San je deo spontane, nevoljne psihičke aktivnosti i ima upravo toliko svesnosti da može biti reprodukovan u budnom stanju. Od svih psihičkih pojava san pruža možda najviše „iracionalnih“ datosti. Izgleda da on iznosi na videlo minimum onih logičnih povezanosti i hijerarhiju vrednosti, koje inače imaju sadržaji svesti i zbog toga se manje može prozreti i shvatiti. Snovi koji logički, moralno i estetski zadovoljavaju, zacelo spadaju u izuzetke. Po pravilu, san je čudnovata i neobična tvorevina koju odlikuju mnoge „loše osobine“, nedostatak logike, sumnjivi moral, ružna konstrukcija i očigledna apsurdnost ili besmislenost. Zato se rado odbacuje kao glup, besmislen i bezvredan.
Svako tumačenje sna psihološki je iskaz o izvesnim psihičkim sadržajima sna. Otuda tumačenje nije bezopasno, pošto snevač, po pravilu, kao i većina ljudi, pokazuje često začuđujuću osetljivost, ne samo zbog netačnih, već pre svega zbog tačnih primedbi.
