Ova knjiga sadrži 20 radova posvećenih različitim sintaksičkim ili pretežno sintaksičkim pitanjima savremenog srpskog jezika. Većina tih radova je bila objavljivana u raznim publikacijama. Ovom prilikom je manjen ili više većina radova menjana, a neki su značajnije izmenjeni.
U svojim monolozima junaci Teofilovićevih priča oblikuju ljudsko egzistencijalno iskustvo prelomljeno kroz prizmu istorije - od Judeje s početka prvog milenijuma do vremena perestrojke u Rusiji. Snovi i senke otkrivaju pripovedača dugog daha, razuđene, složene fraze i velike psihološke pronicljivosti, od koga se u budućnosti mnogo može očekivati.
Zapisi Milenka Pajića, koje je godinama objavljivao u dnevnoj štampi, predstavljaju autorovo suočavanje s našom realnošću i mentalitetom kroz vrcave eseje-medaljone o rečima i njihovom značaju u svakodnevici. Neretko duhovit, katkad ciničan, uvek pronicljiv, autor u knjizi "Srpski s mukom" nas vodi kroz iznenađujuće nove jezičke predele.
Putujući Afrikom u potrazi za lekom koji će spasti život njegove Hajane, Sorak uči kako da otvori svoj um i očisti dušu, kako da zatvorenih očiju vidi suštinu, shvatajući da iluzija katkad nadjačava stvarnost. Priča je svevremenska i imala bi istu snagu i da je smeštena drugde, jer su njene okosnice stalna borba između dobra i zla, nadmetanje ljudskih mana i vrlina, uloga elemenata od kojih se svet sastoji, ideja da se sve u životu dešava s razlogom koji će nam nekada možda u budućnosti biti jasan. Samo od čoveka zavisi da li će dopustiti da u njemu prevlada dobro ili zlo, hoće li se prepustiti stihiji ili će preduzeti nešto imajući jasan cilj pred sobom.
Sećanjima na pisce u knjizi „Zapiši to Rajko“ ovde su dodati i tekstovi o njihovim delima. Knjiga je napisana i Nogovim srcem, i Nogovim temperamentom: nežna, dobrostiva, prijateljska, zahvalna, ali i prgava, ratoborna, beskompromisna, „nezgodna“. Iz svake rečenice se vidi njegov stav i odnos: nedvosmislen, neproračunat, nepotkupljiv.
U susretima sa piscima Ivom Andrićem, Milošem Crnjanskim, Miroslavom Krležom, Mešom Selimovićem, recimo, u sukobima sa Oskarom Davičom i Makom Dizdarom, ali i sa nekima iz svoje generacije, R. P. Nogo je u svojoj autobiografiji o drugima zahvatio pola veka naše ubrzane istorije. Ova Nogova knjiga biće upamćena po narativnoj svežini, intrigantnom sadržaju, stilskoj perfekciji i moralnoj doslednosti.
Izbor odrednica u ovome rečniku bio je uslovljen shvatanjem o tome šta spada u sleng. Autor je izostavio terminološke žargonizme - izraze kojima se služe samo ljudi određene struke kao i vulgarizme. Sleng je po njegovom shvatanju krajnje intiman stila, a uz to veoma afektivan, često grub ili ciničan način izražavanja ograničen na delove govorne populacije. Svaka odrednica je praćena podatkom o značenju jednostavnim standardnim izrazima.
