Proizvodi

Pozdravite moga tatu portret je večitog, po mnogo čemu savremenog i jedinstvenog generacijskog sukoba između oca i sina. S jedne strane je zadrti, prema svemu i svima nepoverljivi i često bez povoda grubi penzioner, a s druge pedesetogodišnji sin bez rezerve uronjen u savremenost, potrebu za razumevanjem različitosti i afirmisanjem sopstvenog identiteta. „Dete” i roditelj naizgled se susreću jedino u samosažaljivosti, na kojoj počiva kompleksna matrica transgeneracijskog osporavanja oko koje autor zanatski vešto plete radnju ovog romana.

Prikazujući filmične isečke iz prinudne zajedničke svakodnevice oca i sina, Petrović pitkim jezikom sa dosta humora slaže mozaik čovekove prirode, porodičnog života i izazova savremenog doba. Vreme koje junaci pokušavaju da ubiju očekujući povratak ostatka porodice s letovanja, autor koristi da progovori o životu u Beogradu, sazrevanju u vreme tranzicije, (o)praštanju i introspekciji, dok hrabro i sa dosta autoironije dekonstruiše porodične uloge koje određuju više u životima svakog nas nego što bismo hteli da dopustimo.

Šta će se desiti sa svim tim prećutkivanim pričama? Da li je to naše porodično prokletstvo – biti zaboravljen pre vremena? Ili je zapravo blagoslov: osloboditi potomke tereta i jednostavno ih pustiti da žive kako znaju i umeju, kao da to samo po sebi nije dovoljno teško.

Da li je egipatska knjiga mrtvih prvi priručnik samopomoći? Šta povezuje beogradsku mumiju, policijskog inspektora i naučnicu koja je nestala pre nekoliko dana? Aleksandar Petrović nam otkriva priču započetupre 2500 godina na obali Nila, koja će se razrešiti u Beogradu za svega nekoliko dana na ušću Save i Dunava.

„Beogradska knjiga mrtvih“ sadrži sve što očekujemo od dobre knjige: zaplet kojim pisac besprekorno vlada i zna kada da povuče polugu kako bi čitaocu otkrioskriveni prolaz; protagonistu kojeg ćemo radoznalo pratiti do obale otkrića, galeriju živopisnih likova koje Petrović iskusno portretiše i podređuje glavnom toku priče, te iznenađujuće raskošan uvid u život glavnog junaka misterije, Nesmina, koji će konačno u Beogradu dobiti priliku da u poslednji čas dosegne dugo željeni mir.
Bilo bi nepravedno “Beogradsku knjigu mrtvih” staviti na policu s trilerima ili kriminalističkim romanima. Jer ovo je prvenstveno priča o čežnjama koje čekaju da budu ostvarene. Kroz vreme, prostor, drugo biće ili – pisanje.