Proizvodi
Filters
makart-plato
3 proizvodi
Obriši sve
%
10%
PRIPOVETKE
1.079,10 RSD
1.199,00 RSD
0,00 RSD
"UPOZORENJE! Ovo nisu basne za decu, ovo su basne za odrasle koji žele da se nasmeju, zgroze i zamisle.
Dobro došli u popravni dom za sve ono što je u nama neukrotivo i neumesno. Ugo Kornija u ovim basnama radi ono što niko pristojan ne bi: prevrće bajke naglavačke, gura životinje u apsurdne situacije, ruši tabue i pokazuje koliko je svet, zapravo, smešan i strašan istovremeno.
Ničega „pedagoškog“ ovde nema.
Ugo Kornija pušta svoje junake da se raspadnu, zaljube, ogovaraju, ljubavišu, trule, sanjaju, lažu i umiru na najapsurdnije načine. Vuk i ovčica završavaju u šumi u mnogo prljavijem odnosu nego u bajci. Mače pristaje na nagodbu zbog koje bi braća Grim odmah zatvorila knjigu. Životinje glume gipsane skulpture da bi preživele kapitalizam. A čitava močvara širi tračeve brže nego društvene mreže.
Ovo su basne koje razotkrivaju ludilo sveta u kojem živimo: groteskne, brutalno smešne i bolno tačne.
Ako vas je nekada nerviralo što bajke lažu, Kornija vam nudi istinu: prljavu, urnebesnu, apsurdnu i zastrašujuće blisku.
Za čitaoce koji vole satire koje ujedaju, bajke koje beže iz svog žanra i Ezopa, braću Grim i Šarla Peroa, kad bi bili malo bezobrazniji.
Dobro došli u popravni dom za sve ono što je u nama neukrotivo i neumesno. Ugo Kornija u ovim basnama radi ono što niko pristojan ne bi: prevrće bajke naglavačke, gura životinje u apsurdne situacije, ruši tabue i pokazuje koliko je svet, zapravo, smešan i strašan istovremeno.
Ničega „pedagoškog“ ovde nema.
Ugo Kornija pušta svoje junake da se raspadnu, zaljube, ogovaraju, ljubavišu, trule, sanjaju, lažu i umiru na najapsurdnije načine. Vuk i ovčica završavaju u šumi u mnogo prljavijem odnosu nego u bajci. Mače pristaje na nagodbu zbog koje bi braća Grim odmah zatvorila knjigu. Životinje glume gipsane skulpture da bi preživele kapitalizam. A čitava močvara širi tračeve brže nego društvene mreže.
Ovo su basne koje razotkrivaju ludilo sveta u kojem živimo: groteskne, brutalno smešne i bolno tačne.
Ako vas je nekada nerviralo što bajke lažu, Kornija vam nudi istinu: prljavu, urnebesnu, apsurdnu i zastrašujuće blisku.
Za čitaoce koji vole satire koje ujedaju, bajke koje beže iz svog žanra i Ezopa, braću Grim i Šarla Peroa, kad bi bili malo bezobrazniji.
%
10%
ROMAN
1.168,20 RSD
1.298,00 RSD
0,00 RSD
Godine 1943. Primo Levi, dvadesetpetogodišnji hemičar i “italijanski građanin jevrejskog porekla” uhapšen je od strane italijanskih fašista. Nakon toga deportovan je iz svog rodnog Torina direktno u Aušvic.
Knjiga “Zar je to čovek” Levijevo je svedočanstvo o deset meseci provedenih u nemačkom koncentracionom logoru. Zahvaljujući svojoj jednostavnosti, suzdržanosti i saosećajnosti, pa čak i iskoracima ka humorističkim zapažanjima, ovo delo postalo je trajni dokaz neuništivosti ljudskog duha.
Veličina ove knjige leži u tome što o najvećoj strahoti svih vremena, kad ljudi nisu imali pravo ni na kašiku, Primo Levi piše sa začudnom smirenošću. Traganje za ravnotežom između vlastite boli koja bi najradije vrištala (ili tupo klonula) i opore emotivne samodiscipline kojom je pisan ovaj zapis, nije tek dužno izbegavanje patetike. To je veština književnog genija.
„Levija, hemičara iz Torina, koji je posle 8. septembra pobegao u planinu, zarobila je fašistička milicija negde krajem 1943. godine. Pošto je bio Jevrejin, osim što je bio i partizan, predali su ga nacistima koji su ga deportovali u Aušvic. Njegova sreća – to su reči koje on sam uvek ponavlja – bila je što je nemačka vlada 1944. godine, s obzirom na sve veću nestašicu radne snage, odlučila da produži prosečni životni vek logoraša koji su deportovani radi istrebljenja. Ostalo je učinila njegova diploma iz hemije: nije ga poštedela užasa, muka, bede, ali mu je u nekom trenutku omogućila da raspolaže olovkom i sveskom i nekoliko sati samoće da se vrati analitičkim metodama.”
Knjiga “Zar je to čovek” Levijevo je svedočanstvo o deset meseci provedenih u nemačkom koncentracionom logoru. Zahvaljujući svojoj jednostavnosti, suzdržanosti i saosećajnosti, pa čak i iskoracima ka humorističkim zapažanjima, ovo delo postalo je trajni dokaz neuništivosti ljudskog duha.
Veličina ove knjige leži u tome što o najvećoj strahoti svih vremena, kad ljudi nisu imali pravo ni na kašiku, Primo Levi piše sa začudnom smirenošću. Traganje za ravnotežom između vlastite boli koja bi najradije vrištala (ili tupo klonula) i opore emotivne samodiscipline kojom je pisan ovaj zapis, nije tek dužno izbegavanje patetike. To je veština književnog genija.
„Levija, hemičara iz Torina, koji je posle 8. septembra pobegao u planinu, zarobila je fašistička milicija negde krajem 1943. godine. Pošto je bio Jevrejin, osim što je bio i partizan, predali su ga nacistima koji su ga deportovali u Aušvic. Njegova sreća – to su reči koje on sam uvek ponavlja – bila je što je nemačka vlada 1944. godine, s obzirom na sve veću nestašicu radne snage, odlučila da produži prosečni životni vek logoraša koji su deportovani radi istrebljenja. Ostalo je učinila njegova diploma iz hemije: nije ga poštedela užasa, muka, bede, ali mu je u nekom trenutku omogućila da raspolaže olovkom i sveskom i nekoliko sati samoće da se vrati analitičkim metodama.”
%
10%
POLITIČKI ROMAN
1.257,30 RSD
1.397,00 RSD
0,00 RSD
Da li si ikada pomislio da si na pravoj strani istorije – dok se sve oko tebe ruši?
Nikolaj Salmanovič Rubašov, intelektualac i jedan od vođa Revolucije, pada u nemilost Partije i preko noći postaje njen neprijatelj. Optužen za kontrarevolucionarnu zaveru, nekadašnji drugovi sada su mu islednici i sudije i pred njima će morati da opravda ideolgiju i logiku koja im je nekada bila zajednička.
Nastao pod utiskom Moskovskih procesa, roman Artura Kestlera objavljen je 1940. i ubrzo postao svetski bestseler i jedan od ključnih naslova antikomunističke književnosti. Originalni nemački rukopis smatran je izgubljenim sve do 2015. godine. Pred vama je prvi prevod tog izvornog dela na srpski jezik.
Iz knjige:
„Naši inženjeri rade uz stalnu svest da ih jedna greška u proračunu vodi u tamnicu ili pred dželata; naši državni službenici nemilosrdno uništavaju svoje podređene jer znaju da moraju da potkrepe svoja dela, inače će njih uništiti; naši pesnici polemike o pitanjima stila raspravljaju potkazivanjem kod tajne policije jer veruju da su ekspresionistički i naturalistički stil kontrarevolucionarni, i obratno.
Dosledno smo, zarad budućih naraštaja, onima koji sada žive nametnuli toliko stravična odricanja da je prosečni životni vek skraćen za četvrtinu.”
O autoru:
Artur Kestler, rođen je 5. septembra 1905. godine u Budimpešti. Kao mladić se 1931. godine priključio Komunističkoj partiji Nemačke. Nju je, duboko razočaran staljinističkom politikom, napustio 1938. godine, a 1940. godine je u egzilu u Francuskoj napisao svoje najpoznatije delo, roman Pomračenje sunca. Jednu od recenzija, piše Džordž Orvel, koji će izrazito pohvaliti književnu vrednost romana, ali pre svega ogoljavanje totalitarnih metoda iznutra.
Nikolaj Salmanovič Rubašov, intelektualac i jedan od vođa Revolucije, pada u nemilost Partije i preko noći postaje njen neprijatelj. Optužen za kontrarevolucionarnu zaveru, nekadašnji drugovi sada su mu islednici i sudije i pred njima će morati da opravda ideolgiju i logiku koja im je nekada bila zajednička.
Nastao pod utiskom Moskovskih procesa, roman Artura Kestlera objavljen je 1940. i ubrzo postao svetski bestseler i jedan od ključnih naslova antikomunističke književnosti. Originalni nemački rukopis smatran je izgubljenim sve do 2015. godine. Pred vama je prvi prevod tog izvornog dela na srpski jezik.
Iz knjige:
„Naši inženjeri rade uz stalnu svest da ih jedna greška u proračunu vodi u tamnicu ili pred dželata; naši državni službenici nemilosrdno uništavaju svoje podređene jer znaju da moraju da potkrepe svoja dela, inače će njih uništiti; naši pesnici polemike o pitanjima stila raspravljaju potkazivanjem kod tajne policije jer veruju da su ekspresionistički i naturalistički stil kontrarevolucionarni, i obratno.
Dosledno smo, zarad budućih naraštaja, onima koji sada žive nametnuli toliko stravična odricanja da je prosečni životni vek skraćen za četvrtinu.”
O autoru:
Artur Kestler, rođen je 5. septembra 1905. godine u Budimpešti. Kao mladić se 1931. godine priključio Komunističkoj partiji Nemačke. Nju je, duboko razočaran staljinističkom politikom, napustio 1938. godine, a 1940. godine je u egzilu u Francuskoj napisao svoje najpoznatije delo, roman Pomračenje sunca. Jednu od recenzija, piše Džordž Orvel, koji će izrazito pohvaliti književnu vrednost romana, ali pre svega ogoljavanje totalitarnih metoda iznutra.