STRUČNA LITERATURA

Danijel Kaneman (1934–2024) jedan je od najuticajnih psihologa u istoriji i svakako najvažniji psiholog današnjice. Imao je dar za otkrivanje zapanjujućih obeležja ljudskog uma, a mnoga od njih su postala deo udžbenika i svakodnevne mudrosti. Njegov rad je preoblikovao socijalnu psihologiju, kognitivnu nauku, istraživanje razuma i sreće, kao i bihevioralnu ekonomiju – područje nauke čiji su pokretači Danijel Kaneman i Amos Tverski.

Knjiga Misliti, brzo i sporo je remek-delo: čitljiva, mudra i duboka i predstavlja prekretnicu u savremenoj društvenoj misli. Knjiga će oduševiti čitaoce istraživačkog uma koji će doslovno na svakoj stranici pronaći nešto zanimljivo i poučno.

U moru priručnika za samopomoć, ohrabrujuća je spoznaja da se naučna postignuća, potkrepljena argumentima i dokazima, podvrgnuta sudu vremena i preispitivanja, mogu upotrebiti kao vodič za srećniji i uspešniji život, uz svest o sopstvenim ograničenjima i predrasudama. U tom smislu je Misliti, brzo i sporo mnogo više od knjige – to je fina mešavina neočekivanih otkrića, dobre zabave i korisnih ideja, delo koje će promeniti čitaoca.

Iako psiholog, Daniel Kaneman je jedan od osnivača moderne bihevioralne ekonomije, u kojoj se danas ukrštaju putanje mnogih naučnih disciplina.

U knjizi Misliti, brzo i sporo Kaneman opisuje dva ponekad suprotstavljena sistema koji deluju u našem mozgu: Sistem 1 je intuicija koja nam omogućava da u deliću sekunde donosimo procene i odluke; Sistem 2 je znatno sporije racionalno razmišljanje. Problemi nastaju ako intuitivno reagujemo onda kada bi trebalo da razmislimo.

Ova knjiga pokazuje u kojoj je meri ljudski um podložan greškama u zaključivanju i šta ta činjenica znači u ekonomiji, korporativnoj kulturi, medicini, politici i medijima. Misliti, brzo i sporo je popularno napisana knjiga, ali izgrađena na čvrsto utemeljenim saznanjima iz višedecenijskog predanog naučnog rada, i po tome spada u najvažnije tekstove o prirodi ljudskog mišljenja.

Zamislite da dva lekara u istom gradu postavljaju različite dijagnoze istim pacijentima – ili da dvoje sudija u istom sudu donose različite presude ljudima koji su počinili istovetne zločine. Zamislite sada da isti lekar i isti sudija donose različite odluke u zavisnosti od toga da li je jutro ili popodne ili ponedeljak umesto srede ili još nisu ručali. Ovo su primeri šuma: varijabilnosti procena koje bi trebalo da budu identične. U knjizi Šum – nesavršenost ljudskog rasuđivanja, Danijel Kaneman, Olivije Siboni i Kes R. Sanstin pokazuju kako šum dovodi do grešaka u mnogim oblastima, uključujući medicinu, pravo, zdravstvo, ekonomsko predviđanje, forenzičke nauke, zaštitu dece, kreativnu strategiju, procenu efikasnosti i zapošljavanje. I premda se šum može naći svuda gde ljudi donose procene i odluke, pojedinci i organizacije obično ignorišu uticaj ove pojave, plaćajući zbog toga veliku cenu. Prepuna novih ideja i sa prepoznatljivom oštroumnom analizom i sveobuhvatnim studijama slučajeva koji su Misliti, brzo i sporo učinili svetskim bestselerom, Šum objašnjava kako i zašto su ljudi tako podložni šumu i pristrasnosti u odlučivanju. Svi mi donosimo loše odluke mnogo češće nego što smo toga svesni. Uz nekoliko jednostavnih saveta i preporuka, ova revolucionarna knjiga istražuje šta možemo učiniti da poboljšamo kvalitet odlučivanja.

Da nema ljudi kao što je kolega Radovanović, trebalo bi ih stvoriti. On je već decenijama neumorno angažovan na prosvećivanju građana u domenu složenih pitanja u vezi sa medicinom i javnim zdravljem. Ova knjiga nudi, na jednom mestu, njegove tekstove koji su pomagali građanima da se snađemo u složenim i često ideološki zatrovanim raspravama o medicini i javnom zdravlju. Na razumljiv i argumentovan način, ovi tekstovi raskrinkavaju mitove, razbijaju zablude i vraćaju poverenje u nauku.

U vremenu u kojem raste privlačnost anti-intelektualizma i teorija zavere, koji zarad pažnje ugrožavaju zdravlje zajednica i građana, ovi tekstovi nam omogućavaju da bolje razumemo obrađivane teme i da se odupremo različitim manipulacijama. Čitanjem ove knjige možete da se još jednom uverite zašto je naučno znanje, sa svim svojim nesavršenostima, uvek bolji vodič u životu od raznih zabluda koje često mogu da nam budu veoma privlačne.

– Prof. dr Aleksandar Baucal, psiholog


Zoran Radovanović, naučnik i humanista, voli znanje i ljude. Odmereno i ubedljivo protivi se neznanju i neljudima. Eseji u ovoj knjizi poučni su i zanimljivi. Koriste mi zbog sadržaja. Prijaju mi zbog jezičkog stila – sažetog, konkretnog, krepkog. Svaki list knjige vakciniše čitaoce protiv epidemije stila uvreženog u našem javnom diskursu. Ne znam< nikoga ko piše i bolje i brže od profesora Radovanovića.

– Prof. dr Nenad M. Kostić, hemičar


Pripremite se da zavirite u svet medicine iz potpuno nove perspektive ! U kratkim pričama, radoznali laici ovde saznaju brojne stvari – o tome treba li piti probiotike, je li C vitamin precenjen, koje će zarazne bolesti nestati u budućnosti, pa sve do dileme: pušiti do poslednje daha, ili - zašto moramo da ostavimo cigarete? Neke će zanimati da vide koji sve dobitnici Nobelove nagrade iz medicine nisu bili u pravu… Vredno štivo!

– Prof. dr Danica Popović, ekonomista


Pripoveda nam Zoran Radovanović velike priče o zdravlju, bolesti, lekarima, lekovima i o još mnogim sličnim temama, razotkrivajući predrasude, namerno proširena pogrešna uverenja, istorijske i metodološke zablude. Doslovno svaka priča ima zaplet, gotovo kao da je fikcija, a čitaoca ipak ne napušta svest da čita pripovesti iz čiste zbilje. Nije teško razumeti ove priče i vratiti im se, jer one navode na preispitivanje i kad niste lekar.

– Prof. dr Vesna Rakić Vodinelić, pravnica

Postoje knjige koje se čitaju, i postoje knjige koje nas menjaju. Knjiga Da li postoje stvari koje ne postoje? Vodič za kritičko razmišljanje Voje Antonića u kategoriji je ovih drugih. Kada je 2000. godine prvi put objavljena, ova knjiga bila je pionir među delima koja na srpskom jeziku razotkrivaju svet prevara, paranormalnog, pseudonauke i mistifikacija. Nakon dvadeset pet godina, dopunjena i osavremenjena, ona je možda važnija nego ikada ranije.

Živimo u vremenu u kojem informacije mogu da posluže kao sredstvo za manipulaciju, a kritičko razmišljanje postaje najdragocenije oružje protiv onih koji bi da profitiraju na našoj lakovernosti. Antonić nam pruža ključ za prepoznavanje i raskrinkavanje raznih vidovnjaka, nadrilekara, astrologa i drugih prevaranata, istovremeno pokazujući koliko je lako čak i inteligentnim ljudima da poveruju u „stvari koje ne postoje“.

Ova knjiga nije samo priručnik za razumevanje metoda obmane, već je svojevrstan poziv na buđenje. Antonić duhovito, jasno i oštroumno razotkriva trikove kojima nas varaju i zloupotrebljavaju, pružajući alate za samostalno prepoznavanje manipulacija u svakodnevnom životu. U vremenu kada raste nepoverenje u nauku, a društvene mreže podstiču širenje teorija zavere, kritičko mišljenje koje ova knjiga promoviše postaje neophodno. Novo izdanje donosi posebno važne dopune u poglavljima o veštačkoj inteligenciji i političkoj manipulaciji, oblastima koje danas, više nego ikada, oblikuju naš svet. Autor ne ulazi samo u domen paranormalnog već analizira i savremenie manipulativne tehnologije, otkrivajući kako one utiču na naše odluke i živote.

Pored svoje informativnosti i edukativnog pristupa, Antonićeva knjiga obiluje zanimljivim primerima i živopisnim anegdotama koje čitaoca drže u stalnoj pažnji. Njegov jasan stil i neposredan ton čine da se o kompleksnim temama razmišlja lako i razumljivo.

Da li postoje stvari koje ne postoje? je za one koji biraju da misle svojom glavom, koji ne prihvataju slepo ponuđene istine, već žele jasno, precizno i kritički da sagledaju svet oko sebe. Voja Antonić nas podseća da je stvarnost mnogo zanimljivija od iluzija, a racionalno razmišljanje moćnije od svake mistifikacije. Ovo delo je važna i zabavna knjiga koju ćete teško ispustiti iz ruku, a još teže zaboraviti.

Kognitivne pristrasnosti možda izgledaju kao bezopasne zablude, ali u njima leži koren ratova, nasilja i patnje u svim oblicima.

Niko od nas ne može da reši probleme zbog svih pogrešnih odluka, donetih kao posledica kognitivnih pristrasnosti. Ali zato svako može da pruži doprinos, bar u granici svojih mogućnosti, ako se upozna s ovim, tako čestim, mehanizmom pravljenja grešaka.

Verovatno ćemo u mnogim primerima navedenim u knjizi 50 kognitivnih pristrasnosti za koje treba da znate lako prepoznati druge ljude, ali će nam trebati dosta snage i hrabrosti da ponegde prepoznamo i sebe. To je ipak vredno našeg truda, jer time pravimo dobar korak ka stvaranju mehanizma donošenja ispravnih odluka, što je važno za izgradnju sopstvene ličnosti.

Sposobnost logičkog razmišljanja i rasuđivanja urođene su osobine svakog ljudskog bića, baš kao i uspravan hod ili upotreba jezika za sporazumevanje.

Naš svakodnevni život i donošenje odluka zasnivaju se na logici mnogo više nego što nam se na prvi pogled čini. Međutim, kao što smo u stanju da logički rezonujemo, često – svesno ili nesvesno – činimo logičke greške. Civilizovan i argumentovan dijalog, prenošenje važnih poruka i jasno izražavanje misli i stavova, nemogući su bez svesti o logičkim greškama i bez prepoznavanja ovakvih grešaka, kod sebe i kod drugih.

U svetu koji je prepun marketinških, političkih, pseudo­naučnih i drugih kampanja zasnovanih na veštom manipulisanju činjenicama i namernom korišćenju logičkih grešaka da bi se najšira publika prevarila ili zavela, prepoznavanje logičkih grešaka je važan odbrambeni mehanizam savremenog čoveka.

Knjiga 50 logičkih grešaka za koje treba da znate, prva takve vrste na našem jeziku, napisana je kao dragoceni priručnik koji će izoštriti vaš osećaj za logiku i omogućiti vam da lakše otkrijete intelektualne i druge prevare, ali da i sami postanete uspešniji i ubedljiviji sagovornik koji pošteno i argumentovano iznosi svoje stavove.

Veliki svetski bestseler, knjiga koja se bavi fenomenom neverovatnih i nepredvidljivih događaja. Koristeći termin crni labud autor govori o pojavama za koje se smatra da su krajnje neočekivane, ali koje se ipak dešavaju i donose tektonske promene na globalnoj skali.

Crni labud je i referenca na čuveni filozofski misaoni eksperiment iz 17. veka. U Evropi do tada niko nije video drugačije labudove osim belih, pa je tvrdnja „svi labudovi su beli“ često korišćena kao primer nepobitne istine. Smatralo se da je šansa da se pronađe crni labud ravna nuli, sve dok se to nije dogodilo 1697. godine u Australiji. Bilo je očigledno da se njihovo navodno nepostojanje nije moglo dokazati na osnovu dotadašnjeg iskustva. Slična predviđanja važila su i za terorističke napade 11. septembra 2001, za čuvenu Mažino liniju, tobožnji nepremostivi bedem francuske odbrane u 2. svetskom ratu koji su nemačke trupe jednostavno zaobišle, ekspanziju Interneta, pojavu pretraživača Google, krah svetskih berzi u jesen 2008. godine...

Iako je u prirodi ljudi da iskustvu minulih događaja pridaju značaj, tražeći „šablon“ i očekujući da će se po njemu odvijati i budućnost, ljudsku istoriju najčešće oblikuje snažan uticaj događaja o kojima nam prošlost nije mogla pružiti putokaz. Briljantni Nasim Taleb je u Crnom labudu posebno ukazao na nestabilnost i nepredvidljivost ekonomskih sistema, a njegove knjige stekle su kultni status među bankarima i brokerima Volstrita.

Tkanje od koga je sačinjen svet nema ničeg zajedničkog sa onim kako nam stvarnost izgleda. Razumevanje superstrukture kosmosa je cilj istraživanja u oblasti kvantne gravitacije, a jedan od glavnih protagonista ove naučne avanture je svetski poznati fizičar Karlo Roveli, koji je ujedno i vrhunski popularizator nauke. U knjizi Stvarnost nije kao što izgleda Roveli govori o rađanju i umiranju svemira, iznosi pretpostavku da vreme možda i ne postoji, predočava moderna shvatanja relativnosti, kvantne mehanike i crnih rupa. U elegantnoj prozi podseća nas i na evoluciju naših saznanja o suštini prirode, od antičkog doba do današnjih dana. Roveli nas poziva da zamislimo čudesan svet u kome je struktura prostora diskretna, gde na najsitnijim skalama vreme nestaje, a crne rupe eksplodiraju – svet koji je još neotkriven i prepun tajni.

Odlučio sam da u pauzi između planiranih predavanja u Bolonji i Sijeni na dva dana skrenem sa rute i odem u Pizu kako bih pokušao da saznam nešto o Leonardu Fibonačiju, misterioznom matematičaru iz XIII veka koji je očigledno odigrao ključnu ulogu u stvaranju savremenog sveta, i čije sam matematičke korake, u jednom važnom smislu, pratio poslednjih dvadeset godina.

Da li je na raspolaganju bilo dovoljno informacija da se o njemu napiše knjiga? Niko drugi je nije napisao, pa sam posumnjao u to. S druge strane, postojanje tog ogromnog jaza u istoriji nauke značilo je da je Fibonači bio najpoznatiji i najkompletniji naučnik svih vremena čija biografija nikada nije bila napisana. Želeo sam da pokušam.

Nisam se interesovao kao istoričar, jer to nisam. Matematičar sam. Ono što me je najviše zaintrigiralo u vezi s Leonardom jeste ta značajna sličnost moje i njegove matematičke karijere. Osetio sam da smo srodne duše.

Dok sam se zaklanjao pod kišobranom čekajući taksi, kratko sam razmišljao o tome kako je moja matematička karijera bila drugačija od budućnosti koju sam zamišljao daleke 1968, kada sam završio postdiplomske studije na Londonskom univerzitetu i kada sam se zaputio na Bristolski univerzitet kako bih pripremio doktorat.

U to vreme, na samom početku svoje karijere, o Fibonačiju sam jedino znao da je on matematičar koji je otkrio čuveni, po njemu nazvan, Fibonačijev niz (nije to uradio – nisam bio u pravu), za koji sam znao da je duboko povezan sa ljudskom estetikom (nije – nisam bio u pravu). Tek mnogo kasnije otkrio sam da je on bio jedan od najuticajnijih ljudi svih vremena. I još, da njegova veličina nije posledica njegovih matematičkih otkrića – iako je bez sumnje bio najsposobniji matematičar među svojim savremenicima – već njegove moći objašnjavanja. Bio je sposoban da shvati matematičke ideje koje su u njegovo vreme bile nove i komplikovane i učini ih dostupnim širokom sloju ljudi. Štaviše, posedovao je instinkt da to uradi na način koji bismo današnjim rečnikom opisali kao „dobru marketinšku strategiju“.

Dok sam bio mlad diplomac, moji uzori nisu bili ljudi poput Leonarda Fibonačija, već matematičari koji su došli do značajnih matematičkih otkrića – matematički divovi koji su živeli bliže današnjici, kao što su Leonard Ojler, Karl Fridrih Gaus, Pjer de Ferma i Kurt Gedel. Poput mnogih mladih koji izaberu da postanu matematičari, sanjao sam da se pridružim nizu najvećih – tako što bih dokazao važnu teoremu ili rešio težak zadatak koji je decenijama mučio najveće umove.

Neki od mojih savremenika uspeli su u tome. Mladi američki matematičar Pol Koen, samo nekoliko godina stariji od mene, rešio je 1963. Kantorov problem kontinuuma, zagonetku koja je više od 60 godina uporno odolevala svima koji su pokušavali da je reše. Ali kao što je to slučaj s većinom matematičara, morao sam da se zadovoljim značajno manjim uspesima.

[...]Ali usput sam, skoro igrom slučaja, otkrio još jedan talenat, možda moj istinski poziv: sposobnost da običnim ljudima objasnim često nejasne, složene matematičke ideje. Shvatio sam da pomoću reči mogu da oživim matematiku onima koji nisu baš upućeni u taj predmet.

Sa nadahnućem pripovedača i metodičnošću naučnika dr Igor Rudan beleži upečatljive, poučne i predivno stilizovane priče o medicini, nauci, istoriji i filozofiji globalnog zdravlja. Zao zrak opisuje neka od ključnih istraživanja i prodora u medicini, biohemiji, genetici, neuronaukama i farmakologiji. Takođe nam pruža uvid u radove i motivaciju mnogih naučnika koji su dobili Nobelovu nagradu. Igor Rudan (rođen 1971. u Zagrebu), profesor je na Univerzitetu u Edinburgu, gde je takođe i direktor Centra za globalna zdravstvena istraživanja. Autor je više od 500 naučnih radova, nekoliko naučnopopularnih knjiga i dokumentarne serije Preživljavanje snimljene za BBC.

„Ne znam da li je ideja da crne rupe na kraju svog dugog života postaju bele rupe tačna. To je fenomen koji sam proučavao poslednjih godina. Uključuje kvantnu prirodu vremena i prostora, koegzistenciju različitih perspektiva i shvatanje razlike između prošlosti i budućnosti. Istraživanje ove ideje je avantura koja je još u toku. Ispričaću vam je kao izveštaj sa terena. Šta su tačno crne rupe koje preplavljuju svemir? Šta su bele rupe, njihova neuhvatljiva mlađa braća? I pitanja koja me oduvek prate: kako možemo razumeti ono što nikada nismo videli? Zašto uvek želimo da vidimo malo dalje...?“

Italijanski fizičar Karlo Roveli je posvetio svoju karijeru ujedinjavanju ideja o iskrivljenju vremena u opštoj relativnosti i zbunjujućih neizvesnosti kvantne mehanike. U Belim rupama otkriva um naučnika na delu. Prati tekuću avanturu svog najnovijeg istraživanja, istražujući mogućnost da se sve crne rupe na kraju pretvore u bele rupe, podjednako kompaktne objekte u kojima je strelica vremena obrnuta.

Roveli piše podjednako uverljivo o radu naučnika kao i o čudima svemira. Deli strah, neizvesnost i česta razočaranja istraživanja hipoteza i nepoznatih svetova, kao i zadovoljstvo koje donosi traganje za novim idejama i nepredviđenim zaključcima. Vodeći nas dalje od horizonta, poziva nas da iskusimo groznicu i nemir nauke i čudan i zapanjujući život bele rupe.

Šta jedu, kuda plove i da li im je hladno? Kakva bića nastanjuju druge planete Sunčevog sistema? Pre tri stotine godina, holandski fizičar, matematičar, astronom, inženjer i izumitelj, Kristijan Hajgens (1629–1695), jedan od pionira moderne nauke, primenio je naučni metod u pokušaju da odgonetne ima li života izvan Zemlje. Tako je nastao Kosmoteoros.

Pisan jasnim, oštroumnim jezikom, sa razmatranjima koja pružaju daleko više od osnovne teme, Kosmoteoros je poslednje delo velikana koji predstavlja vezu između srednjovekovnog znanja i novog doba.

Epoha u kojoj Hajgens stvara, između Galileja i Njutna, obeležena je novim pogledom na istraživanje prirode koje je u duhu Bejkonovog programa zasnovano na eksperimentu i suprotstavljeno vladajućim religioznim dogmama. Zagovornici nove nauke progonjeni su, zatočeni ili ekskomunicirani, brojne knjige su zabranjene, ali uprkos tome, sve veći broj mislilaca prihvata novi pristup izučavanju prirode. Hajgens je jedan od najplodotvornijih među njima.

Kosmoteoros je Hajgensov prodor u oblast koju danas znamo kao astrobiologija. Moderni čitalac će se osećati više kao u delu naučne fantastike, a manje nauke, ali će u knjizi naći pregršt uzbudljivih logičkih igara kojima Hajgens pokušava da dokuči nepoznato. Kosmoteoros je i autentično svedočanstvo o jednoj dramatičnoj epohi u razvoju ljudske misli i zagonetnim putevima kroz koje je prošla.

Prvo izdanje Kosmoteorosa na srpskom jeziku, u prevodu dr Aleksandra Bogojevića, opremljeno je detaljnim komentarima i dopunjeno nizom eseja više autora o Hajgensu, njegovom dobu i uticaju nauke na društvo.

Kosmoteoros je prva knjiga u seriji izdanja od značaja za kulturu nauke, koju u javno-privatnom partnerstvu objavljuju Heliks i Institut za fiziku u Beogradu, prvi institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

U eri kada su dezinformacije i pseudonauka sveprisutne, Vodič kroz vasionu za skeptike predstavlja pravi svetionik jasnoće i razuma. Ova knjiga, čiji je autor dr Stiven Novela sa svojim saradnicima, sveobuhvatan je vodič za razvoj kritičkog mišljenja, navigaciju kroz lavirint popularnih dezinformacija i razlikovanje činjenica od izmišljotina.

Sa mešavinom humora, duhovitosti i rigorozne naučne analize, autori obrađuju širok spekar tema, od teorija zavere do alternativne medicine i paranormalnih pojava. Oni opremaju čitaoce alatima za preispitivanje tvrdnji, procenu dokaza i kritičko razmišljanje o savremenom svetu. Knjiga se ne bavi samo razotkrivanjem mitova već i negovanjem mentaliteta koji ceni dokaze, logiku i skepticizam.

U doba kada lažne vesti i sumnjive tvrdnje vrebaju na svakom koraku, knjige poput Vodiča kroz vasionu za skeptike važnije su nego ikada. Služe kao putokaz za snalaženje u svetu u kojem su granice između stvarnosti i zabluda sve nejasnije. Bez obzira da li ste iskusni skeptik ili novajlija na polju kritičkog mišljenja, ova knjiga nudi dragocene uvide i praktične savete za doba postistine.

Čitanjem ovog izuzetno zanimljivog štiva naučićete kako da razmišljate kao naučnik, pristupate tvrdnjama uz potragu za dokazima i donosite informisane odluke u svakodnevnom životu. To je neophodno za svakoga ko želi da jasnije razume turbulentni 21. vek i hrabro se nosi sa preopterećenjem informacijama koje definiše naše vreme. Naoružajte se znanjem i veštinama koje će vam pomoći da razumete događaje, pojave i promene koje vas okružuju.

Dr Stiven Novela, tvorac i producent podkasta Vodič kroz vasionu za skeptike, međunarodno je priznati naučni edukator. Dr Novela je klinički neurolog na Medicinskom fakultetu Univerziteta Jejl. Kada ne snima podkast, piše tekstove za nagrađivani blog Neurologica, a uz to je i glavni urednik časopisa Science-Based Medicine. Njegovi saradnici i koautori su Bob Novela, Kara Santa Marija, Džej Novela i Ivan Bernstin. Oni zajedno čine dinamičnu i angažovanu grupu prijatelja koja voli da raspravlja o najnovijim naučnim dostignućima, filozofiji i kontroverznim temama.

Uzbudljiva priča o sledećem velikom tehnološkom dostignuću – kvantnom računarstvu – koje bi moglo da ubrza razvoj veštačke inteligenciju, reši neke od najvećih problema čovečanstva, poput globalnog zagrevanja, gladi u svetu i neizlečivih bolesti, i na kraju osvetli najdublje misterije nauke, iz pera Mičija Kakua autora svetskih naučnih bestselera i neumornog popularizatora nauke.

Vrtoglavi uspeh mikročipa možda konačno dostiže svoj kraj. Kako se tranzistori smanjuju do veličine atoma, fenomenalni rast računarske moći neizbežno posustaje. Ali ova promena najavljuje rođenje revolucionarnog novog tipa računara, onog koji računa na samim atomima.

Kvantni računari obećavaju neviđene dobitke u računarskoj moći, omogućavajući napredak koji bi mogao da preokrene svaki aspekt našeg svakodnevnog života. Dok su mediji uglavnom fokusirani na njihov zapanjujući potencijal da probiju svaku poznatu metodu šifrovanja podataka, već je počela trka da se iskoristi njihova neverovatna moć za revoluciju u industriji. Proizvođači automobila, medicinski istraživači i konsultantske firme ulažu u kvantno računarstvo kako bi dizajnirali efikasnija vozila, stvorili nove lekove koji spašavaju živote i optimizovali poslovanje. Ali ovo je samo početak. Kvantno računarstvo bi moglo da se iskoristi za dešifrovanje složenih hemijskih procesa potrebnih za proizvodnju jeftinih đubriva i pokretanje druge Zelene revolucije; za stvaranje superbaterije koja će omogućiti Solarnu eru; ili za dizajniranje reaktora za nuklearnu fuziju kako bi se generisala čista, sigurna i obnovljiva energija. Možda čak i za razumevanje zamršenog savijanja proteina koje leži u osnovi još neizlečivih bolesti poput Alchajmerove, ALS-a i Parkinsonove bolesti. Kvantni računari se već koriste za pomoć u rešavanju najveće tajne nauke – porekla svemira.

Gotovo da ne postoji nijedan problem sa kojim se čovečanstvo danas suočava, a da ga kvantni računari ne bi mogli rešiti. Sa svojom prepoznatljivim jasnoćom i entuzijazmom, Mičio Kaku, koji je čitav svoj profesionalni život posvetio radu na kvantnoj teoriji, pripoveda uzbudljivu priču o trci za osvajanjem budućnosti čovečanstva.

Uzbudljiva priča o sledećem velikom tehnološkom dostignuću – kvantnom računarstvu – koje bi moglo da ubrza razvoj veštačke inteligenciju, reši neke od najvećih problema čovečanstva, poput globalnog zagrevanja, gladi u svetu i neizlečivih bolesti, i na kraju osvetli najdublje misterije nauke, iz pera Mičija Kakua autora svetskih naučnih bestselera i neumornog popularizatora nauke.

Vrtoglavi uspeh mikročipa možda konačno dostiže svoj kraj. Kako se tranzistori smanjuju do veličine atoma, fenomenalni rast računarske moći neizbežno posustaje. Ali ova promena najavljuje rođenje revolucionarnog novog tipa računara, onog koji računa na samim atomima.

Kvantni računari obećavaju neviđene dobitke u računarskoj moći, omogućavajući napredak koji bi mogao da preokrene svaki aspekt našeg svakodnevnog života. Dok su mediji uglavnom fokusirani na njihov zapanjujući potencijal da probiju svaku poznatu metodu šifrovanja podataka, već je počela trka da se iskoristi njihova neverovatna moć za revoluciju u industriji. Proizvođači automobila, medicinski istraživači i konsultantske firme ulažu u kvantno računarstvo kako bi dizajnirali efikasnija vozila, stvorili nove lekove koji spašavaju živote i optimizovali poslovanje. Ali ovo je samo početak. Kvantno računarstvo bi moglo da se iskoristi za dešifrovanje složenih hemijskih procesa potrebnih za proizvodnju jeftinih đubriva i pokretanje druge Zelene revolucije; za stvaranje superbaterije koja će omogućiti Solarnu eru; ili za dizajniranje reaktora za nuklearnu fuziju kako bi se generisala čista, sigurna i obnovljiva energija. Možda čak i za razumevanje zamršenog savijanja proteina koje leži u osnovi još neizlečivih bolesti poput Alchajmerove, ALS-a i Parkinsonove bolesti. Kvantni računari se već koriste za pomoć u rešavanju najveće tajne nauke – porekla svemira.

Gotovo da ne postoji nijedan problem sa kojim se čovečanstvo danas suočava, a da ga kvantni računari ne bi mogli rešiti. Sa svojom prepoznatljivim jasnoćom i entuzijazmom, Mičio Kaku, koji je čitav svoj profesionalni život posvetio radu na kvantnoj teoriji, pripoveda uzbudljivu priču o trci za osvajanjem budućnosti čovečanstva.

Vizionarski analitičar globalnih zbivanja i proslavljeni novinar iznosi predviđanja o prirodi sveta nakon pandemije. U deset neočekivanih „lekcija“ koje bude nadu, Zakarija iznosi političke, društvene, ekonomske i tehnološke posledice kovida 19 u analizi koja predstavlja temeljnu i dalekosežnu refleksiju o životu u 21. veku.

U Deset lekcija za svet posle pandemije Zakarija se osvrće na dublje uzroke nastanka pandemije, objašnjava kako će ona promeniti svet, ali i kako ga neće promeniti, te kako nam je bolje da se ubrzano pripremamo za sledeću... Zadivljujuće je autorovo poznavanje istorije, ekonomije, davno proživljenih zdravstvenih kriza i svetskih trendova u kulturi.

Ističući kako nije bitna ideološka obojenost vlade niti njena veličina, već njen kvalitet. Uz živo pripovedanje i argumentovane primere, Farid Zakarija nas znalački uvodi u suštinu ove civilizacijski važne teme.

Astrobiologija je prominentna, interdisciplinarna oblast nauke koja proučava poreklo, evoluciju i budućnost života u svemiru. Baveći se mnogim fundamentalnim razmatranjima ove teme, od rasprava o kosmološkoj evoluciji do detaljnih analiza uobičajenih koncepata kao što je hipoteza „Retke Zemlje“, ova knjiga je prvo sistematsko istraživanje filozofskih aspekata i zagonetki u proučavanju kosmičkog života.

Autor dr Milan Ćirković istražuje veliki broj srodnih problema koji ističu vezu između astrobiologije i kosmologije i predstavlja neke od izazova multidisciplinarnih studija, kao i tipičnih grešaka u tumačenju osnovnih ontoloških i epistemoloških pretpostavki o vezi između biološke složenosti i njene kosmološke pozadine.

Savremene fizičke teorije koje se bave multiverzumom daju novu dimenziju ovoj debati. Izborom atraktivnih ilustracija i snažnim naglaskom na izgradnji objedinjene metodologije u svim disciplinama, ova knjiga je posebno namenjena studentima postdiplomskih studija i specijalistima koji žele da upotpune fragmentiranu prirodu tekućeg astrobiološkog poduhvata, kao i znatiželjnim astrofizičarima, biolozima i SETI istraživačima.

Jedna od najpoznatijih i najboljih naučnopopularnih knjiga koje su napisane u dvadesetom veku, ponovo na srpskom jeziku u novom izdanju i sa obnovljenim prevodom Jelene Stakić.

Sebični gen je najčuvenije delo Ričarda Dokinsa koje je tokom trideset godina postojanja preraslo u kultno štivo prodato u više od milion primeraka širom sveta. Svojim književnim stilom, jasnim i uverljivim izlaganjem, Dokins osvetljava neke od najvećih tajni ljudske prirode, dokazujući da se kroz perspektivu sebičnih gena mogu objasniti moral, altruizam, požrtvovanje, dobrota i mnoge druge osobine čoveka i ostalih živih bića.

Sebični gen je remek-delo naučne proze, napisano jezikom koji je razumljiv najširem krugu čitalaca. Značaj ideja koje je Dokins izneo u ovoj knjizi, potvrdilo je vreme. U savršenom skladu sa teorijom evolucije Čarlsa Darvina, koncept sebičnog gena je veličanstvena intelektualna tvorevina.

Čitanje Sebičnog gena promeniće vaše shvatanje života i sveta koji vas okružuje.

Zabluda o Bogu je svetski bestseler oksfordskog zoologa i filozofa Ričarda Dokinsa, knjiga koja je odmah po objavljivanju prozvana ateističkom biblijom.

Polazeći od stanovišta da nema nedodirljivih tema, Dokins se hrabro suprotstavlja bilo kakvom verovanju koje nije potkrepljeno dokazima, pokazujući da religija ne samo da nije učinila svet boljim, već je stalni izvor netrpeljivosti, sukoba, nerazumnog i pogrešnog pogleda na svet.

Uteha koju pruža vera je lažna, kaže Dokins, nauka i njena dostignuća mnogo su lepša i veličanstvenija od svih čuda religije, a poreklo morala i vrline ne dolazi od Boga, već je proizvod biološke evolucije.

U izlaganju koje se čita bez daha, Dokins tvrdi da Boga gotovo sigurno nema, i da to saznanje ne podriva smisao života savremenog čoveka, već da čini svaki dan i svaki trenutak života dragocenijim i vrednijim življenja. Šesto izdanje je sa novim uvodom autora i pogovorom Danijela Deneta.

Nastavljajući prirodan tok svojih razmatranja iz bestselera Budućnost uma, eminentni fizičar i futurolog Mičio Kaku detaljno izlaže jasnu i uverljivu viziju razvoja održive civilizacije daleko od matične planete. Kaku nam predočava najnovija dostignuća u robotici, nanotehnologiji i biotehnologiji koja bi trebalo da nam omoguće teraformiranje i izgradnju naseljivih gradova na Marsu i drugim planetama.

U knjizi Budućnost čovečanstva Mičio Kaku osvaja čitaoce neodoljivim entuzijazmom i vrhunskim poznavanjem aktuelnih dometa u oblasti svemirskih putovanja. Fascinantno je i ujedno inspirativno ovo istraživačko krstarenje po budućnosti u kojoj će se ljudska vrsta možda zaputiti ka svom dugoočekivanom odredištu u dubinama nebeskog prostranstva.

Knjiga Ajnštajnov kosmos, čiji je autor jedan od najznačajnijih teorijskih fizičara današnjice, Mičio Kaku, predstavlja kratak i jezgrovit vodič u uzbudljiv i zavodljiv svet moderne fizike izgrađen na pepelu starih teorija i u sukobu dve vodeće struje u fizici – kvantne mehanike i relativistike. Jasno, nadahnuto i poetično Kaku govori o naučnom, političkom i emotivnom životu najvećeg naučnog genija našeg doba, Alberta Ajnštajna, pričajući istovremeno i o divljem XX veku, vremenu velikih ratova i još većih otkrića, zloupotreba nauke i ljudi, o nacizmu i pacifizmu, ljubavi i mržnji.

Prvi put vam sada pero ozbiljnog i talentovanog biografa otkriva šta se zaista krilo u naučnom umu iza tih blistavih i nasmejanih Ajnštajnovih očiju i pod krunom prepoznatljive razbarušene kose. Ajnštajnov kosmos je biografija o dva junaka koja su gradila jedan drugog – o Ajnštajnu i o modernoj fizici.

„Ajnštajnov kosmos je originalan i maštovit vodič kroz Ajnštajnovu zaostavštinu.

Mičio Kaku govori ne samo o istoriji teorije relativnosti već i o novijim teoretskim i eksperimentalnim naučnim probojima, otkrivajući Ajnštajnovu viziju – nauku, politiku i potencijal – vrhunski napisano i zavodljivo jasno.“ – Brajan Grin, autor knjige Elegantni kosmos

Ovo je knjiga o istoriji života na Zemlji, o bezbroj preokreta koji su neobičnom putanjom doveli do nas. Pisana je u ubeđenju da je naše biološko poreklo barem podjednako značajno – i podjednako zanimljivo – kao i fizičko poreklo univerzuma. Najvažnije pitanje, kojem ćemo se iznova i iznova vraćati, glasi: da li je na milijarde vrsta izumrlo u geološkoj prošlosti zato što su bile manje prila­godljive (loši geni) ili zato što su se zatekle na pogrešnom mestu u pogrešno vreme (loša sreća)? Da li se vrste bore ili kockaju za opstanak? Ovo vodi delikatnijem pitanju: jesmo li mi ovde zbog prirodne superiornosti (palca postavljenog odvojeno od ostalih prstiju, velikog mozga i tako dalje) ili smo samo puki srećkovići? Drugim rečima, da li je evolucija života fer igra, kao što doktrina o opstanku najjačih tako izrazito implicira?

U knjizi Izumiranje: loši geni ili loša sreća?, Dejvid Raup, jedan od najpoznatijih modernih paleontologa, odgovara na velika pitanja prirodnih nauka ispisujući nezaboravne stranice naučnopopularne literature. Ovo delo je ne samo koristan priručnik za sve koji se bave proučavanjem nastanka i razvoja života na Zemlji, već pre svega vodič kroz turbulentnu istoriju naše planete, a sa njom i čitavog kosmosa. Obiljem argumenata i primera Dejvid Raup čitaocima pruža uvid u logiku i metod naučnih otkrića koja su preinačila savremenu paleontologiju i razumevanje globalnih katastrofičkih rizika.

Nakon pobedonosnog otkrića Higsovog bozona 2012. godine, Standardni model je postao široko poznat van uskog kruga stručnjaka u teorijskoj i eksperimentalnoj fizici čestica i na putu je da zauzme sličan status kakav teorija relativnosti ili kvantna mehanika već imaju u svakodnevnom diskursu ili pop-kulturi. Istovremeno, značajno je poraslo interesovanje ne samo za epistemološke i metodološke aspekte teorijske fizike elementarnih čestica, već i za oblasti kao što su fizika i tehnologija akceleratora koje se tradicionalno nisu smatrale značajnim delom diskursa u filozofiji nauke.

Dramatičan razvitak fizike tokom 20. veka bio je motivisan veoma komplikovanim istorijskim razvojem, kako u samoj fizici, tako i u drugim oblastima nauke, pa i u ljudskom društvu u celini. Perović u ovoj knjizi daje interesantnu novu perspektivu nastanka kvantne mehanike, kao teorijske osnove za čitavu fiziku mikrosveta. Dok je kvantna mehanika izvor brojnih filozofskih problema i zagonetki, koje se najčešće koncentrišu na ontološke aspekte kvantnih entiteta, naročito talasne funkcije, ovde imamo posla sa potpuno drugačijom perspektivom. Autor pokazuje u kojoj meri je od samih početaka, dakle epohe Planka i Bora, eksperimentalna tehnologija igrala veću ulogu nego što se obično pretpostavlja (i nego što se u standardnim kursevima kvantne mehanike uči!), što se prenelo i na docnije derivate kvantne mehanike kao što su kvantna teorija polja, kvantna statistička fizika i, naročito i najznačajnije sa nama zanimljivog stanovišta, fizika elementarnih čestica.