, a pritom veoma racionalna i disciplinovana kad pristupa razotkrivanju ili, pre će biti, ponovnom otkrivanju, žena i muškaraca koji su obeležili određene etape na njenom putu, ova visokonagrađivana švedska književnica na literarnu scenu je stupila u već zrelim godinama, kao iskusna novinarka, romanom Slatki petak (2012). Usledio je roman Odocneli rastanak (2013), zbirka priča Mala uteha i još četiri priče o novcu (2018), a potom i Detalji (2022).

Roman Detalji bio je u užem izboru za prestižnu nagradu Booker International za 2024. godinu.

Bogdana je introvertna devojka koja živi sa mrzovoljnim ocem i dobrodušnom, ali popustljivom Bjelom. Bori se sa napetošću kod kuće i sa pitanjem na koje ne može da nađe odgovor: Zašto ju je bolesna baka kada su se poslednji put videle nazvala Blanka.

Priča o Bogdani je samo deo kompleksnog romana u kome se nekoliko pripovesti spaja u jedan tok, kada se naposletku ispostavi da ništa u životu nije onako kako izgleda na prvi pogled.

Alena Mornštajnova (1963.) prethodnih godina je jedna od najtiražnijih i najnagrađivanijih čeških spisateljica. Roman „Godine tišine“ proglašen je 2019. za Knjigu godine i Češki bestseler godine

Hotel gospodina Leopolda čini se ostao je netaknut usprkos čudesnoj istoriji, ratovima, totalitarnim režimima i promenljivim vremenskim prilikama. Nije se promenio čak ni kada su ga nacionalizovale nove vlasti nakon ’45.

Neko bi pomislio hotel za jednu noć ili popodne ali... Dok se neznanima čini da hotel u okviru svojih zidova nudi diskretnu ljubav, odnosi u porodici vlasnika su sve dramatičniji. Alena Mornštajnova je trenutno jedna od najprevođenijih čeških autorki pisane reči.

Hotelčić je, po oceni kritike, jedno od najbolje pripovedanih dela savrememe češke literature.

Vizionarski analitičar globalnih zbivanja i proslavljeni novinar iznosi predviđanja o prirodi sveta nakon pandemije. U deset neočekivanih „lekcija“ koje bude nadu, Zakarija iznosi političke, društvene, ekonomske i tehnološke posledice kovida 19 u analizi koja predstavlja temeljnu i dalekosežnu refleksiju o životu u 21. veku.

U Deset lekcija za svet posle pandemije Zakarija se osvrće na dublje uzroke nastanka pandemije, objašnjava kako će ona promeniti svet, ali i kako ga neće promeniti, te kako nam je bolje da se ubrzano pripremamo za sledeću... Zadivljujuće je autorovo poznavanje istorije, ekonomije, davno proživljenih zdravstvenih kriza i svetskih trendova u kulturi.

Ističući kako nije bitna ideološka obojenost vlade niti njena veličina, već njen kvalitet. Uz živo pripovedanje i argumentovane primere, Farid Zakarija nas znalački uvodi u suštinu ove civilizacijski važne teme.

Astrobiologija je prominentna, interdisciplinarna oblast nauke koja proučava poreklo, evoluciju i budućnost života u svemiru. Baveći se mnogim fundamentalnim razmatranjima ove teme, od rasprava o kosmološkoj evoluciji do detaljnih analiza uobičajenih koncepata kao što je hipoteza „Retke Zemlje“, ova knjiga je prvo sistematsko istraživanje filozofskih aspekata i zagonetki u proučavanju kosmičkog života.

Autor dr Milan Ćirković istražuje veliki broj srodnih problema koji ističu vezu između astrobiologije i kosmologije i predstavlja neke od izazova multidisciplinarnih studija, kao i tipičnih grešaka u tumačenju osnovnih ontoloških i epistemoloških pretpostavki o vezi između biološke složenosti i njene kosmološke pozadine.

Savremene fizičke teorije koje se bave multiverzumom daju novu dimenziju ovoj debati. Izborom atraktivnih ilustracija i snažnim naglaskom na izgradnji objedinjene metodologije u svim disciplinama, ova knjiga je posebno namenjena studentima postdiplomskih studija i specijalistima koji žele da upotpune fragmentiranu prirodu tekućeg astrobiološkog poduhvata, kao i znatiželjnim astrofizičarima, biolozima i SETI istraživačima.

Jedna od najpoznatijih i najboljih naučnopopularnih knjiga koje su napisane u dvadesetom veku, ponovo na srpskom jeziku u novom izdanju i sa obnovljenim prevodom Jelene Stakić.

Sebični gen je najčuvenije delo Ričarda Dokinsa koje je tokom trideset godina postojanja preraslo u kultno štivo prodato u više od milion primeraka širom sveta. Svojim književnim stilom, jasnim i uverljivim izlaganjem, Dokins osvetljava neke od najvećih tajni ljudske prirode, dokazujući da se kroz perspektivu sebičnih gena mogu objasniti moral, altruizam, požrtvovanje, dobrota i mnoge druge osobine čoveka i ostalih živih bića.

Sebični gen je remek-delo naučne proze, napisano jezikom koji je razumljiv najširem krugu čitalaca. Značaj ideja koje je Dokins izneo u ovoj knjizi, potvrdilo je vreme. U savršenom skladu sa teorijom evolucije Čarlsa Darvina, koncept sebičnog gena je veličanstvena intelektualna tvorevina.

Čitanje Sebičnog gena promeniće vaše shvatanje života i sveta koji vas okružuje.

Zabluda o Bogu je svetski bestseler oksfordskog zoologa i filozofa Ričarda Dokinsa, knjiga koja je odmah po objavljivanju prozvana ateističkom biblijom.

Polazeći od stanovišta da nema nedodirljivih tema, Dokins se hrabro suprotstavlja bilo kakvom verovanju koje nije potkrepljeno dokazima, pokazujući da religija ne samo da nije učinila svet boljim, već je stalni izvor netrpeljivosti, sukoba, nerazumnog i pogrešnog pogleda na svet.

Uteha koju pruža vera je lažna, kaže Dokins, nauka i njena dostignuća mnogo su lepša i veličanstvenija od svih čuda religije, a poreklo morala i vrline ne dolazi od Boga, već je proizvod biološke evolucije.

U izlaganju koje se čita bez daha, Dokins tvrdi da Boga gotovo sigurno nema, i da to saznanje ne podriva smisao života savremenog čoveka, već da čini svaki dan i svaki trenutak života dragocenijim i vrednijim življenja. Šesto izdanje je sa novim uvodom autora i pogovorom Danijela Deneta.

Ako se savremena medicina temelji na našem znanju o zdravlju i patologiji, onda je pitanje šta je alternativa tome?

Je li alternativa znanju neznanje? Da li se tzv. alternativna medicina bazira na našem neznanju o zdravlju i patologiji? Jer, kako autor navodi, čim neke medicinske prakse dobiju naučnu potvrdu, one automatski prestaju da budu alternativa i postaju deo konvencionalne naučne medicine.

Knjiga Zorana Radovanovića „Naučna i alternativna medicina – brak bez ljubavi” mogla bi da bude odlična tehnika prevencije zabluda i predrasuda i to na više načina. Kao prvo, autor sjajno analizira razne prakse alternativne medicine, opisuje njihov istorijat, osnovne postulate i navodi podatke iz istraživanja koji pokazuju njihovu neefikasnost. Pored toga, ukazuje se na to kada su ove prakse relativno bezopasne, a kada i u kojim uslovima mogu biti indirektno ili direktno štetne i ugrožavajuće po korisnika.

Na kraju, autor demonstrira pravi kritičko naučni pristup navodeći i argumente koji idu u prilog alternativnoj medicini. Kako sam autor kaže, on pripada svetu nauke, ali je u knjizi potiskivao svoju vezanost za racionalizam nastojeći da prikaže argumente obe strane.

Moj je utisak da racionalizam nije potisnut, naprotiv, prikazan je u najboljem svetlu kritičkog i objektivnog promišljanja i diskutovanja o određenoj temi: navedeni su argumenti i za i protiv, prikazani podaci relevantnih istraživanja i dat zaključak ili bar smernice u svetlu tih podataka.

Shodno svemu napisanom, ova knjiga je prava vakcina protiv neznanja. – Prof. dr Oliver Tošković, psiholog

Nastavljajući prirodan tok svojih razmatranja iz bestselera Budućnost uma, eminentni fizičar i futurolog Mičio Kaku detaljno izlaže jasnu i uverljivu viziju razvoja održive civilizacije daleko od matične planete. Kaku nam predočava najnovija dostignuća u robotici, nanotehnologiji i biotehnologiji koja bi trebalo da nam omoguće teraformiranje i izgradnju naseljivih gradova na Marsu i drugim planetama.

U knjizi Budućnost čovečanstva Mičio Kaku osvaja čitaoce neodoljivim entuzijazmom i vrhunskim poznavanjem aktuelnih dometa u oblasti svemirskih putovanja. Fascinantno je i ujedno inspirativno ovo istraživačko krstarenje po budućnosti u kojoj će se ljudska vrsta možda zaputiti ka svom dugoočekivanom odredištu u dubinama nebeskog prostranstva.

Knjiga Ajnštajnov kosmos, čiji je autor jedan od najznačajnijih teorijskih fizičara današnjice, Mičio Kaku, predstavlja kratak i jezgrovit vodič u uzbudljiv i zavodljiv svet moderne fizike izgrađen na pepelu starih teorija i u sukobu dve vodeće struje u fizici – kvantne mehanike i relativistike. Jasno, nadahnuto i poetično Kaku govori o naučnom, političkom i emotivnom životu najvećeg naučnog genija našeg doba, Alberta Ajnštajna, pričajući istovremeno i o divljem XX veku, vremenu velikih ratova i još većih otkrića, zloupotreba nauke i ljudi, o nacizmu i pacifizmu, ljubavi i mržnji.

Prvi put vam sada pero ozbiljnog i talentovanog biografa otkriva šta se zaista krilo u naučnom umu iza tih blistavih i nasmejanih Ajnštajnovih očiju i pod krunom prepoznatljive razbarušene kose. Ajnštajnov kosmos je biografija o dva junaka koja su gradila jedan drugog – o Ajnštajnu i o modernoj fizici.

„Ajnštajnov kosmos je originalan i maštovit vodič kroz Ajnštajnovu zaostavštinu.

Mičio Kaku govori ne samo o istoriji teorije relativnosti već i o novijim teoretskim i eksperimentalnim naučnim probojima, otkrivajući Ajnštajnovu viziju – nauku, politiku i potencijal – vrhunski napisano i zavodljivo jasno.“ – Brajan Grin, autor knjige Elegantni kosmos

Slika prva, leto 1945: Gita Laušmanova, devojka od jedva šesnaest godina, pre­živela je koncentracioni logor i žuri u rodne Puklice, da posle godina strahota i stradanja zagrli svoje bliske i ponovo spava u svom krevetu. Vratila se kako bi ustanovila da nema gde da se vrati.

Slika druga, leto 2005: Gita Laušmanova, energična žena na kraju života, teško je obeležena sudbinom. Nije dozvolila da joj potpuno razore život. Nakupljene uspomene oživljavaju. Gita skida povez sa očiju, odvažno i nemilosrdno. Glavno je održati se u redu, ne onesvestiti se, ne kukati, kaže Gita.

Druga autorkina knjiga proze je groteskno taman događaj, panoptikum, u kome blešte odsjaji zbivanja koje sami živimo. Novac od Hitlera sadrži dramski napete scene, filmičnost i stilsku virtuoznost kojom nas autorka uvlači u narativnu mrežu teških i bolnih situacija.

Nekonvencionalna priča o ljubavi i gubitku voljene osobe. Dok je Penelopa O’Grejdi očekivala da se njena devojka Kara Vol vrati s letovanja iz Grčke, dočekala je samo obaveštenje o tome da je Kara poginula u saobraćajnoj nesreći i da će njene lične stvari iz bolnice biti poslate na kućnu adresu. Smeštena u okvir od sedam dana, u Dablin sedamdesetih godina, ispripovedana u prvom licu priča prati zbivanja povodom sahrane kao i sećanja glavne junakinje.

Ema Donahju je dobitnica nagrade za književnost Stounvol. Bila je u najužem izboru za prestižnu Bukerovu nagradu.

Vrhunsko delo klasične viktorijanske književnosti, poslednji roman Džordž Eliot, svojevrsna je duboka analiza problema lažno puritanskog aristokratskog društva i ugnjetavanoj jevrejskoj zajednici u Londonu. Roman o mladoj ženi velikih očekivanja, o starijima koji sve nade polažu u obrazovanje svojih potomaka, o borbi za nasledstvo i nepoznatim roditeljima koji se na kraju uvek pojavljuju, o ključnoj razlici između povlašćenih i potlačenih, mogućnosti i očekivanja.
Džordž Eliot je uticala na mnoge velike romanopisce 20. veka kao što su Henri Džejms, Vilijam Fokner, Džejms Džojs i Virdžinija Vulf.

U jesen 1914, u prvim danima Velikog rata, mladi francuski oficir Adrijan Furnije doživi strahovito ranjavanje. Zbog izuzetno teških povreda smeštaju ga u parisku bolnicu, gde provodi sve vreme do kraja rata. Oficirska soba postaje njegov dom u kojem s braćom po stradanju proživljava bol, očaj, krizu, ali i gde s vremenom uči da se ponovo smeje i prihvati sebe.

Oficirska soba je roman prvenac Marka Digena za koji je dobio više književnih priznanja.

Ova upečatljivo realistična, sofisticirana, psihološki istančana i elegantno svedena priča o užasima rata ne ostavlja nas u beznađu, jer prenosi uvek snažnu poruku da čak i iskustvo najvećeg stradanja ne može uništiti poriv slomljenog čoveka da se ponovo raduje životu.

„Zajedničko nam je bilo htenje da intenzivno živimo u sadašnjosti i da tu sadašnjost živimo zajedno, mi unakaženi, okruženi nenadanim porodicama, za velikim stolovima, i da sastanke uvek završimo partijama karata. ... Naša mala zajednica širila je sigurnost i veselost po kojima smo se pročuli i dovoljno je bilo da dvojica-trojica naših prisustvuju nekoj pričesti ili venčanju pa da ti ljudi, koji se nisu plašili više ničega jer više ništa nisu imali da izgube, preobraze svetkovinu. Naša distanciranost ostavljala je jak utisak; ljudi su nas smatrali mudracima.“

Snažna i upečatljiva priča, u kojoj se Lorans Plazne oslanja na tradiciju najboljih dela klasične francuske književnosti, o dvoje ljubavnika što u dihotomijama svog teškog odnosa i neretko tragičnih životnih odluka proživljavaju trenutke najveće strasti i intelektualne ispunjenosti, ali i upadaju u ponor požude, opsesivnosti i ludila.

Ispisujući delikatnim i istančanim stilom ovu uznemirujuću ljubavnu priču, autorka kroz koncizne pasaže i retke, kratke replike dočarava jednu svevremenu temu u jakim konstrastima i sugestivnim valerima.

Za roman Ljubav sama Lorans Plazne je dobila uglednu Evropsku nagradu za književnost.

„Požuda gospodina De Ramona bila je očajnička, puna teskobe i bola. Njegovi su se prsti sudarali s kopčama i svim komadima odeće gospođice D’Albreht koji su mu skrivali boju njene kože. Pošto mu je pomagala u toj hitnji, jednostavnost s kojom je to činila kako bi se otresla tih prepreka raspaljivala je njegovo uzbuđenje. Gospodin De Ramon je u njoj osećao nestrpljenje da se dâ, da ga preduhitri, nestrpljenje koje se pridruživalo njegovoj sopstvenoj teskobi zbog toga hoće li se njih dvoje naći. Našli bi se.“

Galicijske priče su izvanredne fantastično-dokumentarne minijature uobličene u jedan autentičan književni svet. Svet prošlih vremena, svet čiji recidivi i danas postoje daleko od očiju javnosti, svet margine i skrajnutih, zaboravljenih, a ipak pažnje vrednih likova.

Turobna svakidašnjica i poneko sentimentalno sećanje na „bolju prošlost“ zajednički su imenilac junaka, koje pisac minimalistički svedeno ali stilski precizno boji sumornim bojama otrežnjujućeg postkomunizma.

Andžej Stasjuk, jedan od najpoznatijih poljskih savremenih pisaca, putopisaca i esejista, donosi maštovitu i kompozicijski vrhunsku kompilaciju priča o neizvesnoj budućnosti postkomunističke Poljske. Smeštajući radnju priča u imaginarno selo u Galiciji, na jugoistok Poljske, Stasjuk se na poetičan način poigrava sa realnošću. Svaka priča nosi naziv po jednom stanovniku izmišljenog sela, i svako od njih ima da ispriča svoj život ukratko; likovi se iz priče u priču prepliću i ponavljaju, prošlost i sadašnjost je teško odeliti. Ne libeći se da prodre u domen fantastičnog, na gogoljevski groteskan način Stasjuk mrtve dovodi u svet živih, opisuje sivilo i bedu onih koji su se našli u grotlu materijalističke Istočne Evrope posle pada Gvozdene zavese