Proizvodi

Četvrta knjiga iz serijala Igre gladi.

Na jutro žetve počeće desetogodišnjica Igara Gladi. U Kapitolu, osamnaestogodišnji Koriolan Snou priprema se za jedinstvenu priliku da učestvuje kao mentor u Igrama. Nekada moćna porodica Snou doživela je teška vremena, a njihova sudbina zavisi od tanane šanse da Koriolan svojim šarmom, mudrošću i manevrom pomogne učenicama da osvoje Igre. Sve je protiv njega. Dobio je ponižavajući zadatak da predvodi ženski tribut iz Distrikta 12, najniži od najnižih. Njegova sudbina je sada u potpunosti zamršena: svaki izbor koji napravi može da dovede do pobede ili poraza, trijumfa ili pada. U areni će doći do borbe protiv smrti. Van arene, Koriolan počinje da oseća propast svog tributa… I moraće da odabere između lične potrebe da prati pravila i želje da preživi bez obzira na sve.

Vulkan je prethodno objavio naslov ove autorke: Igre gladi, Igre gladi: Sjaj slobode i Igre gladi: Lov na vatru.


PRI PORUČIVANJU NAGLASITI ŽELJENI MOTIV NA KORICAMA

DA LI BI MOGAO DA PREŽIVIŠ SAM U DIVLJINI, DOK SE SVI TRUDE DA TI ONEMOGUĆE DA ŽIV DOČEKAŠ JUTRO?

U ruševinama područja nekada poznatog pod imenom Severna Amerika, nalazi se zemlja Panem, sa blistavim glavnim gradom Kapitolom i dvanaest distrikta. Kapitol je surov i okrutan, drži distrikte u pokornosti tako što ih primorava da svake godine šalju po jednog dečaka i jednu devojčicu, od dvanaest do osamnaest godina, koji će učestvovati u Igrama gladi – borbi do smrti koju uživo prenosi televizija.
Šesnaestogodišnja Ketnis Everdin, koja živi sa majkom i mlađom sestrom, smatra da je potpisala sebi smrtnu presudu kada se dobrovoljno prijavila da učestvuje u Igrama umesto sestre. Međutim, bila je na vratima smrti i ranije – preživljavanje je njena druga priroda. Mada joj to nije bila namera, postala je pravi borac. Međutim, ako želi da pobedi, moraće da bira između preživljavanja i humanosti, između života i ljubavi.
Avantura i romansa stapaju se u ovom uzbudljivom romanu čija se radnja odvija u budućnosti koja na veoma zabrinjavajući način podseća na našu sadašnjost.

Kada je predodređeno da izgubiš sve što voliš, za šta ti preostaje da se boriš?

Dok zora sviće pred pedesete Igre gladi, strah obuzima distrikte Panema. Ove godine, u čast drugog Četvrtvekovnog zatomljenja, dvostruko više učesnika biće odvedeno iz svojih domova i poslato u arenu da se bori do smrti.
U Distriktu 12, Hejmič Abernati pokušava da ne razmišlja previše o riziku da njegovo ime bude prozvano. Sve što želi jeste da prođe žetva i da ostatak dana provede sa svojom voljenom devojkom.

Kada pročitaju njegovo ime, Hejmič oseća kako mu se snovi ruše. Otrgnut je od svoje porodice i devojke i odveden u Kapitol sa još troje učesnika iz Dvanaestice: mladom prijateljicom koja mu je kao sestra, opsesivnim kladioničarem i najnadmenijom devojkom u gradu. Kada Igre počnu, Hejmič shvata da je sve namešteno kako bi on izgubio. Ali nešto u njemu želi da se bori… i ta borba odjekuje daleko izvan granica smrtonosne arene.

„Stigao je i dinamičan, brutalan peti deo serijala Igre gladi. I odličan je.“ – The New York Times.

„Da, novi nastavak Igara gladi je zaista toliko dobar. Sve što bi obožavaoci mogli da požele, i više.“ – USA Today.

„Kolinsova je izuzetno dobra u onome što radi. Ova knjiga daje život.“ – PEOPLE.

„Ka što su romani Margaret Atvud i Džordža Orvela pre njenih, romani Kolinsove postali su deo leksikona, pridev – ovo je baš kao Igre gladi – koji se koristi da se prikaže preterivanje vlasti i autoritarizam. Serijal Igre gladi, uključujući i Osvit dana žetve, centralni je deo američkog distopijskog kanona.“ – MSNBC.

„Kolinsova nas tera da se zapitamo koliko znamo o našoj istoriji i koliko moći imamo da osiguramo mesto naše sadašnje istine u budućnosti.“ – NPR.

Željno iščekivani fenomenalni peti deo serijala Igre gladi. Filmska adaptacija najavljena je za novembar 2026. godine, a glumačkoj ekipi priljučili su se mladi glumci Džozef Zada i Vitni Pik.

Knjiga za sve ljubitelje serijala Igre gladi.

O autoru

Suzan Kolins je autor bestseler serije Igre gladi u koje spadaju romani Igre gladi, Lov na vatru, Sjaj slobode i Balada o ptici pevačici i zmiji. Ove knjige prodate su u više od sto miliona primeraka i na njima se zasniva pet popularnih filmova. Njene druge knjige su serijal Underland Chronicles, koji je započela romanom Gregor the Overlander, i slikovnica Year of the Jungle, koju je ilustrovao Džejms Proimos. Do danas su njene knjige objavljene na više od pedeset jezika.

Godinama se u Kasl Roku dešavaju neobični događaji, pojavljuju se čudni posetioci, ali jedna priča ostala je nepoznata… sve do sada. Stiven King se vraća u mistični gradić sa svojim dobrim prijateljem, nagrađivanim piscem horora Ričardom čizmarom, donoseći pravi kovčeg sa blagom za sve fanove neprikosnovenog kralja žanra. Život dvanaestogodišnje Gvendi Piterson zauvek će se promeniti kada joj stranac poveri na čuvanje zagonetnu drvenu kutiju. Kutija nudi primamljive poslastice i starinske novčiće, ali je i veoma opasna: stranac je upozorava da će uslediti smrt i uništenje ako pritisne bilo koje od prelepih dugmadi. Jer kutija daje, ali i uzima. Mnogo godina kasnije, Gvendi je uspešan romanopisac sa obećavajućom karijerom u politici. Međutim, kada se čarobna kutija iznenada ponovo pojavi u njenom životu, ona mora odlučiti da li je spremna da stavi sve na kocku zbog svojih iskušenja. U uzbudljivoj završnici, moćne mračne sile žele da poseduju kutiju – po svaku cenu. Kucnuo je čas za Gvendin najtajniji i najvažniji zadatak: spasavanje sveta. Ovog našeg, a možda i svih ostalih koji postoje.

Kada očajna majka zatraži pomoć u potrazi za nestalom ćerkom, Holi Gibni se nađe pred slučajem koji dolazi u najgorem mogućem trenutku. Iscrpljena ličnim gubicima i profesionalnim pritiscima, planirala je povlačenje — ali instinkt joj ne dozvoljava da ignoriše poziv u pomoć.

Tragovi vode do naizgled bezazlenog komšiluka i bračnog para koji deluje besprekorno: dvoje uglednih, vremešnih univerzitetskih profesora, oličenje reda, obrazovanja i stabilnosti. Međutim, iza vrata njihove tihe kuće krije se nešto duboko poremećeno — tajna koja bi mogla biti ključ nestanka mlade žene.

Kako istraga odmiče, Holi shvata da se suočava sa protivnicima koji ne greše, ne žure i ne pokazuju grižu savesti. Njena sposobnost zapažanja, strpljenje i analitički um biće stavljeni na krajnju probu u borbi sa hladnom, proračunatom zloćom.

Ovaj napeti kriminalistički triler sa elementima psihološkog horora još jednom potvrđuje zašto je Stiven King majstor savremene napetosti, donoseći priču o zlu koje se skriva iza kulture, uglađenosti i savršenih manira.


„Stiven King je uradio nešto neverovatno u svom novom romanu... Njegove veštine pripovedanja nimalo ne janjavaju“ – Tampa Bay Times

„Ono što Kingova dela čini mnogo strašnijim od većine dela drugih pisaca, ono što ga uzdiže na nivo noćne more, nije okrutnost prema likovima: to je njegova ljubaznost.“ – Flin Beri

„Za pola veka pisanja horora, Stiven King je stvorio neke izvanredne zlikovce. Ko može zaboraviti raspevani glas klovna Penivajza, oličenja đavola Rendala Flega ili krvoločne čeljusti Kudža? Veliki zlikovci u Kingovom romanu nisu toliko upečatljivi, ali to je deo onoga što ih čini toliko zastrašujućim.“ – Rob Meril

STIVEN KING je pisac više od sedamdeset knjiga, bestselera na svetskom nivou. Njegovi poslednji naslovi uključuju Institut, koji je u Sandej ekspresu opisan kao „remek-delo“, Autsajder, nagrada Gudrids čojs za najbolju knjigu misterije i trilera za 2018, i Sandej tajmsov bestseler 2020, Ako krvari.
Veliki broj njegovih dela poslužio je kao predložak za popularne filmove i televizijske serije, uključujući Mizeri, To i Bekstvo iz Šošenka, koji zauzima prvo mesto na IMDb-ovoj listi najboljih filmova.
King je dobitnik nagrade za životno delo Udruženja audio-izdavača za 2020. godinu, nagrade Američkog PEN-a za književno delo 2018, Nacionalne medalje za umetnost 2014. i medalje Nacionalne književne fondacije 2003. za istaknuti doprinos američkoj književnosti. Živi u Bangoru, Mejn, sa suprugom, književnicom Tabitom King.

Bogatstvo. Moć. Ubistvo. Magija. Ajvi liga ide pravo u pakao. Naći prolaz do zagrobnog sveta. Ukrasti dušu iz pakla. Jednostavan plan, osim što se ljudi koji pođu na to putovanje retko kad vrate. Ali Galaksija Aleks Stern čvrsto je rešena da oslobodi Darlingtona iz čistilišta – čak i ako je to bude koštalo budućnosti u kući Leta i na Jejlu. Pošto im je zabranjeno spasavanje, Aleks i Dozova ne mogu da se obrate kući Leta za pomoć, pa zato okupljaju ekipu sumnjivih saveznika da spasu džentlmena kuće Leta. Zajedno će morati da nađu put kroz lavirint ezoteričnih tekstova i bizarnih artefakata da bi otkrili najstrože čuvane tajne društava, kao i da prekrše svako pravilo dok to rade. Međutim, kad nastavno osoblje počne da umire, Aleks zna da to nisu nesrećni slučajevi. Nešto smrtonosno je na delu u Nju Hejvenu, a ukoliko želi da preživi, moraće da se obračuna sa čudovištima iz svoje prošlosti i sa tminom ugrađenom u same zidove univerziteta.

Priče iz Silmariliona govore o najstarijoj istoriji Srednjeg sveta, temeljima Tolkinove mitologije i događajima koji prethode onima opisanim u Gospodaru prstenova. Dž.R.R. Tolkin je čitavog života radio na ovoj knjizi, ali je nije završio. Knjigu je 1977, četiri godine nakon Tolkinove smrti, na osnovu rukopisa i skica iz ostavštine dopunio i za štampu priredio njegov sin Kristofer.

Naziv Silmarilion skraćeno je od „Kventa Silmarilion”, ili „Istorija Silmarila”, tri velika dragulja koja je stvorio Feanor, najdarovitiji od Vilovnjaka, i u kojima je zarobio svetlost Dva Drveta koja je obasjavala Valinor, zemlju bogova. Kada je Morgot, prvi Mračni Gospodar, uništio Drveće, ta svetlost je živela još samo u Silmarilima; Morgot ih je ugrabio i postavio u svoju krunu, čuvanu u neprobojnoj tvrđavi Angband na severu Srednjeg sveta. Silmarilion je istorija pobune Feanora i njegovog naroda protiv bogova, njihovog progona iz Srednjeg sveta i njihovog rata, beznadežnog uprkos svem junaštvu Vilovnjaka i Ljudi u borbi protiv velikog Neprijatelja.

Dvadesetjednogodišnja Vajolet Sorengejl trebalo je da uđe u Pisarski kvadrant, i vodi miran život među knjigama i istorijom. No vrhovna zapovednica – takođe poznata i kao njena nemilosrdna majka – naredila je Vajolet da se pridruži stotinama kandidata koji žele da postanu elita navarske vojske: jahači zmajeva.

Ali kad si manji od svih ostalih i telo ti je krhko, smrt je na korak od tebe… jer zmajevi se ne povezuju s „krhkim“ ljudima. Spaljuju ih. Sa sve manje zmajeva spremnih da se povežu, mnogi bi ubili Vajolet samo da povećaju svoje izgleda za uspeh. Ostali bi je ubili samo zbog njene majke… kao Zejden Riorson, najmoćniji i najsuroviji vodnik u Jahačkom kvadrantu.

Biće joj potrebna sva pamet da doživi naredni dan. A opet, sa svakim danom rat napolju postaje sve smrtonosniji, štitovi kraljevstva popuštaju, a broj mrtvih raste. A još gore od toga je što Vajolet počinje da sumnja kako rukovodstvo krije neku užasnu tajnu. Prijatelji, neprijatelji, ljubavnici. Svi u Ratnom koledžu Bazgijat imaju neke svoje motive… jer kad jednom uđeš, postoje samo dva načina da izađeš: diplomiranje ili smrt.

Druga knjiga u serijalu Nebeski jahači

Svi su očekivali da Vajolet Sorengejl umre tokom prve godine u Ratnom koledžu Bazgijat… uključujući i Vajolet. Ali trijaža je bila samo prva nemoguća provera da se eliminišu slabi, nedostojni i nesrećni.

Sad kad je počela prava obuka, Vajolet se već pita hoće li uspeti. Nije problem samo u tome što je obuka naporna i zlokobno surova, niti čak što je predviđena da nauči jahače da podnose još veći bol… Problem je novi zamenik zapovednika koji ima ličnu misiju da pokaže Vajolet koliko je nemoćna… osim ako ne izda muškarca koga voli.

Mada Vajolet ima slabije i krhkije telo nego ostali kadeti, ona ima pamet… i gvozdenu volju. A zapovednici zaboravljaju najvažniju lekciju koju je naučila u Bazgijatu: jahači zmajeva stvaraju svoja pravila.

Ali odlučnost da preživi neće biti dovoljna ove godine. Jer Vajolet zna tajnu koju su u Bazgijatu vekovima skrivali… i ništa, čak ni zmajska vatra, možda neće moći da ih spase.

"Bilbo Bagins je prvi hobit iz Okruga koji je postao slavan, i svojim delima utro put svom narodu za čuveni poduhvat Družine Prstena. Veliki čarobnjak Gandalf predložio ga je kao saputnika Torinu i Patuljcima u velikoj avanturi preotimanja blaga od Zmaja – Šmauga Veličanstvenog – zbog Bilbovih izuzetnih sposobnosti i provalničkih veština, kao i umešnosti u opasnosti, koju po njegovom izgledu možda niko ne bi ni naslutio...



Isprva krajnje nesklon pustolovini, Bilbo okleva i nerado kreće na tegoban put ka Samotnoj planini, i ne sluteći šta će mu se sve desiti na tom putu, da će susresti turobno stvorenje Goluma, da će i ne hoteći doći do magičnog prstena koji će pokrenuti čitav lanac velikih događaja, i da će uspeti svojim lukavstvom da se izbavi iz naizgled pogubnih prilika...



„Kada bi nas više cenilo hranu, veselje i pesmu nad gomilanjem zlata, bio bi ovo srećniji svet”, reći će za njega Torin Hrastoštit, ispočetka sumnjičav spram korisnosti jednog hobita.

„Hobit” je veličanstvena i neodoljiva avantura ispunjena neizvesnošću i suptilnim humorom... i u kojoj se već naslućuje prebogat pejzaž Tolkinovog sveta.



„Hobit će, bez sumnje, prirasti za srce ljubiteljima pustolovnih priča svih uzrasta.”

Njujork tajms buk rivju"

Uprkost lošim izgledima, Ketnis je pobedila u Igrama gladi. Ona i Pita Melark, tribut iz Distrikta dvanaest, preživeli su čudesnom igrom slučaja. Trebalo bi da odahne, da bude srećna. Najzad, vratila se svojoj porodici i dugogodišnjem prijatelju Gejlu. Ipak, ništa nije u skladu sa njenim željama. Gejl je ledenim ponašanjem drži na distanci. Pita joj je potpuno okrenuo leđa. Šuška se o pobuni protiv Kaptiola – pobuni kojoj su Pita i Ketnis doprineli.

Ketnis u šoku shvata da je pokrenula nemire koje više ne može da zaustavi. Dok se bliži vreme za Pitinu i njenu posetu distriktima tokom okrutne Pobedničke turneje, ulozi su veći nego ikada. Ako ne budu u stanju da dokažu, izvan svake sumnje, da su potpuno zaljubljeni jedno u drugo, posledice će biti zastrašujuće...

Oniksna oluja (ONYX STORM) je uzbudljiva avanturistička fantazija smeštena u surovom svetu vojnog koledža za jahače zmajeva, gde opstanak zavisi od hrabrosti, snage i lojalnosti. Dok rat bukti i neprijatelji prete i iznutra i spolja, Vajolet nema vremena za neizvesnost. Mora da krene na opasno putovanje kroz nepoznate zemlje kako bi pronašla saveznike, okupila vojsku i otkrila istinu koja bi mogla da promeni sudbinu svega. Na tom putu se suočava sa surovim bitkama, teškim odlukama i dubokom izdajom, ali je spremna da rizikuje sve da bi zaštitila svoje zmajeve, svoj dom i one koje voli.

"Hobit je pripovest o velikoj pustolovini u koju se upustila patuljačka družina, tražeći zlato koje je zmaj čuvao.

Oklevajući sadrug na tom opasnom putu bio im je Bilbo Bagins, neslavoljubivi hobit, koji je uživao u udobnosti svoje hobitske rupe, i čak i sam bio iznenađen sopstvenom snalažljivošću i veštinom provalnika koju je u toj potrazi pokazao. Susreti sa trolovima, goblinima, patuljcima, vilovnjacima i džinovskim paucima, razgovor sa zmajem Šmaugom i više nego nevoljno učešće u Bici pet armija, samo su neke od pustolovina koje su zadesile Bilba.


Pisan za decu profesora Tolkina, Hobita su odmah po objavljivanju 1937. godine oduševljeno prihvatile i čitalačka i kritička publika.
Danas je Hobit uvršten u jednu od najvoljenijih i najuticajnijih knjiga 20. veka, kao prethodnik bezvremenom klasiku Gospodar prstenova."

Družina Prstena je na svom pohodu prošla razna iskušenja i na kraju se raspala - Gandalf je u borbi s demonom Balrogom nestao u utrobi zemlje, Boromir je najpre podlegao mračnoj moći Prstena a zatim poginuo u napadu Orka, dok su Pipin i Veseli oteti. Frodo, nakon što se uverio koliko mračna moć Prstena utiče na svakoga ko dođe u dodir s njim, odlučuje da put u Mordor nastavi sâm. Ipak, verni Sem ga ne napušta.

Dok putuju ka Planini Usuda, teret koji Frodo nosi sve je teži... U stopu ih prati Golum - upropašćeni stvor ide za Prekrasnim, koji je nekad posedovao, a koji mu je Bilbo Bagins odneo. Ako misle da nađu put do Mordora, Frodo i Sem moraju da prihvate Golumovo nepouzdano savezništvo.

Daleko odatle, prateći trag otetih Hobita Pipina i Veselog, Aragorn, Legolas i Gimli shvataju da je Sauronova vojska Orka sve brojnija, i da je početak Rata sve bliži. Saruman, Sauronov sluga, u Izengardu stvara čudovišnu rasu Orka i kreće na zemlju Rohan. Preživeli članovi Družine okupljaju saveznike i spremaju se za odsudnu bitku, znajući da će njihova pobeda biti uzaludna ako Frodo ne stigne na cilj...

„Najbolji roman epske fantastike objavljen u poslednje vreme, čita se kao savršena mešavina Džordana i Sandersona s jedne i Martina i Aberkrombija s druge strane.“
– Nightflier’s Bookspace

Najveće sage ispisane su krvlju...

Stoleća su prošla otkad su se bogovi borili i međusobno se istrebili. Ostale su samo njihove kosti, koje daju ogromnu moć onima dovoljno hrabrim da za njima tragaju.

Dok šapati rata odjekuju po zemlji Vigrid, sudbina stupa koracima troje ratnika: lovkinje u opasnoj potrazi, plemkinje koja traži bojnu slavu i trala koji među najamnicima poznatim kao Krvozavetnici traga za osvetom.

Sve troje oblikovaće sudbinu sveta koji ponovo pada pod senku bogova.

Odigravajući se u potpuno novom svetu, nadahnutom nordijskom mitologijom i krcatom mitovima, magijom i osvetom, Senka bogova početak je nove epskofantastične sage iz pera popularnog autora Džona Gvina. Priča se nastavlja romanom Glad bogova.

„Uzbudljivo i opčinjavajuće štivo. Sjajno formirani likovi kreću se kroz svet zadivljujuć po svojoj neizmernosti. Senka bogova ima sve što sam naučila da očekujem od jedne knjige Džona Gvina.“ – Robin Hob

„Majstorsko pripovedanje... epska i surova fantazija začinjena beskompromisnom srčanošću i saosećanjem.“
– FanFiAddict

„Gvin u svom punom sjaju, izbrušen do savršenosti... Senka bogova je apsolutno zapanjujući roman, vraški epski početak serijala i spektakularna vikinška fantazija.“ – Tattooed Book Geek

„Podseća me na sve ono što volim u fantaziji. Senka bogova se čita kao što se gleda akcioni film.“ – Fantasy Hive

Jedan od najpoznatijih romana iz zlatnog doba naučne fantastike, ovenčan nagradama Hugo i Nebula.

Priča koja ne prestaje da izaziva polemike. Jedan od najčešće zabranjivanih romana na cenzorskoj listi Udruženja američkih biblioteka.

Kladim se da sam ja prvi glup čovek na svetu da je otkrio nešto važno za nauku.

Čarli Gordon će uskoro krenuti na putovanje bez presedana. Rođen sa izrazito niskim koeficijentom inteligencije, izabran je kao savršen kandidat za eksperimentalni hirurški zahvat. Naučnici se nadaju da će pomoću njega Čarlijeva inteligencija značajno da poraste jer je to već uspešno testirano na laboratorijskom mišu po imenu Aldžernon.

Operacija je naizgled uspešna i Čarlijeva inteligencija raste toliko da on brzo prevazilazi doktore koji su uzrokovali njegov preobražaj. Izgleda da je eksperiment izuzetno naučno dostignuće, sve dok Aldžernon iznenada ne počne čudno da se ponaša. Hoće li se nešto slično desiti i Čarliju?

„Uverljiva, napeta i dirljiva priča.“ The New York Times

„Ovo je roman koji svojom originalnošću zaokuplja svu pažnju... Čitaće se još mnogo godina.“ Library Journal

Dobitnik nagrade Hugo.

Prvi roman trilogije Besede o Zemljinoj prošlosti.

„Revolucionarno SF delo. Jedinstveni spoj naučne fantastike i filozofske spekulacije, politike i istorije, teorije zavere i kosmologije.“ Džordž R. R. Martin

Nakon niza nerazjašnjenih ubistava koja potresaju naučnu zajednicu, fizičar Vang Miao pokušava da u virtuelnom svetu, koji naseljavaju Galileo, Njutn, Konfucije, Ajnštajn, reši astrodinamički problem tri tela. Pojava sablasnog časovnika i saznanje da je tokom Kulturne revolucije pokrenut tajni vojni projekat slanja signala u potrazi za vanzemaljcima, nateraće ga da se zapita kakva se to pretnja nadvija nad Zemljom i da li su čovečanstvu dani odbrojani.

Trilogija Besede o Zemljinoj prošlosti je naučnofantastično remek-delo zavidnog obima i velike vizije.

„Problem tri tela se mora pročitati na bilo kom jeziku, a ako ste u prilici da roman čitate na maternjem jeziku, veoma ste privilegovani.“ Booklist

„Roman koji ne smete propustiti! Veoma upečatljiv. Potpuno otkrovenje za ljubitelje žanra.“ Kirkus Reviews

„Izuzetno!“ New Yorker

„Deveta kuća je najbolji fantasy roman koji sam pročitao poslednjih godina, jer govori o stvarnim ljudima. Njen maštoviti domet je briljantan, a ovu priču, punu iznenađenja i obrta, nemoguće je ispustiti iz ruku.“ – Stiven King


Galaksija Aleks Stern je najneobičnija brucoškinja na Jejlu. Odrasla u predgrađu Los Anđelesa, u kući sa majkom hipikom, Aleks je rano napustila školu i ušla u svet dilera, poslova bez perspektive i mnogo, mnogo toga goreg.

Sa svojih 20 godina, jedina je preživela nerešeno višestruko ubistvo. I tada dešava se neočekivani obrt. Dok još leži u bolnici, nudi joj se druga šansa: puna stipendija na jednom od najelitnijih univerziteta na svetu.

U čemu je stvar, i zašto baš ona? Još tragajući za odgovorima na to pitanje, Aleks dolazi u Nju Hejven, sa zadatkom koji je dobila od nepoznatih dobročinitelja: da nadzire aktivnosti tajnih društava na Jejlu.

Poznato je da osam tajnih društava, osim što vlada kampusom, generacijama unazad stvara buduće bogataše i moćnike, od političara do najvećih igrača na Volstritu i u Holivudu. Ipak, ispostavlja se da su njihovi okultni rituali zlokobniji i nego što bi mogla da zamisli bilo čija paranoična mašta.

O autoru:

Li Bardugo je autorka bestselera Njujork tajmsa, tvorac Grišaverzuma (sada Netfliksova originalna serija), u koju spada trilogija Senka i kost, duologije Šest vrana i Kralj ožiljaka i mnogih drugih. Njene kratke priče pojavile su se u više antologija, uključujući Najbolju američku naučnu fantastiku i fikciju. Živi u Los Anđelesu i saradnica je na koledžu pri univerzitetu Jejl.

Jedan Prsten da svima gospodari,

jedan za svima seže.

Jedan Prsten da sve okupi,

i u tami ih sveže!

U najpitomijem i najzabitijem okrugu Srednjeg sveta obitavaju Hobiti, bezazleni mali narod koji nikada nikom ništa nije skrivio, nijedan rat nije vodio i koji život provodi u miru i igri. Ali među njima se, a da oni to ne znaju, nalazi Jedinstveni Prsten, najzlokobniji predmet na čitavom Srednjem svetu. Iskovao ga je Sauron, Mračni Gospodar, kako bi uz njegovu čudovišnu moć zagospodario svetom, ali ga je u jednom davnom ratu izgubio. Kada ponovo počne da se uzdiže iz mraka Mordora, Sauron saznaje da se Jedinstveni nalazi kod Hobita, i šalje po njega svoje strašne sluge...

Čarobnjak Gandalf zna da Prsten ne sme dospeti u Sauronove ruke, i organizuje Družinu Prstena – koju sačinjavaju: najsmeliji Hobiti, Vilenjak Legolas, Patuljak Gimli i Ljudi Boromir i Aragorn (tajni naslednik drevnih kraljeva Zapada). Oni kreću u najsmeliji pohod ikada preduzet na Srednjem svetu, a sudbina njegova u rukama je naizgled naslabijeg iz Družine – Hobita Froda Baginsa, koji Prsten mora da odnese tamo gde je i stvoren – na Planinu Usuda, usred Sauronovog mračnog carstva Mordora, jer jedino u njegovom usijanom grotlu on može biti uništen!

Iako poražene u prvoj velikoj bici Rata za Prsten, armije Mračnog Gospodara sve su moćnije i spremaju se na pohod na Minas Tirit, prestonicu Gondora, najmoćnijeg kraljevstva Ljudi. Pad Gondora značio bi i trijumf Zla i kraj Srednjeg sveta. Dok Ljudi, Patuljci i Vilovnjaci ujedinjuju snage u odbrani „belog grada” Minis Tirita, Frodo i Sem nastavljaju svoj tegoban put u Mordor.

Rat se rasplamsava, ali njegov konačni ishod odlučiće nemogući poduhvat dva mala Hobita da unište Jedinstveni Prsten tamo gde ga je Mračni Gospodar i napravio: u vatrenoj utrobi Planine Usuda.

Epilog epske priče o poslednjem zajedničkom pohodu Hobita, Ljudi, Vilovnjaka, Patuljaka, Enta i Čarobnjaka na srce zla, Mordor, da bi se sprečila propast. Najteži zadatak poveren je najslabijoj i najmanjoj među svim rasama koje su naseljavale Tolkinov svet. Hoće li uspeti, hoće li Frodo stići na odredište - i po koju cenu...

"Dve najveće sile sveta obrele su se u priči o Padu Gondolina.

Morgot, kao iskonsko zlo, nije prisutan u priči ali upravlja silnim vojskama iz svoje tvrđave Angband. Potpuno suprotstavljen Morgotu jeste Ulmo, najmoćniji Valar posle Manvea. Sred ovog božanskog trvenja, smešten je grad Gondolin, predivan i skriven. Utvrdili su ga Vilovnjaci Noldori, koji su nekad obitavali u Valinoru, božanskom kraljevstvu, a potom, pobunivši se protiv njihovog vladara, pobegli u Srednju zemlju.

Turgona, gondolinskog kralja, najviše mrzi i najviše ga se boji Morgot, koji očajnički pokušava da otkrije taj vešto skriveni grad, dok Bogovi u Valinoru, na žustrim većima, odbijaju da se povinuju Ulmovim nakanama i zamislima. U taj svet stupa Tuor, Turinov rođak, oruđe Ulmove zamisli. Neopažen, pod Ulmovim vođstvom, Tuor kreće iz rodne zemlje na strahotno putovanje do Gondolina, i u jednoj od najupečatljivijih scena iz istorije Srednje zemlje, Bog mora se pred njim ukazuje, uzdigavši se iz okeana usred stihije. U Gondolinu je postao slavan; oženio se Idril, Turgonovom ćerkom, i njihov sin je Earendel, čije je rođenje i veliki značaj u danima što će doći Ulmo predvideo. Ishod je strahovit.

Morgot je, zahvaljujući izdaji, saznao sve što mu je trebalo, i krenuo u razarajući napad na grad, sa Balrozima i zmajevima i Orcima nebrojenim. Nakon detaljnog opisa pada Gondolina, priča se završava begom Tuora i Idril, sa njihovim sinom Earendelom, gde su, osvrćući se na planinskim liticama dok beže ka jugu, gledali u razvaline grada u plamenu. Njihov se put završava novom pričom, Pričom o Earendelu, koju Tolkin nikada nije napisao, ali koja je u ovoj knjizi prikazana kao nacrt na osnovu drugih izvora. Prateći prikaz priče o Berenu i Lutijeni, Kristofer Tolkin je koristio isti modalitet ’segmentovane istorije’ u pisanju ovog izdanja Pada Gondolina. Po rečima Dž. R. R. Tolkina, bila je to „prva prava priča iz njegovog izmišljenog sveta” i zajedno sa Berenom i Lutijenom i Decom Hurinovom čini triptih „Velikih Priča” o Starijim danima."

Kapitol je besan. Kapitol želi osvetu.
Koga krivi za izbijanje nemira? Ketnis Everdin.
Ketnis Everdin je, nasuprot svim šansama, preživela Igre gladi – i to dvaput. Međutim, iako je ova krvava pozornica ostala za njom, Ketnis i dalje nije bezbedna. Kapitol je besan i želi osvetu, a da stvari budu još gore, predsednik Snou stavio je svima do znanja da zapravo više niko nije bezbedan. Ni Ketnisina porodica, ni njeni prijatelji, niko od stanovnika Distrikta 12.

Vešto napisan i dobro vođen, poslednji nastavak uzbudljive trilogije Suzan Kolins zaista ne smete propustiti.

Na auto-putevima širom Amerike, pleme ljudi Pravi čvor putuje u potrazi za hranom. Izgledaju bezazleno – uglavnom su matori, obučeni u mnogo poliestera, i venčani za svoje kuće na točkovima. Ali kao što Den Torens zna, a kuražna Abra Stoun saznaje, članovi Pravog čvora su kvazibesmrtni, jer se hrane „parom“ koju proizvode deca sa isijavanjem kada ih polako muče do smrti.
Progonjen neupokojenim žiteljima hotela „Vidikovac“, gde je u detinjstvu proveo jednu strahotnu godinu, Den je decenijama lutao i pokušavao da se ratosilja očevog zaveštanja očajanja, alkoholizma i nasilja. Najzad se skrašava u gradu u Nju Hempširu, nalazi utočište u zajednici Anonimnih Alkoholičara i dobija posao u staračkom domu gde ostaci njegove moći „isijavanja“ pružaju utehu ljudima na samrti. Uz pomoć dalekovidnog mačora, on postaje „dr Sleep“.
Den zatim upoznaje Abru Stoun, i upravo njen spektakularni talenat, najsjajnije isijavanje ikada viđeno, iznova raspaljuje njegove demone i priziva ga u bitku za Abrinu dušu i opstanak.

Isijavanje predstavlja oličenje savremenog horor romana i pruža pronicljiv uvid u jednu rasturenu porodicu, mračne hodnike duše i ljudsku slabost. Talenat Stivena Kinga ni u jednoj knjizi nije bio blistaviji.

Džek Torens, njegova žena Vendi i sin Deni useljavaju se u hotel „Vidikovac“, gde je Džek dobio posao kućepazitelja za vreme zime. Mesecima odsečeni od civilizacije, Džek pokušava da se izbori sa alkoholizmom i napadima besa dok piše nov pozorišni komad. Međutim, sile tame koje borave u hotelu „Vidikovac“ – koji ima dugu istoriju nasilja – žele da se dočepaju Denija zbog njegovih snažnih prekognitivnih sposobnosti i služe se Džekovim slabostima kako bi ugrabile dečaka...

Ova knjiga sadrži 26 kratkih priča različitih autora, među kojima su Artur Konan Dojl, Hauard Lavkraft, Embrouz Birs, Gi de Mopasan i mnogi drugi. Sva ostvarenja zastupljena u knjizi se po svojoj tematici, književnom metodu i atmosferi, u širem smislu žanrovski mogu odrediti kao horor priče.
Za ljubitelje ovog žanra, ali i klasične književnosti, čitanje knjige predstavljaće pravo zadovoljstvo, a verujemo i da vam neće biti lako da odgovorite na pitanje: koja bi bila vaša omiljena priča?
Možda „Slučaj ledi Sanoks“ – priča koja istražuje mračne teme ljubavi, izdaje i intrige. U njoj pratimo neočekivan obrt događaja kroz zagonetnu sudbinu glavne junakinje, ledi Sanoks, u mističnoj atmosferi i sa dosta elemenata strave.
Ili pak priča „Predmet broj 249“ i njena provokativna tema – okultizam. Priča govori o studentu medicinskog fakulteta koji se susreće sa tajanstvenim egipatskim mumijama i okultnim ritualima, što stvara uzbudljiv zaplet…
Priča „Grob bez dna” na jeziv način opisuje poremećene odnose u jednoj porodici, kroz naraciju glavnog lika, dok „Put osvetljen mesečinom”, priča istog autora – Embrouza Birsa, istražuje teme duhova i zagonetnih smrti. Autor u njoj vešto kombinuje naraciju različitih likova kako bi prikazao mračnu prošlost i njene posledice.
Tu je i Mopasanova „Horla”, priča koja maestralnim stvaralačkim postupkom prati dnevnik pisca opsednutog idejom postojanja natprirodnog bića poznatog kao Horla, koje zaposeda ljude. Kroz dnevničke zapise, priča istražuje teme ludila i gubitka kontrole nad svojim životom i postupcima.
Lavkraftova priča „Pikmenov model” prati naratora koji otkriva mračne tajne i šokantne slike stvaralaca užasa, posebno Ričarda Pikmena, otkrivajući da stvarnost može biti još više uznemirujuća nego njegove najgore noćne more.
„Žuta tapeta“ Šarlot Perkins Gilman bavi se temama ženskog zatvaranja, duševnih bolesti i ženske potlačenosti u društvu. Kroz naraciju glavne junakinje, koja je smeštena u izolovanu kuću, priča prikazuje postupan gubitak razuma i konflikt sa sopstvenim stvarnim i imaginarnim strahovima.
Pored navedenih, tu je još dosta majstorski napisanih klasičnih horor priča, te izbor nije nimalo lak. Dakle, koja je vaša omiljena?

Jednog sasvim običnog, lepog dana gradić Česters Mil u američkoj državi Mejn neobjašnjivo je odsečen od ostatka sveta nevidljivim poljem sile. Avioni padaju pri kontaktu sa njim, a jednoj baštovanki odsečena je ruka kada se Kupola spustila na nju. Ljudi koji obavljaju poslove u susednim gradovima odvojeni su od svojih porodica. Niko ne razume šta ova tajanstvena ograda predstavlja, odakle potiče i da li će ikada nestati.

Del Barbara, veteran iračkog rata, a sada kuvar, moraće da se udruži s nekoliko neustrašivih građana. S druge strane, Džim Reni, političar koji ne preza ni od čega, pokušava da u rukama čvrsto zadrži uzde moći, zajedno sa svojim sinom, koji krije zastrašujuću tajnu. Međutim, najveći protivnik je sama Kupola, jer stanovnici Česters Mila ne samo da imaju malo vremena nego ono neumitno ističe…

„Nigde u ogromnom opusu gospodina Kinga njegov stvarni i fantastični svet nisu se sudarili tako snažno i direktno.“ – New York Times

O autoru
STIVEN KING je pisac više od sedamdeset knjiga, bestselera na svetskom nivou. Njegovi poslednji naslovi uključuju Institut, koji je u Sandej ekspresu opisan kao „remek-delo“, Autsajder, nagrada Gudrids čojs za najbolju knjigu misterije i trilera za 2018, i Sandej tajmsov bestseler 2020, Ako krvari.
Veliki broj njegovih dela poslužio je kao predložak za popularne filmove i televizijske serije, uključujući Mizeri, To i Bekstvo iz Šošenka, koji zauzima prvo mesto na IMDb-ovoj listi najboljih filmova.
King je dobitnik nagrade za životno delo Udruženja audio-izdavača za 2020. godinu, nagrade Američkog PEN-a za književno delo 2018, Nacionalne medalje za umetnost 2014. i medalje Nacionalne književne fondacije 2003. za istaknuti doprinos američkoj književnosti. Živi u Bangoru, Mejn, sa suprugom, književnicom Tabitom King.

Prošlo je 15 godina. Sada je vreme za njegovu stranu priče.
Epski roman o neodoljivim iskušenjima i razornim posledicama besmrtne ljubavi. Trijumfalni povratak jednog od najvećih izdavačkih fenomena savremene književnosti koji je očarao milione čitalaca širom sveta.

Kada su se Edvard i Bela sreli, rodila se ljubav predodređena da postane legendarna. Sve do sada,
znali smo samo Belinu verziju: ispričana rečima predivnog vampira, nezaboravna saga dobija novi, mračniji obrt.
Susret sa Belom istovremeno je najintrigantniji i najstrašniji događaj u Edvardovom dugom životu. Kroz fascinantne detalje njegove prošlosti i njegova razmišljanja, otkrivamo da je pred njim težak, skoro nemoguć izbor – kako da sledi svoje srce ako to znači da će dovesti Belu u opasnost?

Roman Psiho (Psycho, 1959) Roberta Bloha nije „čist“ horor: strogo žanrovski gledano, to je psihološki triler sa povremenim snažnim elementima horora. Laik bi mogao pomisliti da su psiho-trileri relativno nov fenomen, možda čak i iniciran upravo ovim romanom. Psiho svakako jeste kamen međaš, i nesumnjivo je jedan od najuticajnijih horor romana 20. veka, baš kao što je i Hičkokov film po njemu van svake sumnje prelomni, fundamentalni horor iz kojega čitav moderni film strave proizilazi, kao ruska književnost ispod Gogoljevog šinjela. Ali Psiho nije pionir: on nipošto nije bio ni prvi, ni među prvima, jer nalazi se na kraju jednog dugačkog niza predaka, baš kao što je, istovremeno, i začetnik jedne dugačke i razgranate loze potomaka.

Nekada davno u kraljevstvu po imenu Delajn živeo je jedan kralj koji je imao dva sina. Roland Dobri nije bio ni najbolji ni najgori kralj koji je vladao tom zemljom. Svi koji su ga poznavali i koji su videli njegovo sivo lice i drhtave ruke dok je primao zvanice na dvoru slagali su se u proceni da će novi kralj biti krunisan za najviše pet godina. Razgovarali su o budućem kralju, Rolandovom najstarijem sinu, Piteru.
Ali jedan čovek je smišljao, planirao i pripremao nešto drugo: kako da omogući da Rolandov mlađi sin, Tomas, bude krunisan. Taj čovek bio je Fleg, kraljev čarobnjak.

„Rekla je: Potrebna nam je alatka.
Pa sam pitao bogove.“

Od davnina se šaptalo o ratniku koji ne može da umre – o biću koje je posmatralo uspon i pad hiljada civilizacija, poznatom pod mnogim imenima: Unute, Dete Munje, Smrt… danas ga jednostavno zovu „B.“ I B bi želeo da umre.

Američka grupa za tajne operacije obećava mu pomoć, ali zauzvrat traži njegovu pomoć. Kada „skroz mrtvi“ vojnik oživi, događa se nemogući događaj – sila još misterioznija od samog B, i jednako snažna, ulazi u igru.

Drugo mesto je zapanjujući ep o drevnim silama, savremenom ratovanju i odmetniku koji ne zna za smrt. Inspirisan stripom BRZRKR, roman kombinuje Mjevilov jedinstveni stil i kreativnost sa Rivsovom jezivom i duboko dirljivom pričom – iskustvo koje ne liči ni na šta što su ova dvojica pionira žanra dosad stvorila.

Priznati komentari:
„Knjiga o drugom mestu je triler prepun adrenalina, ali i neobičan eksperimentalni roman o smrtnosti, nepredvidivoj prirodi vremena i o tome šta znači biti čovek.“ – New York Times
„Izuzetno inovativna saradnja dva izuzetna uma.“ – Vilijam Gibson

Važne napomene:

Bestseler New York Times-a

Prvi roman koji je Kijanu Rivs napisao u saradnji sa Čajnom Mjevilom

Inspirisan popularnim stripom BRZRKR, autora Kijanu Rivsa

Za sve ljubitelje kvalitetnog SF-a, uzbudljivih trilera i priča koje podstiču na razmišljanje.

O autorima:

Kijanu Rivs – glumac i kreativac, poznat po serijalima Matriks i Džon Vik. Debitovao je stripom BRZRKR (2021), koji je postao najbrže prodavani originalni strip u poslednjih 25 godina. U 2023. vratio se velikom ekranu filmom Džon Vik: Četvrto poglavlje. Odrastao u Torontu, Rivs je glumio u lokalnim pozorištima i televiziji pre selidbe u Los Anđeles.

Čajna Mjevil – autor sa liste bestselera New York Times-a. Piše beletristiku i nefikciju, a najpoznatiji su mu romani Grad i grad, Grad Ambasada i Stanica Perdido. Dobitnik je Gugenhajmovih i Hugo nagrada, kao i nagrade Artur Klark za fantastiku. Njegova nefikcija obuhvata studije iz međunarodnog prava i istorije ruske revolucije.