Proizvodi

Godine 1926. proslavljeni nobelovac Andre Žid krenuo je na veliki put, sa namerom da obiđe zemlje Francuske Ekvatorijalne Afrike. Od ušća reke Kongo do jezera Čad, putovao je u društvu bliskog prijatelja Marka Alegrea, koji je kamerom zabeležio sve ono što je Žid rečima dočarao.

Takođe, fotografijama je dokumentovao ovaj putopisni dnevnik objavljen u Galimaru po njegovom povratku u Francusku, 1927. Ovaj putopis je još jedna iskrena i beskompromisna knjiga Andrea Žida, u kojoj nam pisac otkriva duh vremena, mentalitet društva suočenog sa svim nepravdama i surovim istinama o eksploataciji ljudi i prirodnih bogatstava.

Između začuđenosti pred divljom prirodom i ogorčenosti nad sudbinom lokalnog sta-novništva, Žid ovim delom podiže jednu od prvih optužnica protiv kolonijalizma, britku, kratku, ali i danas i te kako umetnički vrednu.

Židova Tesna vrata napisana su 1909. kao novela koja, zajedno sa Imoralistom čini par narativa o sukobu unutrašnjih želja i moralnih načela. Za razliku od glavnog lika Imoralista koji se prepušta čulnom zadovoljstvu, Žerom i Alisa iz Tesnih vrata svoju ljubav žrtvuju zarad dostizanja uzvišenosti duha.

Uz Geteove Jade mladog Vertera, Tesna vrata važe za jednu od najlepših i najtragičnijih ljubavnih priča u istoriji književnosti.

Avaj! Tek ga sada razumem vrlo dobro; između Boga I njega ja sam bila jedina prepreka.

Reci, o Bože moj, koja te je duša zaslužila više? Nije li on rođen za nešto bolje nego da voli mene? I da li ću ga ja voleti toliko ako se mora zaustaviti samo na meni? Kako se smanjuje u sreći sve što bi moglo biti herojsko!

O! Kada bismo samo mogli, nadnoseći se nad dušu koju volimo, videti u njoj, kao u ogledalu, kakvu sliku ostavljamo!

U ovoj detaljnoj i inspirativnoj studiji, Andre Žid pokušava da susretne Dostojevskog na izvoru ideja. Njegova predavanja o slavnom piscu ne bave se samo analizom književnih dela, već i važnim događajima koji su oblikovali njegovu dušu i inspirisali ga da stvori neke od najkompleksnijih likova svetske književnosti. Govoreći o životu i delu Dostojevskog, Žid osvetljava ono u čoveku i svetu što je stvorilo pisca. A to je, nesumnjivo, neutaživ apetit za čitanjem i bezgranično čovekoljublje.

Više od trideset tekstova, koji su objavljivani između 1925. i 1948.

Da li je moguće da je papa otet i da se njegova otmica drži u tajnosti? Ova poznata satira francuskog nobelovca Andre Žida prati grupu genijalnih prevaranata koji svoje bogate žrtve ubeđuju da su masoni, u sklopu tajanstvene zavere, uspeli da otmu njegovu svetost, rimskog pontifeksa.

Oscilujući između luckaste farse i scena romantične ljubavi i ubistva, ovaj roman predstavlja parodiju konvencionalnog morala i to najupečatljivije u pikaresknom liku Lafkadija čije je notorno ponašanje u ovom Židovom delu izazvalo pravi pravcati skandal u vreme njegovog objavljivanja. Iako mnogo vedriji od ostalih Židovih dela, ovaj neobičan roman i dalje predstavlja intrigantan odgovor na pitanje kako pojedinci treba da žive svoje živote jednom kada su suočeni sa rigidnim društvenim i etičkim strukturama koje ih okružuju.

Prvi put objavljen 1925. godine, ovaj roman Andre Žida svjetsku slavu je stekao zbog eksplicitnog tretmana kontroverznih tema ljudske seksualnosti i nemilosrdnog, anatomski preciznog prikaza francuske srednje klase i njenih moralnih nazora. Pisac ovog romana je 1947. godine nagrađen i Nobelovom nagradom za književnost.