Proizvodi

Najznačajniji nemački dramski pisac XX veka.

Čovek je čovek
•
Opera za tri groša
•
Majka Hrabrost i njena deca


Ko od rata živi, nek zna
Da i sam mora nešto da mu dâ.

U komadu Čovek je čovek, paraboli o preobražaju radnika Galija Geja u vojnika, Breht je razvio prve elemente svog epskog pozorišta. Za razliku od tradicionalnog pozorišta koje pruža savršenu iluziju i navodi gledaoca da se poistoveti s likovima komada, Brehtovo epsko pozorište gledaoca želi da podstakne na razmišljanje i politički ga angažuje. Opera za tri groša, koja govori o životu londonskih kriminalaca-biznismena i biznismena-kriminalaca, bila je najuspešniji pozorišni komad u Vajmarskoj republici, dok je komad Majka Hrabrost i njena deca najigranija Brehtova drama do danas.

Ova tri dramska teksta temelj su Brehtovog stvaralaštva i najvažniji razlog za uspeh njegovog epskog pozorišta u Nemačkoj, Evropi i svetu.

„Brehtov celokupni opus predstavlja Sizifov napor da nekako uskladi sopstvene estetske kriterijume sa nesrećnim dobom u kojem je živeo i čije je zadatke, u očaju, na sebe preuzeo.“ Teodor Adorno

Priče o gospodinu Kojneru potiču iz fascikle koja je decembra 2000. Godine pronađena u Cirihu, u ostavštini autorke dokumentarnih filmova Renate Mertens Bertoci. Ta fascikla sadrži 88 listova sa 132 teksta, uglavnom o gospodinu K. Izdanje koje je pred nama identično je originalnom, premijernom nemačkom, i kao i ono nosi podnaslov "Ciriška verzija". No, ono što ovo izdanje čini posebnim, i svrstava ga u ediciju Retro premijere, jeste petnaest tekstova koji se po prvi put u svetu pojavljuju 2004. godine, a sada i na srpskom jeziku.

Breht se tokom celokupnog književnog i pozorišnog rada dosledno i neumorno bavio pitanjima građanske odgovornosti, stvarao društveno angažovane komade koji i dan-danas imaju uticaja na najznačajnije savremene umetnike i donosio novine na polju teorije. Priče o gospodinu Kojneru nastale su između 1920. i 1950, u istorijski turbulentnom periodu u kojem je Breht bio u konstantnoj borbi sa nacističkim režimom, a gospodin K. predstavljao mu je alter ego, masku, lik kroz koji progovara.

Iako šaljive i koncizne poput zen priča, ove crtice otkrivaju provokativna zapažanja o nemačkom čoveku, religiji, moralu, kapitalizmu. Čitanje ovih filozofičnih, a opet pitkih i šaljivih slika je poput dešifrovanja kodirane poruke – one su višeslojne i duboke, pa prazan prostor na papiru koji ostaje ispod teksta sugestivno navodi čitaoca na dalje razmišljanje, pa i na upisivanje sopstvenog iskustva.