Proizvodi

Objavljeno drugo izdanje udžbenika Programski jezik C sa zbirkom urađenih zadataka.

San je deo spontane, nevoljne psihičke aktivnosti i ima upravo toliko svesnosti da može biti reprodukovan u budnom stanju. Od svih psihičkih pojava san pruža možda najviše „iracionalnih“ datosti. Izgleda da on iznosi na videlo minimum onih logičnih povezanosti i hijerarhiju vrednosti, koje inače imaju sadržaji svesti i zbog toga se manje može prozreti i shvatiti. Snovi koji logički, moralno i estetski zadovoljavaju, zacelo spadaju u izuzetke. Po pravilu, san je čudnovata i neobična tvorevina koju odlikuju mnoge „loše osobine“, nedostatak logike, sumnjivi moral, ružna konstrukcija i očigledna apsurdnost ili besmislenost. Zato se rado odbacuje kao glup, besmislen i bezvredan.

Svako tumačenje sna psihološki je iskaz o izvesnim psihičkim sadržajima sna. Otuda tumačenje nije bezopasno, pošto snevač, po pravilu, kao i većina ljudi, pokazuje često začuđujuću osetljivost, ne samo zbog netačnih, već pre svega zbog tačnih primedbi.

Dramski komad iz Vranjanskog života. Tema - fatalna ljubav. Delo koje je Jovan Skerlić okarakterisao kao jedno od najlepših, najpoetičnijih i najdubljih u našoj književnosti svoga vremena.

Kada ovako spolja posmatram svoj život, on ne izgleda bogzna kako srećan. Ali, i pored svih zabluda, još manje smem da ga smatram nesrećnim. Uostalom, sasvim je ludo tako ispitivati šta je sreća a šta nesreća, jer mi se čini da bih najnesrećnije dane svog života teže dao negoli sve vedre...

Hese je 1946. godine dobio najveće svetsko priznanje: Nobelovu nagradu za književnost. Sredinom 60-tih godina postao je jedan od najčitanijih i najprevođenijih evropskih pisaca za poslednjih 100 godina.

U Heseovoj kritici savremene civilizacije i građanskog društva, u njegovom protestu protiv svih oblika totalitarizma, u njegovom neumornom zalaganju za svetski mir, u odbacivanju svake prinude nad duhovnom slobodom, jednostavan i kreativan život - savremeni čitalac nalazi potvrdu svojih ideala i stremljenja.

Hese je građanin sveta i vizionar budućnosti. On je neophodan svakom pojedincu koji oseća potrebu za radikalnim menjanjem svojih nazora, svoje ličnosti, svoga načina života.

Hese piše jednostavno i nadahnuto, iskreno i poetično. On lako i brzo osvaja čitaoce svojom neposrednošću, istinitošću, magičnim prizvukom svojih rečenica i mudrim porukama svog ogromnog životnog iskustva.

Roman Roshalde ulazi u red Heseovih dela posvećenih umetnicima! Roshalde je imanje na kojem umetnik doživljava katarzu u traganju za sobom.

Raspet između dubokih veza prema najlađem sinu, pokidanih odnosa sa suprugom i izdajniček strasti da žrtvovanjem porodičnog života i njegovih egzistencijalnih i emocionalnih darova dospe do slobode u usamljenosti koja će u omogućiti otkrivanje i razumevanje jednog dublejg životnog smisla kroz umetnost.

Roman je dramatsko lirska ispovest o putevima ka utopiji kroz žrtvu, o nemogućnosti da se istovremeno može pripadati dvama svetovima, o životu kao odricanju i pomirenju kao jedinstvenom i bolnom dobitku.

Heseov karakterističan stil sav u traganju za onim najdubljim titrajima života, za njegovom kosmičkom tajanstvewnošu koju evocira impresionističkim likovima prirode i nepretencioznom filozofičnošću pripovedanja, daje ovom štivu posebnu čar koja čitaoca uvodi u čudesnu optiku večnih pitanja o značenjima slobode izbora i odricanja.

Roman "Glasam za ljubav" tematizuje odrastanje Slobodana Galca i njegove devojke Rašide u provincijskom gradiću Karanovu. Iskrenost njihovih osećanja Grozdana Olujić produbljuje školskim i porodičnim problemima stvarajući kompleksnu sliku međuljudskih odnosa i neobičnih ljudskih sudbina.

Srecan je ko ume da voli, naslov je jedne od narativnih epizoda iz ove zbirke koja najbolje izražava Heseovo shvatanje da je ljubav neprekidno egzistencijalno traganje na putu izgradnje i razgradnje sopstvenog identiteta, stanje posebnog nadahnuca i smisla, a nikada posedovanje. U ovoj maloj antologiji sakupljeno je sve ono što je Hese ikada napisao o ljubavi: razlicite književne forme, od poezije i pripovedaka, odlomaka iz eseja i citata iz njegove bogate prepiske, nisu izložene po hronološkom redu ili književno-istorijskom kriterijumu. Moglo bi se reci da predstavljaju tri varijacije na temu - adolescentska ljubav, iskustvo zrele ljubavi koja ce potvrditi njegove slutnje da je prava ljubav samo ona nesrecna, i ljubav prema covecanstvu. Vecina ovih tekstova nepoznata je našim citaocima, a neki od njih objavljuju se prvi put.

Kompozicije koje se nalaze u ovoj knjizi odabrane su na osnovu nivoa interesovanja mnogobrojnih učenika, koje su autori podučavali u toku zadnje dvije decenije. Početnici su ih savladali sa zadovoljstvom i uživanjem, zahvaljujući čemu su na zabavan način učili svirati.

Autori su se trudili da tekstualna objašnjenja budu što kraća i sažetija, a istovremeno i dovoljno informativna, jasna i poučna. Najbolje objašnjenje kako treba svirati sadržano je na pripadajućem CD-u, gdje se redni brojevi snimaka poklapaju sa rednim brojevima vježbi i kompozicija u knjizi.

Petar II Petrovic Njegos spada u one izuzetne pesnicke tvorevine u koje kao da se sleglo sveukupno iskustvo, istorijsko, pesnicko i filozofsko, citavih epoha u zivotu pojedinih naroda i civilizacija. Oko jednog dogadjaja nevelikih razmera i neprivlacnog za pesnicku obradu, kakva je bila istraga poturica, Njegos je u svom pesnickom viencu ispleo citavu crnogorsku istoriju, opevao najvaznije dogadjaje iz proslosti, od vremena Nemanjica do pocetka XVIII vijeka, naslikao svakodnevni zivot Crnogoraca, njihove praznike i skupove, opisao narodne obicaje, verovanja i shvatanja. Njegosev filozofski spev Luca Mikrokozma, nastao 1845. godine, ovom prilikom izlazi u reprint izdanju, u jednoj knjizi zajedno sa Gorskim vijencem.

Svaki čovek nije on sam nego je i neponovljiva, sasvim posebna, u svakom slučaju važna i znamenita tačka u kojoj se ukrštaju svetske pojave, samo jedanput i nikad više.

Roman o Nikoli Lajniru, neprevaziđenom majstoru ljubavi i smrti prepunjen erotike, akcije, zapleta, bogatije nego ijedna knjiga ovog žanra do sada objavljena.

Nikola Lajnir, napola Englez, napola Orijentalac, vratio se u Japan, zemlju svog duhovnog života i srca. I baš tu, u toj zemlji gde je uvek nalazio mir i lepotu, on shvata da mu se život raspao; firma Tomkins industrija je u opasnosti, njegovo prijateljstvo s Tanzanom Nangijem doživljava veliko iskušenje, brak sa Justinom je u opasnost, jer posle smrti njegove male kćeri ništa više nije kao pre.

Što je najgore, Nikola ne može da se oslanja na svoje magične izvore energije i moći. On shvata da je postao širo nindža - beli nindža. Na svim mestima, od političke arene Vašingtona do užurbanih ulica Tokija, njega proganjaju sumnje i strahovi koje ranije nije nikada upoznao. A za svo to vreme sledi ga neprijatelj - dorokusai, kome on kao da nije dorastao. Senka je pala na Mesečevu stazu, neprijatelj se uvukao u njegovu dušu. Da bi se oslobodio, Nikola mora da posegne za svojim najranijim poreklom i izvorima svoje moći.

On mora da uđe u svet gde ludilo, nasilje i erotika zamračuju svetlost Mesečeve staze. Tek kada shvati istinu o svojoj prirodi i nasleđu koje ga opterećuju. Nikola će opet postati onaj stari i opet će naći put.

Stepskog vuka Hese je napisao 1927. godine. U toj "biografiji duse" svaka licnost je odraz jednog od sukoba autora sa samim sobom, kao ogledalo neprikrivenog razdora i pometnje u samopoimanju.

Ime glavnog junaka - Hari Haler jasno je obelezje, dovoljno za indentifikaciju. Hari Haler ima mnogo toga zajednickog sa Heseom. Sam je Hese kao izdavac rukopisa o izlaganjima Harija Halera, primetio sledece: "Ove zabeleske, bez obzira do koje mere pocivaju na stvarnim dozivljajima , predstavljaju saznanje da se velike bolesti nasega vremena ne mogu savladati na taj nacin sto cemo ih zaobici i ulepsati , to je pokusaj da sama bolest bude predmet izlaganja . "

Celokupno pripovedacko delo Hermana Hesea je autobiografsko, ali sa jednim posebnim obelezjem . Sam Hese je rekao da su to " biografske duse ". Dozivljaji su uglavnom plod maste ali ne u smislu proizvoljnog izmisljanja , vec kao pokusaj da se duboko dozivljavani dusevni tokovi prikazu kao vidljiva zbivanja. Tako je Heseovo kazivanje, s jedne strane, vezano za stvarnost koja je formirana u vremenu, a s druge, za nevidljivu i neoformljenu strvarnost koja ne zna za vreme…

Vešto vodeći radnju, Lustbader uspeo je da u jednoj knjizi ispriča u stvari, tri romana u kojima se vešto prepliću stvarnost, mašta, prošlost i sadašnjost! Ovaj roman se odigrava pred filmskim kamerama, iza njih i u svetu rok muzike.

Svaka priča, puna neočekivanih obrta, govori o strahotama savremenog sveta, kriminalu, drogi, terorizmu, bespoštednim ubistvima. Jedna hrabra žena uhvaćena u kovitlac svega toga uspeva da se izbori za svoju ljubav i svoje mesto u društvu. Dejna Vitni, slavna glumica, često mešajući fikciju i stvarnost, doživljava vrhunac uspeha kada za ulogu u filmu "Hiter Duel" dobija oskara.

Dejna iznenada odlučuje da sve ostavi i krene na put čak do Napulja, gde je, po legendi, sirenu Partenopu izbacilo more u koje se bacila, očajna što nije uspela da svojom pesmom zavede Odiseja. Iako u ovom delu odstupa od svojih uobičajenih tema, Lustbader i u njemu ostaje dosledan sebi, nenadmašan u građenju zapleta, poznavanju materije o kojoj piše i naravno sjajnim opisima ljubavnih scena.

Sidarta, prelepi sin bramana, nezadovoljan duhovnom ispunjenoscu koju mu pruza tradicionalna vera krece na put traganja za krajnjom istinom i konacnim prosvetljenjem, ne odustajuci od svog zivotnog cilja i autenticnosti ni po koju cijenu. U Heseovoj kritici savremene civilizacije i gradjanskog drustva, u njegovom protestu protiv svih oblika totalitarizma, u njegovom neumornom zalaganju za svetski mir, u odbacivanju svake prinude nad duhovnom slobodom, jednostavan i kreativan zivot - savremeni citalac nalazi potvrdu svojih ideala i stremljenja. Hese pise jednostavno i nadahnuto, iskreno i poeticno. On lako i brzo osvaja citaoce svojom neposrednoscu, istinitoscu, magicnim prizvukom svojih recenica i mudrim porukama svog ogromnog zivotnog iskustva.

Narcis i Zlatousti studija je o različitim životnim putevima i različitim svetonazorima Narcisa, redovnika i učenjaka, okrenutog isključivo duhovnom, i Zlatoustog, umetnika koji svojim stvaralaštvom želi ovekovječiti svetovno i slaviti Boga kroz vidljivo.

Različiti pristupi svetu i životu, pa i Bogu, ne sprečavaju njihovo izuzetno prijateljstvo, smešteno u srednjovekovne okvire. Hesse dokazuje da različitost ne mora razdvajati, nego može pružiti nove poticaje i izrasti te obogatiti one koji su u stanju uvideti da njihovo shvatanje nije jedino moguće i prihvatljivo.

Roman je razrada jedne od središnjih preokupacija Hesseova stvaralaštva - motiva opreke između duhovne, misaone egzistencije i čulnog načina življenja, logosa i erosa, dokazujući da upravo opreke međusobnim suprotstavljanjem dovode do novih spoznaja i novih kvaliteta.

Neverovatna saga koju je Eric van Lustbader briljantno počeo bestselerom "Nindža" nastavlja se u knjizi "Miko". Sve počinje onog trena kad cenjenog Sense-a ubija njegova omiljena učenica - jedina žena u starinskom Dojo-u usred planiskog pejzaža.

Ubica je Miko, veštica - neopisivo lepa, beskrajno senzualna. Ona vlada nadljudskim moćima. Ubistvo omiljenog i poštovanog Sanseia je samo početak jedne smrtonosne misije čiji je krajni cilj - uništenje Nikole Lajnira.

Od trenutka kad je pobedio Saigoa Nikola je svašta doživeo. Još je veoma zaljubljen u Justinu Tonkin. Međutim, ona je očajna jer je on prihvatio posao koji mu je prihvatio njen otac. Nikola, pak, računa da će tako najbolje otkriti tajnu koja ga najbolje muči. On smatra da je milijarder Tomkin kriv za ubistvo Lua Krokera, njegovog dobrog prijatelja i želeo bi da to dokaže.

Kao savetnik Rafaela Tomkina, Nikola mora da se vrati u Japan, posle mnogo godina. Tu biva uvučen u neverovatnu igru međunarodnih razmera čiji je cilj da se onemogući japanska kompjuterska industrija. Nikola će se naći usred serije ritualnih ubistava. Trudeći se da otkrije tu tajnu, on se nalazi na stazi smrtonosne Miko.

Bilo je to još usred veselog mladalačkog doba, i Knulp je još bio živ. On i ja smo onda po žarkom letu putovali kroz neki plodan predeo i nisu nas morile nikakve brige. Preko dana smo išli polako duž žutih pšeničnih njiva, ili bismo ležali u svežem hladu nekog oraha ili na rubu šume, a uveče bih slušao kako Knulp priča seljacima priče, pred decom izvodi igre sa senkama, a devojkama peva svoje bezbrojne pesme...