Proizvodi

Hodaju po vodi. Lomе kamen zviždukom. Razgovaraju sa anđelima. Za stanovnike zabačenog češkog gradića Sveti Đorđe, čuda su svakodnevica. Na pragu 20. veka, njihov stari svet magije polako se sudara sa neminovnim dolaskom tehnologije. Odisej, meštanin kog su svi smatrali mrtvim, vraća se u grad trudeći se da pomogne susedima da se snađu u predstojećim promenama ali ne očekuje da će njegov povratak probuditi brojna sećanja, strasti i tajne koje su morale ostati skrivene. Godina je 1904. i ona obećava novi vek sreće i napretka, ali da li će u njemu još biti mesta za čuda? Ovaj šarmantan i duhovit roman donosi nam pregršt magije, ljubavi i malih čuda koja ostaju sa nama dugo nakon poslednje stranice.

U Los Anđelesu, gde se u šou-biznisu prave planine novca, a luksuzne vile gledaju na prljava naselja beskućnika, Mej Pruit ima posebno zaduženje: da svoje klijente – bogate, moćne, ponekad i pokvarene – zadrži van radara medija, očisti njihovu reputaciju, i u tišini razreši sve skandale i neprijatnosti koje su izazvali. Po svaku cenu. Ali nakon što njenog šefa ubiju ispred hotela na Beverli Hilsu u naizgled nasumičnom napadu, Mej se iznenada nađe sama, suočena sa tajnom mrežom moći i korupcije koja na platnom spisku, osim nje, ima i armiju advokata, PR stručnjaka, obezbeđenja, istražitelja – u pitanju je prava pravcata zver sa očima, ušima i pesnicama koja Grad anđela drži čvrsto u svojim kandžama. U nastojanju da preživi, Mej će prolaziti kroz ulice bleštavog megalopolisa, gušeći se u dimu požara, susrećući se sa sukobljenim bandama, botoksiranim influenserkama na tabletama, predatorima koji love mlado meso, prljavim policajcima, i izgubljenim dušama. I moraće da odluči na kojoj strani želi da bude.

„Dina” Frenka Herberta već decenijama predstavlja ključno delo naučne fantastike i inspiracija je čitavim generacijama autora koji su stasali uz ovu knjigu. Nakon više ekranizacija i stripskih reinterpretacija, Brajan Herbert i Kevin Dž. Anderson su uz ilustratore Raula Alena i Patrišu Martin stvorili fascinantnu zvaničnu adaptaciju prve knjige „Dine” u tri toma.

Daleko u neistraženim zaleđima jedne zabačene oblasti zapadnog spiralnog kraka galaksije nalazi se jedno maleno, neugledno, žuto Sunce. Ovim rečima Daglas Adams počinje svoj čuveni „Vodič”, trilogiju u pet knjiga, koja je doživela globalni uspeh. Nama je on zgodan kao uvod jer prilično pravilno opisuje kako položaj, tako i izgled našeg Sunčevog sistema kada bi bio posmatran spolja; dakle, ništa ni posebno ni spektakularno. No, to nije sprečavalo pisce da Zemlju i sistem u kojem se nalazi stave u prvi plan, kao da je raskrsnica ne samo galaktičkih auto-puteva već i onih vaseljenskih, pa svaka vasionska vaš mora da svrati ovamo ne bi li se olakšala. Toj ideji nije ni Kasteli odoleo, a mi smo već imali uvodnik na tu temu u #60. Prvi pomen vanzemaljaca u Martijevom serijalu imamo u vanvremenskoj priči „Mač kralja Artura”, kada čarobnjak Merlin pripoveda Martiju i prijateljima, koji su se našli u Avalonu, o grupi vanzemaljaca čiji se brod srušio pre više hiljada godina u današnjem Velsu i prisilio ondašnji narod na teške fizičke poslove oko popravki. Ali čak i kada je brod bio popravljen, vanzemaljci su odbijali da odu zbog mladih i jedrih domorotkinja, pa je na scenu morao da stupi izvesni mladić imena Art. U priči „Sedam zlatnih gradova” (MM LMS #52/53) saznajemo da Aladinova čarobna lampa nije ništa drugo do vasionski brod malenog naroda sa planete Kvivere! Iako je peti specijal Ledeni grad (MM LMS Specijalni broj #2) našim (sada već prosedim i proćelavim) čitaocima poznat uglavnom po Kartaginjaninu Teritu, prvom Čoveku u crnom (barem do tada), u jednoj kratkoj sekvenci Martija kroz bazu Drugde provodi njegov prijatelj (i kako ćemo u kasnijim specijalima saznati – cimer sa univerziteta) Tauer. Marti na traci gleda naučnika koji uspešno komunicira sa vanzemaljcem na samrti i koji potom umire sve topeći se u bezličnu kašastu masu. Zatim slede dve pomalo šaljive priče u kojima se vanzemaljci bukvalno igraju sa Zemljanima. U prvoj priči „Elektronski teror” (MM LMS #62/63) naš stari znanac Mark Henri nasumično svojim magičnim televizorom otvara portale ka drugim dimenzijama, iz kojih izranjaju i vanzemaljski brodovi koji kao u igrici „Spejs invejders” vrše, jelte, invaziju na Zemlju! A u drugoj priči, „Zona X” (MM LMS #81/82), koja se opet sastoji od tri nezavisne priče, saznajemo da je naša Zemlja nastala 31. decembra 1899. godine, a da su Zemljani samo pioni poput onih u igrici „Simulacije”. Vanzemaljci koji se pojavljuju u prvom gigantu „Tajna Svetog Nikole” (VČ LMS #3), i seju heksagone po Zemlji, vraćaju se decenijama kasnije i u regularnu seriju u ne tako davnoj priči „Deset plemena” (VČ MM #72). Prema trinaestom specijalu „Poslednji koncert”, džez je ništa drugo do preslikana kopija vanzemaljskog jezika koji su Zemljani „pozajmili” od nesrećnog Glorga kad se srušio na istu 17. aprila 1897, kako kaže Marti. U šesnaestom specijalu pod nazivom „Nenadmašni Rivs”, vanzemaljci su niko drugi do anđeli iz Knjige Enohove! Iako ne pravi, zbog manije za vanzemaljcima, MK-Ultra program je koristio i zemaljske vanzemaljce i domaće vasionske brodove da bi držao populaciju pod kontrolom u priči „Pretnja sa zvezda” (originalni MM #214/215). U epizodi „Čovek koji je pripovedao priče” (VČ ZS #35) imamo Marka Tvena koji nam pripoveda o invaziji žabolikih vanzemaljaca na zapad Sjedinjenih Država i načinu na koji ih se rešio pomoću baze Drugde. I na samom kraju, pomenemo i skorašnju „Šibalabu” (VČ MM #68), gde u senotama Meksika obitava rasa sa Ose (nama znana kao Venera), koja se posle dugo vremena uspešno vratila kući. Da li smo ovim pokrili baš sve vanzemaljce Martijevog univerzuma? Sigurno ne. Bilo je nekih i u kratkim pričama koje smo preskočili jer smo već prekardašili sa obimom uvodnika. Da li to znači da će u budućnosti biti čak i trećeg nastavka na ovu temu? Ko to zna...

Sem Bouden ima sve: uspešnu advokatsku karijeru, odanu suprugu i troje dece. Ali iz senki prošlosti vraća se čovek sa neutaživom željom da uništi njegov savršeni život. Pre četrnaest godina, Boudenovo svedočenje poslalo je Maksa Kejdija iza rešetaka. Od tada, osuđeni silovatelj godinama hrani opsesivnu želju za osvetom, brojeći dane do slobode. Sada je konačno došao trenutak da naplati svoj dug i da uništi čoveka kojeg smatra krivcem za sve svoje nedaće.
Ovaj klasik kriminalističkog žanra izvorno je objavljen još 1957. pod naslovom „The Executioners” a sada je prvi put preveden na srpski jezik. Knjiga je doživela i dve ekranizacije, prvu još 1962. sa Gregorijem Pekom i Robertom Mičamom u glavnim ulogama, i drugu 1991. u režiji Martina Skorsezea i sa Robertom de Nirom u glavnoj ulozi.

Ugledna gospoda u poslovnim odelima s kišobranima i polucilindrima padaju s neba na urbani krajolik, svi su isti-istijati, lica su im bez izraza, a naslov je ta čudna reč čije značenje čak i ne naslućujemo: „Golkonda”. Iza nje se krije jedan od najboljih stripova koje je, neponovljivom elegancijom spojivši nespojivo, napisao Ticijano Sklavi. U ovoj prelepoj, nadrealnoj knjizi naći ćete pod istim koricama čitav ciklus njegovih priča o magritovskoj Golkondi, a u tekstovima koji ih prate takođe ćete naći ekskluzivne razgovore s autorima i zanimljive analize – sve to u brižljivoj opremi, kako kultne priče i zaslužuju.

Legenda se nastavlja!
Za-Gor Te-Nej se predstavio plemenima Darkvuda i osvojio je ostrvo u močvari od zastrašujućeg čudovišta. Sada je na putu da uspostavi svoj autoritet kao izaslanik Manitua pred plemenima. Ali u novom izazovu će morati da se suoči sa bogovima šest plemena Irokeza.

Nekada davno... Erondar nije bio napadnut, nije bilo rata koji preti njegovim granicama i razara njegove gradove. Nekada davno, Erondar nisu napadale Crne Kraljice. Ali ni tada nije bio manje opasan. Pre početka invazije, najodvažniji izviđač u Erondaru našao se u opasnoj misiji u divljem i negostoljubivom području kojim vladaju svirepa, džinovska stvorenja...

Pred vama su dve priče o nečastivom i o njegovom omiljenom mestu obitavanja (pa, posle ljudske duše), iz vrlo različitih perioda, sa vrlo različitim tonom i senzibilitetom. Predstavljamo vam ih prvi put u koloru, sa svim mogućim i nemogućim dodacima koje smo uspeli da prikupimo, kako od nas već i očekujete. Voleli bismo da su i kasniji autori ponudili neko svoje drugačije viđenje pakla... ali uglavnom su se vraćali na viziju iz „Paklova”, i to vrlo često, možda čak i prečesto.

Brojevi 50-51 + Specijal 3, - Druidov srp - Noć vukodlaka - Tajna velike piramide

Negde iza polovine zloglasne 1993. godine, sinonima za ono što danas umeju zaumno da nazovu „vesele devedesete”, tačnije 16. jula, na kioscima ondašnje SRJ skromno se pojavio 997. broj Lunovog magnus stripa pod naslovom „Medeni mesec”. Skromno, zato što je edicija uveliko počela da posrće. Štampana je na sve gorem papiru, s povezom koji jedva da je postojao, uz cenu od čitavih 10.000.000 dinara na naslovnoj strani. Već sutradan su se ti silni milioni množili, pa, posle svega nekoliko dana, hiljadili. Sama pustolovina Mister Noa, započeta u ovom broju, obećavala je. Logor nacista negde u Paragvaju, i, pri kraju sveske, naznaka da je tu i firer. Potom i ono čuveno: „U Zlatnoj seriji #998 nastavak Mister Noove avanture: Projekat ’Novi Tul’”, sa sve greškom u nazivu edicije. I, kao što znamo, do toga nikada nije došlo.

„Aveljov ožiljak” kolažno je prozno štivo. Struktuiran je filmski: smenjuju se u njemu kadrovi i rezovi. Ne ostavlja – to nipošto – čitaoce ravnodušnim. Rešeta ih ožiljcima. Oštra je proza koja ide ivicom žileta i sama pritom žilet postaje. Kao što je prvi, i jedini, Jankovićev roman, roman koji to nije, ovaj prvi, zajednički, roman Jankovića i Jevrića, tobože odbija da bude napisan. Tim odbijanjem, u inat, uz nos, i čitaocima i autorima i sebi samom, on se i piše. On, zapravo, roman u pravom smislu reči i nije, ali ne postoji taj pravi smisao reči koji bi mogao precizno izvagati šta pravi roman jeste a šta to ne može biti. Svaki pravi roman roman je po sebi. Donosi svoja pravila i njegova uspešnost se jedino uspešno može proceniti proverom da li su ta pravila, koliko i kako, ispoštovana.
„Aveljov ožiljak”, u kojem se piše i o tome kako se ovaj roman piše, osobena je kombinacija humora i tragike. Na prvi pogled, Miloš Janković je zadužen za prvo, a Nebojša Jevrić za drugo. No, i jedan i drugi pisac se protežu preko svog gubera ne dozvoljavajući mu da ih porobi.
Dušan Stojković

Ova knjiga plod je vanrednog napora da se prikupe, prouče, analiziraju i opišu događaji, činjenice i podaci koji su po svojoj prirodi vešto, duboko i trajno sakriveni. Dragocen je svaki doprinos rasvetljavanju mesta i uloge brojnih tajnih društava u nastanku i oblikovanju današnjeg sveta i društvenih odnosa koji u njemu vladaju. Ovaj pokušaj to svakako jeste.
Očito je da Miloš Janković zna mnogo više nego što nam je to ovog puta rekao. Stiče se utisak da je i sam upao u magiju reči „tajna” i „tajnovitost”, jer je mnoge njemu znane tajne prećutao, a nama ostavio da o njima samo nagađamo. Ako ništa drugo, tim postupkom nateraće čitaoce da krenu njegovim putem i čitaju i proučavaju literaturu tražeći tajne mnogih organizacija iz senke, bilo da su te tajne zamaskirane ili sakrivene u dubinama znanja samo odabranih i elitnih pripadnika tih istih društava.

Prof. dr Ljubomir Stajić

U šestom broju edicije Lunov magnus strip na Bis! ponovo nam stiže omiljeni rendžer — Teks Viler, u društvu svog vernog partnera Kita Karsona. Pred čitaocima su dve samostalne avanture koje, osim glavnog junaka, povezuje i isti scenarista — Antonio Camberleti.

U epizodi Na tragu Kita Karsona, Teks kreće u potragu za nestalim prijateljem, ali ono što započinje kao rutinska potraga ubrzo prerasta u opasnu misiju punu zaseda, tajni i neprijatelja koji vrebaju iz senke.

U priči Jazbina kukavica, rendžeri se suočavaju sa grupom odmetnika čije delovanje preti da destabilizuje čitav kraj. Teks i Karson moraće da upotrebe svu svoju snalažljivost, iskustvo i hrabrost kako bi stali na put bezakonju.

Dve dinamične, napete vestern avanture koje donose sve ono zbog čega je Teks jedan od najvoljenijih junaka italijanskog i domaćeg stripa.

Praktikovanje pozitivne kognitivno-bihevioralne terapije integriše istraživanja i praksu pozitivne psihologije i kratke terapije usmerene na rešenje unutar okvira kognitivno-bihevioralne terapije. U pitanju je pristup zasnovan na kompetencijama klijenata koji se ne fokusira na ono što nije u redu sa njima i kako to popraviti, već na ono što je dobro u njihovim životima i kako to nadograđivati. Fokus je na osobi, a ne na bolesti; centralnu ulogu preuzima blagostanje klijenata budući da je upravo ono, uz odsustvo patologije, ključni pokazatelj dobrog mentalnog zdravlja.

Jedan od najvećih neprijatelja Teksa Vilera ponovo izlazi iz senke — demonski mag Mefisto vraća se u velikom, napetom izdanju koje donosi spoj klasičnog vesterna i natprirodne misterije.

Za razliku od uobičajenih obračuna sa razbojnicima i banditima, Teks se ovog puta suočava sa protivnikom koji koristi mračne sile i godinama strpljivo gradi mrežu zločina. Nakon misterioznog nestanka, Mefisto ponovo stupa na scenu, spreman za novi obračun sa poglavicom Navahoa i njegovim saveznicima.

Priča vodi Teksa kroz niz opasnih događaja, od zlokobnih tragova koji vode ka mračnoj prošlosti, do jezivih tajni skrivених iza zidova duševne bolnice doktora Vejlanda. U atmosferi punoj neizvesnosti i napetosti, granica između racionalnog i natprirodnog postaje sve tanja, a Teks se suočava sa jednim od svojih najopasnijih protivnika.

Scenarista Mauro Bozeli i braća Čestaro donose epsku avanturu sa snažnom atmosferom, dinamičnom akcijom i upečatljivim crtežom, u izdanju koje će posebno obradovati kolekcionare i dugogodišnje ljubitelje Teksa.

Jedan od najvećih i najopasnijih neprijatelja Zagora konačno dolazi u središte pažnje — genijalni i nemilosrdni profesor Helingen. Kao sušta suprotnost Duhu sa Sekirom, ovaj ludi naučnik ne oslanja se na snagu, već na inteligenciju, tehnologiju i pažljivo isplanirane spletke, zbog čega je više puta uspeo da Zagora dovede na ivicu poraza.

U ovom obimnom izdanju započinje Biblioteka Helingen, edicija koja hronološki prati sve ključne sukobe između Zagora i njegovog dijaboličnog protivnika. Prve avanture donose napetu priču u kojoj se nad Darkvudom nadvija pretnja džinovskog robota Titana, dok se u pozadini razvija sukob inteligencije, tehnologije i sirove snage.

Priče Tragom Titana i Mržnja!, uz dodatni strip koji je inspirisao Gvida Nolitu za stvaranje Helingena, donose klasičnu kombinaciju avanture, naučne fantastike i napetog trilera, po kojoj su epizode sa ovim protivnikom postale jedne od najcenjenijih u čitavom serijalu o Zagoru.

Obimno, luksuzno izdanje sa 400+ strana predstavlja idealan početak za kolekcionare, ali i savršenu priliku da čitaoci ponovo otkriju jedan od najlegendarnijih sukoba u istoriji Bonelijevog stripa

U ovom uzbudljivom, kolor izdanju iz edicije Biblioteka Obojeni program, naš omiljeni istraživač noćnih mora Dilan Dog budi se ranjen i potpuno izgubivši svest pred tajanstvenim manastirom usred ničega. Monasi ga pronalaze na pragu i bude ga, ali on se seća samo da ga je neko neumoljivo jurio kako bi ga ubio. Hoće li uspeti da otkrije ko ga progoni i šta se krije u mračnim hodnicima tog zlokobnog mesta? Napeta priča puna misterije i napetosti vodi čitaoca kroz neizvesnu avanturu koja spaja horor, istragu i neočekivane obrate.

Bane Bjelica ostaje veran ličnom crnom talasu, na kom jaše od svoje prve knjige. I u ovoj knjizi on beži u svoje skrovište, u prostore i vremena komunističke Jugoslavije, ali i post-Jugoslavije, prateći život i smrt jednog ludaka, Adama Feliksa Srećkovića. Zajedno sa njim, čitalac prati i njemu bliske i daleke, uglavnom lude, ljude. Među njima je i Bane, sin Adamov i alter ego autora. Da li je Adam zaista Banetov otac? U ovom romanu jeste. Da li je Banetova majka njegova majka i u ovom romanu? Može da bude, ne mora da znači, a nije ni bitno. Bjelica je iskusni maštar, pa je likove i događaj, uključujući i one iz lične porodične istorije, zdrobio u ovaj roman reklo bi se sa velikom lakoćom i nepodnošljivom mukom podjednako. Ali, Bane Bjelica sve što radi tako radi. Ako volite gorke pilule od papira, evo jedne koja ne leči život, ali pomaže da ga lakše proživimo, samo pod uslovom da najpre poludimo.

Marko Vidojković

Svi mi svakodnevno brinemo zbog nečega. Ali veliki deo emocionalnog nezadovoljstva koje osećamo zapravo je preterana reakcija, koja se može značajno smanjiti uz pomoć posebnih tehnika. Svetski priznati terapeut dr Albert Elis, tvorac racionalno-emotivno-bihevioralne terapije (REBT), verovao je da bes, anksioznost i depresija nisu samo nepotrebni već i neetični, jer kada dozvolimo da nas emocije savladaju, zapravo nanosimo nepravdu sami sebi. Negativne misli su naš izbor – a taj izbor možemo da odbijemo. Primena dokazanih i testiranih principa REBT-a predstavlja jednostavan i logičan put ka pravom mentalnom zdravlju i sreći. Osim toga, REBT nas uči i kako da razlikujemo zdrave emocije od nezdravih, kao i to kako da preusmerimo svoj um na pozitivne aspekte života i suočimo se sa preprekama bez nepotrebnog očajavanja, preuzmemo kontrolu nad sopstvenim emocionalnim životom, odbijemo da se uznemirimo zato što smo uznemireni i rešavamo praktične, ali i emocionalne probleme. Ako možemo da odbijemo da sebe činimo nesrećnim, već smo na dobrom putu da svakog dana sebi pružimo šansu za istinsku sreću.