Proizvodi

Vladete Jerotića predstavlja pregled najvažnijih tema Frojdove psihoanalize kroz stručan, jasan i kritički pristup autora. Od pitanja narcizma, Edipovog kompleksa i nagona smrti, do odnosa Frojda sa Jungom, Fromom i Marksom, Jerotić otvara dijalog između klasične psihoanalitičke misli i savremenog razumevanja čoveka.

Knjiga donosi pregled Frojdovih ključnih ideja, ali i njihovo tumačenje, poređenje i preispitivanje, što ovo izdanje čini dragocenim sve čitaoce zainteresovane za razvoj psihologije i ljudske duše.

Osim što na obuhvatan i analitičan način tumači dela Gogolja i Čehova, Mihiza i Pekića, likove Falstafa i Šajloka, kao i domete velikih glumaca poput Lorensa Olivijea i Bate Stojkovića, autor će se pozabaviti kako pojedinim tabu temama u proslavljenim dramskim delima, kao što je pitanje antisemitizma u Mletačkom trgovcu, tako i novijom istorijom političkih zabrana u pozorištu ili zanemarenim zadacima pozorišne kritike.

Ali, iznad svega, ova knjiga nastoji da potkrepi i jedno uverenje koje se tiče rediteljskih sloboda u odnosu na originalan dramski tekst. Ono, kao što je rečeno, glasi da su zaista velika dramska dela poput rimskog Koloseuma: iz njega je vekovima, kao iz majdana, svako uzimao kamenih blokova koliko je hteo, pola renesansnog Rima sagrađeno je tim materijalom, ali ova flavijevska građevina i danas stoji skladna i moćna, a od njenih delova nastajale su i blistave palate i padu sklone čatrlje. Upravo kao i u slučajevima neprolaznih dramskih dela i njihovih slavnih ili promašenih scenskih postavki.

Jedinstvena i preko potrebna knjiga ogleda i kritičkog promišljanja o drami i pozorištu univerzitetskog profesora i dugogodišnjeg predavača uporedne istorije evropske drame.

„Ne diraj moje krugove.“
– Arhimed

„Idem da potražim veliko možda.“
– Fransoa Rable

„Zašto plačete? Zar ste mislili da sam besmrtan?“
– Luj XIV

„Neću da pucam u ovu budalu!“
– Mihail Ljermontov

„Moram da uđem, magla se diže.“
–Emili Dikinson

„Tapeti u mojoj sobi i ja vodimo borbu na život i smrt, koju neko mora da izgubi.“
– Oskar Vajld

„Odavno nisam pio šampanjac.“
–Anton Čehov

„Sve mi je ovo dodijalo.“
–Vinston Čerčil

Sve što ljudsko biće za života izgovori može biti promenjeno, ispravljeno, skraćeno ili dopunjeno, najzad i opozvano – sve osim reči izgovorenih neposredno pred smrt, napominju autori u predgovoru ove knjige. Opredeljujući se za izbor kakav je pred čitaocima, oni su nastojali da poslednje reči značajnih ličnosti protumače u ključu društvenog i kulturnog miljea epohe, kao i karakternih osobina i istorijske uloge svake odabrane ličnosti.

Poslednje izjave ponekad su zasnovane na ideji da se na samrti izgovara ono što se u životu nije htelo ili smelo reći, ali ih uglavnom obeležava težnja da se značenja oproštajnih iskaza povežu sa životnim učinkom tih velikana, kao neka vrsta sažete poruke potomstvu.

Pisci, filozofi, vladari, vojskovođe, umetnici, naučnici, od antike do XX veka, osvetljeni su u kontekstu u kojem su izgovorili oproštajne reči, a autori su težili da čitaoca obraduju i manje poznatim biografskim aspektima, sa ponekad apartnim pojedinostima.

Posle brošure Žarka Ružića Poslednje reči velikih ljudi iz 1931. godine ovo je prva knjiga na tu temu koja se objavljuje u Srbiji.

Vladeta Jerotić je bio vrlo posvećen svojoj misiji preobraćenja srpskog svaremenog čoveka, vraćanja tradiciji i upućivanja na pravi put. Vrlo često je svoje teme prilogođavao sitauaciji tako da kada je sastvaljao svoje knjige, to je bio godišnji bilans tema sa njegovih predavanja. Samim tim knjige su bile tematski raznorodne. Cilj edicije „Jerotić o...“ je da te brojne tekstove usaglasi prema njihovim temama i da na taj način omogući efikasniji prodor misli Vladete Jerotića u čitalačku svest. Tako je, nakon "O braku" "O roditeljstvu", "O ljubavi"...,, našla svoj put i nova knjiga "O porodici".

Iako je porodica verovatno stara koliko i ljudski rod, ona je ostala nedovoljno ispitan i nekoliko nedokučiv fenomen. Ne znamo kada je i zbog čega stvorena prva porodica, a sigurno je da nju nisu obavezno činili otac, majka i deca, već i veća grupa ljudi koja su živela pod jednim krovom ili se podvrgavali autoritetu jednog poglavara. Pretpostavljamo da su biološi, ekonomski i psihološki razlozi bili odlučujući činioci u postanku porodice i njenom održavanju do danas: biološki, u smislu seksualne privlačnosti muškarca i žene, koji su osim osećanja zadovoljstva od polnih odnosa produžavali preko ovih odnosa vrstu, ekonomski, u smislu međusobnog pomaganja radi obezbeđenja materijalnih potreba, i psihološki, vremenom sve značajniji, u uzajamnom zadovoljavanju emocionalnih potreba, nežnosti i sigurnosti.

Od autora Antičkih izreka

Dok je u knjizi Antičke izreke upoznao čitaoce sa pozadinom brojnih pametnih misli antičkih pisaca, koje su ušle u svakodnevnu upotrebu mnogih naroda do danas, u zbirci koja je pred čitaocima Vladeta Janković izneo je priče o najčešćim latinskim izrekama, izrazima pa i skraćenicama, koji su još uvek u širokoj upotrebi, a o čijem se poreklu, okolnostima nastanka i autorstvu uglavnom malo zaista zna.

Uspešno transponujući latinske IZREKE u srpske poslovice ili uzrečice (preko 60), i prenoseći tako smisao izreke u domaći kontekst – Bolje ikad nego ikad, Imena luda nalaze se svuda, Klin se klinom izbija, Oko za oko, zub za zub, Blago siromašnima duhom, Poznaj samoga sebe, Tresla se gora, rodio se miš, Mlatiti praznu slamu, Ko laže, taj i krade i mnoge druge – autor nam pitkim stilom i duhovitim anegdotama iz starog Rima i ranog srednjovekovlja kazuje ko je, kada i zašto izrekao sve ove istine za koje smo obično držali da pripadaju folkloru i anonimnom narodnom pripovedaču.

U drugom delu, objašnjavajući pozadinu i razloge nastanka pojedinih latinskih IZRAZA (67), kao i njihove autore ako su poznati, profesor Janković, klasičar i komparatista po obrazovanju, objasniće poreklo, smisao i prvobitno značenje danas toliko frekventnih izraza kao što su agenda, alibi, alter ego, a priori, curriculum vitae, corpus delicti, de facto, in flagranti, lapsus, pro bono, tabula rasa ili veto.

Najzad, u trećem delu iznosi se značenje i poreklo pojedinih latinskih SKRAĆENICA, kako onih u opštoj upotrebi, tako i administrativnih, naučnih i stručnih (P. S., etc., N. B., A. D., ibid. i drugih), što uz brojne ilustracije u knjizi konačno upotpunjuje ovu zbirku priča o latinskom nasleđu u našem govoru, pisanju i iskustvu i čini je reprezentativnim Latinskim glosarom.

Šta stvarno znači biti zrela ličnost? Izbor partnera, slučajnost ili zakonitost?

Infarkt i psiha. Psihoanaliza i joga.

Ovo su samo neka od pitanja koje je u poglavljima Psihološko-psihijatrijski problemi danas , Ljubav i seksualnost , Telesne bolesti i psiha i Istočni-zapadni vetar knjige Čovek i njegov identitet , postavljao sebi kao teme Vladeta Jerotić pre tri decenije. Njihovu aktuelnost dokazuju brojna ponovljena izdanja verovatno najpopularnije knjige akademika Jerotića.

Od autora Mitova i legendi i Antičkih izreka.

Leksikon poput Imenika klasične starine nikada ne može izgubiti na svežini jer su njegovi junaci i njihove priče utkani u istoriju svetske kulturne i umetničke baštine, a može se reći – i u naš svakodnevni život.

Ovaj imenik se, po uvodnim rečima sastavljača, profesora Vladete Jankovića, od sličnih danas dostupnih leksikona kod nas i u svetu razlikuje po tome što, „pored mitoloških, obuhvata i stvarne ličnosti od važnosti za društvenu i kulturnu istoriju, a donekle i po tome što nastoji da, u okvirima pojedinih odrednica, ukaže na značaj ove ili one mitološke ili istorijske figure u potonjem umetničkom i uopšte duhovnom stvaralaštvu. Zbog toga mitološke odrednice uglavnom sadrže osnovnu verziju legende, njeno simboličko značenje i najpoznatije obrade u književnosti, likovnoj umetnosti i muzici.“ Pri tome se, kad god se pružila prilika, u ovom imeniku ukazuje i na vezu našeg tla i tradicije sa klasičnom starinom, pre svega helenskim i starorimskim nasleđem, što predstavlja njegov poseban značaj i bogatstvo.

Od Afrodite i Aristotela, preko Cezara i Karijatida, do Safo, Vergilija i Zevsa, u blizu hiljadu odrednica, pred nama se otvara čudesan i neodoljiv svet antičkih legendi, umetničkih i naučnih dostignuća, običaja i verovanja Starih Grka i Rimljana, epoha koju s razlogom smatramo zorom čovečanstva i temeljem zapadne civilizacije.

Od autora Mitova i legendi.

I kada ispravno upotrebimo izraz Damoklov mač, da li zaista znamo ko je bio Damokle? Kada kažemo da je otvorena Pandorina kutija, jesmo li sasvim sigurni ko je bila Pandora i kako je došla da svoje kutije? Da li, pošteno govoreći, stvarno pamtimo ko je, kada i zbog čega rekao da je kocka bačena, čime je Tantal zaslužio svoje muke i kakve su te muke zaista bile, odakle potiče izraz lupus in fabula, kako se to javlja deus ex machina i ko je prvi kome dao jabuku razdora? Šta zapravo znači da je čovek mera svih stvari, i zašto se kaže da je istina bliži prijatelj nego Platon?

Svrha ove knjige je da na ovakva pitanja jasno i zabavno odgovori, da tako proširi okvire naše opšte kulture i pomogne nam da se tačnije i slikovitije izražavamo.

Iza svake od izreka protumačenih u novoj knjizi autora Mitova i legendi stoji priča o nekom mitskom ili istorijskom događaju ili ličnosti iz antike – što je ostavilo traga i u delima likovne umetnosti kojima je knjiga ilustrovana.

"Mada sam sklon da delim ljude na ateiste, agnostike i teiste, u osnovi svaki je čovek – sve. U jednom delu svoga života on je ubeđeni ateista , u drugom nekom periodu ovakav ateista počinje, najpre površno, a onda sve dublje da sumnja, a u nekom trećem odseku ličnog života, ukoliko takav čovek ne ostane trajni skeptik, on postaje teista. Ovo moje razdvajanje tri perioda čovekovog života (mladost, srednje doba, starost), ma koliko se činilo logično i prirodno, ne mora tako da bude. Psihološki posmatrajući, čovek može samo u toku jednog dana da promeni sva tri takva životna opredeljenja i da ni sa jednim ne bude zadovoljan. Jer, zar može neko ko je naučio da misli, ne samo razumom, već i umom, da ostane zadovoljan i miran, i to celog života – kao ateista, agnostik ili teista?"

Da li je moguće valjano doživeti Danteovu Božanstvenu komediju, Mikelanđelov Strašni sud ili Bahovu Pasiju po Mateju ako se ne poznaju Stari i Novi zavet? Mogu li se stvarno razumeti verski motivisana krvoprolića, od krstaških ratova preko Vartolomejske noći i Holokausta do raspada Jugoslavije, ako se ne zna šta spaja a šta razdvaja islam i hrišćanstvo, Jevreje i hrišćane ili hrišćane među njima samima?

Sticajem nesrećnih istorijskih okolnosti, kod nas su mnogi ljudi bili lišavani osnovnih saznanja o verskim pojmovima, događajima i ličnostima koji počivaju u temeljima naše civilizacije, ali i opšte kulture svakog pojedinca. Svrha ove knjige je da se na pristupačan način pomenuta praznina koliko-toliko popuni, a da se bar donekle olakša razumevanje kako umetničkih dela tako i ljudi druge vere.

Knjiga je nastala iz rado gledane televizijske serije Mitovi i legende, čija su tri ciklusa posvećena monoteističkim religijama – judaizmu, hrišćanstvu i islamu – poslužila kao osnov.

..Zаpisi profesorа Košutićа iz rаzgovorа sа solun-cimа istočne Srbije doživljаvаju se kаo sаmonikle priče, kаo delovi nekog romаnа koji nije stigаo dа se oblikuje, koji je prekаsno zаhvаćen zаpisom, ili se od protokа vremenа rаstočio i tаko ostаo nа pojedinа-čnom viđenju jednogа vremenа kojim se srpski nаrod može ponositi, iаko smo svedoci, dа to, nаžаlost, sve mаnje čini.
Ovi zаpisi su nаjiskrenijа svedočаnstvа nečegа što su dаnаšnje generаcije mogle sаznаti sаmo iz suvo-pаrnih istorijа i nа školskim čаsovimа, koji se, kаo sve drugo u školi, češće doživljаvаju kаo teret i obаvezа, nego kаo zаdovoljstvo.
Vidi se ovde i ponos i porаz, i strаh i neustrа-šivost, i veličinа poduhvаtа i niskost аnimаlnog, snаgа i nemoć, glаd, izmučenost i bol, аli i mlаdost, rаdost, i snаgа kаd tome dođe vreme, kаd vаljа preći tu tаnku grаnicu između životа i smrti, između ropstvа i slobode. I vidi se duhovnа veličinа prostog nаrodа srpskog, njegov visoki morаl, odаnost svetinjаmа i ideаlu.
Podаci koji se odаvde čitаju nisu istorijа nego sаm život, veći, širi i dublji od svаke istorije, život u jednom vremenu, u jednim okolnostimа svetskih rаzmerа, nа jednim, bаlkаnskim prostorimа, kаd se stvаrаlo nešto što se posle, u drugom vremenu, u drugim okolnostimа, tаko drаstično i bolno srušilo, а posledice togа rušenjа još su vrele, bolne i krvаve...

Iz pogovorа Nedeljkа Bogdаnovićа

Ovim izborom antologičar Košutić obuhvatio je trideset najvećih pesnika poslednja dva veka poezije. To su: Gete, Bajron, Leopardi, Šeli, Kits, Vinji, Hajns, Puškin, Igo, Po, Lil, Bodler, Karduči, Malarme, Verlen, Rembo, Tagora, Unamuno, Valeri, Rilke, Maćado, Apoliner, Blok, Himenes, Jesenjin, Lorka, Borhes, Alberti, Viljaurutija i Neruda.
„Izbor započinjemo prvim znamenitim liričarem Geteom, koji je, kako kaže Košutić, mada rođen krajem XVIII veka, tek u XIX napisao najzrelije stihove. Iz njih vidimo da je tema ljubavi, koju je on, kao i ostali romantičari doživljavao kao sreću ili jad, shvaćena kao najveća sreća ili pogubna zamka".