Proizvodi

Testamentarna knjiga svedoka jednog vremena

Mislim da nema čoveka u Srbiji koji je bio prisutan na toliko poprišta kao Ivan Ivanji. Možda nema ni u Evropi. Stvarno prisustvo pruža šansu da se stvarnost vidi van obrazaca. Ne koristi svako tu šansu. Ivanji je koristi.

Ako čitamo njegovu ispovest, vidimo i to, da stvarnost i logika nisu uvek pod istim krovom. Prvih desetak godina svog života Ivanji je proveo u Bečkereku/Zrenjaninu, u građanskoj porodici u kojoj je guvernanta bila Austrijanka iz Slovenije. Ispostavilo se da ona radi za Gestapo, ali baš zahvaljujući njoj Ivanji je dostigao takav stepen poznavanja nemačkog jezika da je mogao postati Titov prevodilac.

Ivanji zna šta je jednom bilo u Jugoslaviji. Zna, jer je stanovao u Francuskoj 7, poznavao je Ota Bihaljija Merina, Branka Ćopića, Ivu Andrića, sretao je Ivana Stambolića i mnoge druge znamenite ličnosti. Ta imena su i nama poznata, ali preko Ivanjija saznajemo mnogo više nego što je poznato. Saznajemo recimo za razgovor sa Titom na Brdu kod Kranja čija tema nije bila ni Jugoslavija ni nesvrstanost, već Titov pudlan Bil, kao i zašto Krleža nije hteo da se kupa kod Opatije... I još mnogo toga što stvara upečatljivu sliku o Jugoslaviji, zemlji koja je nekada bila na mestu na kojem se danas i mi nalazimo. Ako nas zanima gde smo zapravo, mislim da treba čitati Ivanjija. – Tibor Varadi

Životinje se ne razlikuju mnogo od ljudi. Plaše se svega što im se čini neobičnim, a nikako ne vole osobe koje se ne pokoravaju uobičajenom redu i poretku.

Upoznajte ajkulu koja nije nalik onome što obično mislimo o pripadnicima njene vrste, saznajte kako je vuk promenio ćud i šta je radilo jagnje u vučjoj koži, a poslušajte i priču jednog oblaka.

U ovim divnim bajkama kriju se mnoge istine i najvažnije poruke koje – iako nam ih prenose razne životinje – treba upamtiti kako bismo postali bolji ljudi.

Nastavak kultnog romana Milijarder

Nikola Vacić je ćutljiv, povučen mladić koji nema para, posao, devojku, a nema izgleda da će se uskoro njegova situacija promeniti. Nakon majčine smrti on ostaje sam u stanu na četrnaestom spratu solitera na Voždovcu i jedinu svetlu tačku u njegovom životu predstavljaju povremeni razgovori sa komšijom Vladislavom Minikom, penzionisanim profesorom komparativne književnosti.

Luj de Klontenon je samouveren, otmen vojvoda koji još nije napunio ni tridesetu a ponaša se kao da je ceo svet njegov. On živi u luksuznom stanu u osmom arondismanu u Bulevaru de Kursel u Parizu, izlazi u najelitnije restorane a devojke se oko njega otimaju.

Kad saznaju da su naslednici Vladimira Konstantinovića, najbogatijeg Banaćanina svih vremena, Nikolin i Lujev život će se preokrenuti. Pored velikog novčanog iznosa, njihov biološki otac o kome ništa nisu znali ostavio im je vulkansko ostrvo u Južnom moru. Otkrivajući rajsko ostrvo s najuređenijim društvom na planeti, Nikola i Luj moraće da se suoče s istinom o svome poreklu ali i s misterioznom Es, gospodaricom Ostrva, o kojoj kruže priče da je vudu veštica, havajsko božanstvo i kraljica ajkula.

U ovom uzbudljivom romanu Ivan Ivanji ispisuje upečatljivu pripovest o preobražavajućoj sili novca, egzotičnim predelima i putovanjima koja nam zauvek menjaju život.

Životopis rimskog imperatora i filozofa koga su hrišćani proglasili za otpadnika.

Istorijski roman Julijan, pored romana Konstantin i Dioklecijan, spada u opus magnum Ivana Ivanjija jer verodostojno i uverljivo oživljava vreme i okolnosti u kojima se u Rimskom carstvu širila i ustoličila nova religija Hristovih sledbenika.

Poslednji roman iz Ivanjijeve trilogije o rimskim carevima poteklom sa naših prostora, Julijan je priča o nadarenom i obrazovanom vladaru koji je poslednji pokušao nemoguće: da u Rimsko carstvo vrati mnogobožačku religiju predaka, zbog čega je bio anatemisan i prozvan Apostata (otpadnik).

„Kod ovog rimskog imperatora ima nečeg univerzalnog u mehanizmu vlasti: oko njega su bili ljudi koji su pod Dioklecijanom proganjali hrišćane, pa su pod Konstantinom postali dobri hrišćani, a pod Julijanom su opet ustali protiv njih“, kaže pisac u jednom osvrtu na roman. Julijan je živeo samo 27 godina, politikom je počeo da se bavi kasno, sa dvadesetak godina, jer je prvo hteo da bude sveštenik pa onda filozof, a i sam je pisao neoplatonske rasprave. Nespreman je postao vojskovođa, ušao je u Galiju i dobijao bitke čitajući Cezara i, na kraju, prevaren i izdat, poginuo herojskom smrću prilikom opsade persijskog grada Ktesifona na Tigru.

Njegove mladićke godine u Atini, kada se posvetio proučavanju helenske književnosti i filozofije i družio sa najznačajnijim misliocima i umetnicima onoga vremena, njegova pravičnost, uzdržanost i skromnost kao rimskog cezara, „dostojnog da vlada drugima jer je umeo da vlada sobom“, i nadasve njegov kratak a bogat i ispunjen život – najviše su razgorevali maštu pokolenja jer je Julijan, od svih stotinak rimskih careva, bio jedini koji svojim plemenitim pregnućima i kratkotrajnom vladavinom ostao upamćen kao najtragičniji i najplemenitiji među rimskim carevima.

Zaključci Ivana Ivanjija razlikuju se od tumačenja drugih poznatih radova o Mađarskoj revoluciji, posebno od njene glorifikacije uvrežene na Zapadu i pojednostavljenog predstavljanja Imrea Nađa kao borca za demokratiju i heroja, i Janoša Kadara kao sovjetskog kontrarevolucionara koji je izdao Mađare koji su se borili za slobodu.
On analizira ulogu vodećih ličnosti sa obe strane barikada, ukazuje na nelogičnost i netačnost mnogih tvrdnji, kao i na laži koje su se smatrale neupitnim istorijskim istinama.