Proizvodi

„Puškin je bezvremeno čudo ruske književnosti.“
– Guardian

Nedugo po dolasku na vojnu službu u udaljenoj južnoj Rusiji, mladi plemić Petar Andrejič Grinjov zaljubljuje se u Mašu, lepu ćerku svog kapetana. Ali tvrđavu opkoljava Pugačov, vođa kozačke pobune, otima kapetanovu kći pa će hrabrost Petra Andrejiča biti na velikoj probi. Istovremeno bajka i uzbudljiv istorijski roman, Kapetanova kći je univerzalna priča o ljubavi i izdaji.

„Čistota i odsustvo pretvaranja u ovom romanu dovedeni su do takvog stepena da sama stvarnost, u poređenju s tim, deluje veštački i karikirano. Prvi put se pojavljuju pravi ruski karakteri: komandant tvrđave, njegova žena, poručnik, sama tvrđava sa svojim jedinim topom, apsurdnost epohe i jednostavna veličina običnih ljudi – sve to nije samo gola istina, već je istinitije od same istine.“
– Nikolaj Gogolj

*

U najslavnijoj ruskoj noveli sa elementima fantastike, pripovedač prenosi enigmatičnu storiju o vremešnoj grofici koja je vešto varala na kartama. Kada za to sazna strastveni kockar Herman, isplešće složenu klopku kako bi od nje izvukao tajnu. Grofičino priznanje će imati veliku cenu na kakvu lakomi Nemac nije bio spreman. Ova Puškinova priča uvodi urbane motive i snažnu psihološku portretizaciju, karakteristike koje će se kasnije razviti u ruskom realizmu, a naročito u delima Fjodora M. Dostojevskog.

„Bez Puškina ne bi se još dugo pojavili Gogolj, Turgenjev, Tolstoj, Dostojevski. Svi ti velikani ruske kulture prihvatili su Puškina kao svog duhovnog rodonačelnika.“
– Maksim Gorki

„Puškinove priče ne stare, i zaslužuju da im se iznova vraćamo.“
– Guardian

Teško je obuhvatiti sve one elemente koji Evgenija Onjegina čine najboljim delom najvećeg ruskog pesnika. Pisan više od osam godina, pod različitim podnebljima i uslovima, u doba mladosti i umetničke zrelosti Puškinove, pod raznovrsnim književnim i drugim uticajima, u političkim prilikama arakčejevskog režima pod Aleksandrom I i u vreme Nikole I, stvaran pre i posle 1825. godine, u atmosferi pripremanja dekrabističkog ustanka i pod utiskom revolucionarnog neuspeha od 14. decembra – Evgenije Onjegin se menjao e evoluirao sa svojim tvorcem. Tako stvoren, izazvao je isto toliko raznovrsnih posledica, nailazio na nejednak prijem kod čitalaca i kritike i izvršio različite ali presudne uticaje u jednoj od najbogatijih književnosti sveta.
Životni put ovog dela umnogome je životni put Aleksandra Sergejeviča Puškina.

„Dnevnik” se odnosi na poslednju godinu Puškinovog života kad su se zbili događaji koji su za posledicu imali fatalan ishod.
Pored Puškina, njegove supruge Natalije Nikolajevne Gončarove, duelanta Žorža Dantesa i Puškinovih svastika, Katarine i Aleksandre, u njima je značajnu ulogu odigrao i sam car Nikolaj I. To je nesumnjivo bio jedan od primarnih razloga zbog kojeg su, 45 minuta posle pesnikove smrti, agenti tajne policije upali u pesnikov kabinet, popisali sve rukopise i odneli ih u zloglasno III odeljenje.
A Puškinov prijatelj, dvoru blizak pesnik V. Žukovski, dobio je naređenje da spali sve što bi moglo da ugrozi reputaciju nacionalnog velikana.
Prošlo je petnaest godina od prvog pojavljivanja „Tajnog dnevnika A . S. Puškina 1836 –1837”.
Otada je ova knjiga doživela više izdanja na ruskom i prevedena na desetine drugih jezika, a 2001. je „Tajni dnevnik A. S. Puškina”, posle brojnih, uglavnom negativnih prikaza i recenzija, objavljen i u Rusiji.
Da li se radi o mistifikaciji ili o delovima originalnih Puškinovih zapisa iz izgubljenog „Dnevnika”, o kojem se priča da ima oko hiljadu stranica i da ga negde u svetu kriju potomci velikog pesnika, ne želeći svetu da otkriju porodičnu tajnu svojih predaka? Nesumnjivo je da u ovoj knjizi ima nešto od „podvodne”, mračne Puškinove stihije, bez koje ne bi bilo ni harmonije ni svetla u njegovoj poeziji.
Autor „Tajnog dnevnika” je verovatno stupio na prag neke tajne kada je uspeo da izazove interesovanje tako velikog broja čitalaca.

Uzbudljiva ljubavna priča, jednog od grandioznih ruskih pisaca, zamišljena je kao istorijski roman inspirisan kozačkom seljačkom bunom Jemeljana Pugačova u doba Katarine Velike. Petar Andreič, sedamnaestogodišnjak, na očev zahtev odlazi u vojsku u Bjelogorsku tvrđavu. Tu se rasplinjuje ljubavna priča između njega i Maše, kapetanove kćeri. Ljubomorni Švabin narušava njihovu ljubavnu romansu, a u daljem raspletu sledi dvoboj, prepoznatljiv motiv kod Puškina. Preplitanje nepredvidive ljubavne priče i izazovne borbe udahnjuje specifičan narativni izraz tekstu, a Puškinova neprevaziđena moć izgradnje karaktera čine ovo delo jednim od nezaboravnih u svetskoj književnosti.

Posle čitanja ove knjige čitalac može izvući zaključak da Puškin svakako nije živeo takvim duboko hrišćanskim životom kao, recimo, Gogolj, i da je njegov kratki i burni život bio prepun svakojakih avantura. Međutim, njegova duhovna pobeda nad mračnim silama sa kojima je u ranoj mladosti drugovao, njegov veličanstveni preobražaj o kome govori istorijat prepiske sa Mitropolitom Filaretom, kao i duga ispovest pesnikova uoči smrti, daju nam nadu. „Sunce ruske poezije“ (kako mnogi zovu Puškina) nije moglo ni završiti u carstvu tame jer, da je tako, Puškin svakako ne bi ni mogao steći taj laskavi epitet…

Uzbudljiva ruska ljubavna priča, puna peripetija, opasnosti i neizvesnosti, zamišljena kao istorijski roman inspirisan kozačkom seljačkom bunom Jemeljana Pugačova u doba Katarine Velike. Nestašnog sedamnaestogodišnjeg momka, Petra Andreiča, otac šalje u vojsku, u Bjelogorsku tvrđavu. Tu upoznaje Mašu, kapetanovu ćerku, i između njih se javlja ljubav. Ljubomorni Švabin remeti njihovu idilu, a epilog te intrige je Puškinov čest motiv dvoboj. Uzbudljive slike borbe, neizvesna ljubavna priča i zanimljiv pripovedački izraz, nateraće vas da roman pročitate u jednom dahu.

Jedna od najpoznatijih priča Aleksandra Sergejeviča Puškina, uz ilustracije Maje Veselinović, nova je knjiga iz popularne edicije Pustolovine za predškolce. Glavni junaci ove bajke su baba i deda koji žive u trošnoj kolibi na obali mora. Šta će se dogoditi kada jednoga dana deda ulovi zlatnu ribicu i ona mu obeća da će mu ispuniti tri želje ako je pusti na slobodu?

Najznačajniji pesnik svetskog romantizma, ali i realizma, ovim delom učinio je rusku književnost jedinstvenom po tome što je napravio remek delo prozne književnosti u stihovima. Vrhunski versifikator ni u jednom elementu lirske poezije nije načinio kompromis, a ipak je napravio roman neprolazne vrednosti u kojem su potpuno jasni i psihološke crte ličnosti romana i socio-istorijska pozadina.

Puškinove bajke nastale su u najlepšoj tradiciji ruske narodne priče, ove bajke su, u virtuoznim stihovima velikog pesnika, dobile posebno umetničko ruho.

.

Godine 1823. pesnik u pismu prijatelju ovako karakteriše svoje novo delo: „Ja sada ne pišem roman, nego roman u stihovima - đavolska razlika. Nešto kao Don Žuan". Poređenje “Evgenija Onjegina” sa Bajronovim delima nimalo ne ide na štetu Puškinovog romana. Naprotiv, to poređenje može samo da bude korisno, piše Milorad Pavić i dodaje: Ono pomaže da se “Evgenije Onjegin” sagleda i oceni sa jedne šire platforme u njegovoj povezanosti sa strujanjima u evropskoj književnosti onog vremena. Još u početku romana Puškin je u jednoj napomeni uporedio svog junaka sa Bajronovim “Čajld Haroldom”. Zahvaljujući srodnim političkim i socijalnim uslovima u gotovo svim evropskim državama početkom XIX veka, Aleksandar Puškin (1779-1837) mogao je da iskoristi i stvaralački pretopi sve ono umetnički novo u formi i sadržini što je Bajron uneo u kretanje evropskih književnosti - a da pri tome ne izneveri rusku stvarnost. Puškin je, šta više, stvorio jedan od najboljih romana ruske književnosti, prvi roman u nizu velikih dela toga roda na tome jeziku.