Pozdravite moga tatu portret je večitog, po mnogo čemu savremenog i jedinstvenog generacijskog sukoba između oca i sina. S jedne strane je zadrti, prema svemu i svima nepoverljivi i često bez povoda grubi penzioner, a s druge pedesetogodišnji sin bez rezerve uronjen u savremenost, potrebu za razumevanjem različitosti i afirmisanjem sopstvenog identiteta. „Dete” i roditelj naizgled se susreću jedino u samosažaljivosti, na kojoj počiva kompleksna matrica transgeneracijskog osporavanja oko koje autor zanatski vešto plete radnju ovog romana.
Prikazujući filmične isečke iz prinudne zajedničke svakodnevice oca i sina, Petrović pitkim jezikom sa dosta humora slaže mozaik čovekove prirode, porodičnog života i izazova savremenog doba. Vreme koje junaci pokušavaju da ubiju očekujući povratak ostatka porodice s letovanja, autor koristi da progovori o životu u Beogradu, sazrevanju u vreme tranzicije, (o)praštanju i introspekciji, dok hrabro i sa dosta autoironije dekonstruiše porodične uloge koje određuju više u životima svakog nas nego što bismo hteli da dopustimo.
Šta će se desiti sa svim tim prećutkivanim pričama? Da li je to naše porodično prokletstvo – biti zaboravljen pre vremena? Ili je zapravo blagoslov: osloboditi potomke tereta i jednostavno ih pustiti da žive kako znaju i umeju, kao da to samo po sebi nije dovoljno teško.
