Proizvodi

„Kako ste videli distribuciju dohotka u svoje vreme? Kako ste očekivali da će se ona u budućnosti menjati i zašto?” To su pitanja koja Branko Milanović postavlja šestorici najuticajnijih ekonomista u istoriji ove discipline: to su Fransoa Kene, Adam Smit, Dejvid Rikardo, Karl Marks, Vilfredo Pareto i Sajmon Kuznjec. Postavljajući njihove opuse u kontekst vremena, Milanović prikazuje evoluciju misli o nejednakosti i pokazuje koliko su se pogledi na nejednakost razlikovali u različitim epohama i društvima. Zapravo, tvrdi Milanović, o „nejednakosti“ se i ne može govoriti kao o opštem pojmu: svaka od njenih analiza neraskidivo je povezana sa svojim vremenom i prostorom.

Vizije nejednakosti vode nas od Kenea i fiziokrata, koji društvenu klasu vide kao zakonom regulisanu kategoriju, do klasičnih radova Smita, Rikarda i Marksa iz devetnaestog veka, u kojima se klasa prikazuje kao čisto ekonomska kategorija, određena sredstvima za proizvodnju. Autor pokazuje kako je Pareto preoblikovao shvatanje klase, prikazujući je kao proizvod sukobljavanja elite i svih ostalih, te kako je Kuznjec uzroke nejednakosti pronašao u urbano-ruralnoj podeli. Takođe objašnjava zašto je istraživanje nejednakosti bilo gurnuto u zapećak u doba Hladnog rata, da bi potom ponovo dospelo u centar pažnje današnje ekonomije.

Pedantnom rekonstrukcijom pogleda na distribuciju dohotka svakog od razmatranih autora, na osnovu njihovih često obimnih opusa, Milanović gradi neprocenjivo vrednu genealogiju priče o nejednakosti. Njegovi intelektualni portreti prožeti su ne samo dubokim razumevanjem ekonomske teorije, već i psiholoških nijansi, i nude impresivan pregled stavova svakog od predstavljenih mislilaca, oblikovanih znanjima i metodologijama koje su im u datom istorijskom kontekstu bile dostupne.

Danas smo svi kapitalisti. Prvi put u istoriji čitavom planetom dominira samo jedan ekonomski sistem. U svojoj novoj knjizi Kapitalizam, sam vodeći ekonomista Branko Milanović objašnjava uzroke ove istorijske promene u periodu posle feudalizma, i potom komunizma. Ispitujući različite oblike kapitalizma, on postavlja pitanje: Kakvi su izgledi za izgradnju jednog pravičnijeg sveta ako je kapitalizam jedini sistem koji nam stoji na raspolaganju? Njegovi zaključci su otrežnjujući, ali ne fatalistički. Kapitalizam mnogo šta čini pogrešno, ali donosi nam i mnogo dobrih stvari – i izgleda da neće uskoro nestati. Naš zadatak je da ga učinimo boljim.

Milanović tvrdi da je kapitalizam trijumfovao zato što daje rezultate. Osigurava nam prosperitet i zadovoljava čovekovu potrebu za autonomijom. Ali za to smo platili cenu u oblasti morala, jer nas je primorao da materijalni uspeh prihvatimo kao najviši životni cilj. Uz to, ne pruža nam nikakve garancije za stabilnost. Liberalni kapitalizam kakav poznajemo na zapadu opterećen je problemima nejednakosti i kapitalističke neodmerenosti. Taj model je sada prinuđen da se takmiči sa političkim kapitalizmom kakav postoji u Kini, za koji mnogi tvrde da je efikasniji, ali je u isto vreme podložniji korupciji i, kada dođe do usporavanja rasta, socijalnim nemirima. Za ekonomske probleme globalnog juga Milanović nudi kreativno i donekle kontraverzno rešenje u obliku masovne migracije. Gledajući u budućnost, Milanović odbacuje proroke koji tvrde da postoji samo jedan neizbežan ishod, bilo da je to globalno blagostanje ili masovna nezaposlenost usled automatizacije. Kapitalizam nosi brojne rizike. Ali to je sistem koji služi ljudima. Od toga kakve izbore ćemo napraviti i koliko dobro ćemo ih razumeti zavisi i kako će nas kapitalizam služiti. Ovo je knjiga erudicije i originalnih uvida…

Milanović je odlično pripremljen za važan i težak zadatak kog se prihvatio… Knjiga je akademski pisana i ispunjena podacima, ali njen pripovedački stil vezuje pažnju čitaoca… Milanović izlaže istoriju uspona autoritarnog kapitalizma, kako u zemljama koje su nekada bile ovaploćenje liberalnog kapitalizma, kao što su Sjedinjene Američke Države, tako i u zemljama poput Kine, koje su delimično kapitalističke, ali ne daju nagoveštaja da bi mogle postati i liberalne… Kao virtuoz svoje discipline, Milanović je nenadmašan u kompiliranju i tumačenju podataka. - Robert Katner (New York Review of Books)

Briljantan nastavak kapitalne knjige Globalna nejednakost. Na osnovu rezultata sopstvenih istraživanja i uobičajeno širokih istorijskih uvida, Branko Milanović otvara neka od ključnih pitanja o našoj budućnosti. - Gordon Braun, bivši premijer Velike Britanije

Vodeći ekspert za probleme ekonomske nejednakosti upozorava nas da to što je kapitalizam uspešno potisnuo sve rivalske ekonomske sisteme ne znači da je budućnost liberalnih demokratija osigurana. Amoralna potera za profitom u liberalnim kapitalističkim društvima urušava etičke norme na kojima otvorenost i demokratija počivaju, tvrdi on; isti trend sada preti da nas približi autoritarnijim oblicima organizacije kapitalističkog društva, poput onog u Kini. - (The Economist)

Malo je ekonomista koji se mogu porediti sa Milanovićem i njegovom izuzetnom erudicijom ili njegovom veštinom u povezivanju naizgled raznorodnih podataka sa složenim filozofskim idejama na osnovu kojih razvija koherentnu i za naše doba veoma relevantnu tezu. Po širini i zahvatu ovo je jedna od najambicioznijih knjiga iz oblasti ekonomije u ovoj godini, svakako jedna od najfascinantnijih. - Pro Market