Proizvodi

Ispričaš jednu, drugu, treću, pa onda desetu priču, i taj broj počne sam od sebe da raste a priče se uklapaju, prožimaju, nekako postanu jedno i ti vidiš da to više nisu samo priče. Tu je Lisabon, tvoj glavni junak, osunčan, lep, bogat ljudima i događajima, ugnezdio se pod plavetnilom neba koje je takvo samo nad njim.

Dobitnik Nagrade Evropske unije za književnost.

Nagrada Branko Ćopić 2015. i HWA Crowns Literary Award 2018.

Smešten u luksuzni hotel Palasio u mondenskom letovalištu Estoril nedaleko od Lisabona, koji je tokom Drugog svetskog rata usled portugalske neutralnosti bio stecište mutnih radnji obaveštajnih službi zaraćenih strana, ali i izbeglica iz svih krajeva Evrope, Estoril je divan i potresan roman o egzilu, podeljenoj lojalnosti, strahu i preživljavanju. Gosti hotela su špijuni, pali kraljevi, pisci, nacisti, američke diplomate i Jevreji bez državljanstva, a portugalska tajna policija pažljivo nadzire posetioce, trudeći se da niko ne ugrozi neutralnost njihove zemlje.

Čitaoci će u holovima hotela i na plažama Estorila naići na Crnjanskog, Aleksandra Aljehina, Antoana de Sent Egziperija u razgovoru s jevrejskim dečakom tršave kose koji živi sam u hotelu, kao i na mnoge druge istorijske ličnosti koje su ovde našle utočište. Posebno interesantan lik je Duško Popov, dvostruki agent, poreklom s naših prostora, kojeg će upoznati Ijan Fleming i po uzoru na njega osmisliti lik Džejmsa Bonda.

Ovaj izuzetni roman prevođen je na više jezika i preporučena je lektira u školama u Portugalu.

„Čim sam počeo da čitam Estoril, znao sam da sam naišao na nešto posebno. Oduševljen sam knjigom koja je istovremeno komedija, špijunska priča i zanimljivo istorijsko istraživanje. Ovaj roman ćete brzo pročitati ali ga nikada nećete zaboraviti.“
– Miša Gleni

„Epizode ove knjige, od lažnih izveštaja koje je Popov na brifinzima predavao nemačkim obaveštajcima do Aljehinove strašne smrti, izvanredne su. Izuzetna knjiga.“
– Sunday Times

„Fascinantan portret vremena kada se u Evropi ratovalo i ginulo, a suprotstavljene strane su mogle da sede jedna pored druge u kazinu, baru ili restoranu, uprkos krvavim sukobima koji besne napolju.“
– Europian Literature Network

Roman o kismetu.

U srcu Kaira, na ostrvu usred Nila, decenijama je postojala antikvarnica krcata svakojakim blagom kao Ali-babina pećina. Radnju, najčuveniju u tom delu sveta, vodili su Kosta, glasoviti egiptolog, i njegova poćerka Arna sve dok kismet, zbog nekih Kostinih misterioznih greha, nije odlučio drugačije. Ova priča u kojoj se mešaju ovozemaljski i zagrobni život nije mogla da se dogodi nigde osim u Kairu, pa su taj pustinjski megalopolis, njegova tiha mahala Zamalek, ljudi, običaji i vrelina grada jednako važni junaci romana kao i Kosta antikvar i pripovedačica Arna, prašina koja stalno pada i Nil koji teče kao život.

„Zamalek je roman koji vam se u prvom trenutku čini kao putopis pun opisa čudnih običaja, leksikon egzotičnih pojmova ili nekakav uvrnuti bedeker o Egiptu. A onda, malo-pomalo, iz novootkrivenih delova istorije te zemlje i sjajnog opisa mentaliteta njenih stanovnika počinje da izranja priča. Ona se, kao ponornica koja je u početku hučala negde u dubini, u svoj svojoj snazi najzad pojavljuje na svetlosti dana, sa svojim junacima, njihovim neobičnim pojavama i zanimljivim biografijama. Ta priča postaje zavodljiva, napeta i dirljiva, da bi se na kraju ulila u okean uspomena. Ako je o Aleksandriji najbolju belešku napravio Lorens Darel, onda je, na sličan način, kroz uzbudljive sudbine svojih junaka i neobične trenutke iz njihovih života u kvartu Zamalek, Dejan Tiago-Stanković ovekovečio Kairo.“

Goran Marković