Proizvodi

Jedina kći je moćan roman o majčinstvu, prijateljstvu i kompleksnoj emotivnoj realnosti žena, koji afirmiše pravo žene na izbor. Bez obzira na to da li priča o ženi koja je odlučila da nema decu, ili o ženi koja uspeva da zatrudni ali sazna da njena beba ima ozbiljan genetski poremećaj, ili o ženi čije dete ima nasilne ispade, Netel bez pojednostavljivanja i osuđivanja istražuje šta znači biti majka u savremenom društvu. Njene junakinje otvoreno progovaraju o emocijama koje okružuju majčinstvo – o ljubavi, nežnosti i brizi, ali i o onim koje se mahom ne izgovaraju pred drugima – o sumnjama, neizvesnosti, osećaju neadekvatnosti, krivice, pa čak i žaljenja. Pored toga, roman daje i uvid u složenu dinamiku ženskog prijateljstva i emotivne podrške, promišljajući šta znači biti zaista prisutna za nekog u bolnim trenucima.

Posle zime-ljubavna priča na kakvu niste navikli.

Od zime se opraštamo romanom Posle zime, intenzivnim, duhovitim i pronicljivim portretom urbane usamljenosti.

Gvadalupe Netel je višestruko nagrađivana meksička spisateljica, a svojim četvrtim romanom Posle zime, nagrađenim za najbolje delo na španskom jeziku 2014, potvrdila se kao neizostavno ime savremene latinoameričke književnosti.

Naizmenično ispričan iz ugla Klaudija, Kubanca u Njujorku, mizantropa koji mašta o savršenoj ženi, i Sesilije, nesigurne mlade Meksikanke u Parizu koja se bori sa usamljenošću, roman Posle zime otkriva neuroze, strasti i fobije glavnih junaka koji pokušavaju da nađu ravnotežu između želje za samoćom i potrebe za drugim ljudima.

Kako čitaoci svedoče postepenom približavanju dvoje „čudnih“, „autsajderskih“ pripovedača i njihovoj kratkoj aferi, tako sve više saosećaju s njima, uprkos njihovom destruktivnom i opsesivnom ponašanju, ili možda baš zbog njega.

Netel piše o ljudskoj nesavršenosti i zabludi da ljubav može rešiti sve probleme, o ledenom licu tuge i depresije sa zrelom iskrenošću koja je iznenađujuće retka u književnosti, ali ipak roman završava s daškom optimizma, brzim i vrtoglavim spustom ka jedinom mogućem kraju: onome što dolazi posle zime.

Knjiga Brak crvenih ribica meksičke autorke Gvadalupe Netel jeste neobična tematska zbirka priča, zasnovana na analogijama i kontrastima između života ljudi i životinja, pa čak i ljudi i gljiva. Obuhvata pet priča u kojima se egzistencijalne krize junaka redom povezuju sa životima riba, bubašvaba, mačaka, gljivica i zmija. Tim postupkom autorka dovodi u sumnju mogućnost ljudskog uticaja na vlastitu sudbinu i otvara uvid u nesvesnu, a ponekad i mračnu stranu ljudske psihe.

Priče se odlikuju svedenim jezikom i stilskom elegancijom, univerzalnošću motiva poput nesrećne ljubavi i odrastanja, momentima poetičnosti iznaženim u svakodnevnici, no u isto vreme uobičajena percepcija stvarnosti je u njima destabilizovana prenošenjem ljudskih nemira na životinje, u kojima junaci traće odraz sopstvenih patnji i odgovor na svoje životne dileme. Životinje su ovde ožalošćene, a ljudi poživotinjeni, pri čemu se ljudska samosvest i volja najednom čine krhkim i varljivim, izneveravajući uvreženu predstavu o našoj nadmoći kao vrste.

Tako se, na primer, postepeno propadanje jednog braka najpre očituje u žestokim okršajima para akvarijumskih ribica, likovi priče „Ratovanje po smehu“ vode nemilosrdnu borbu protiv bubašvaba koje unose pometnju u prividni sklad jednog bogatog buržujskog doma, a junakinja „Gljivica“ razvija bizaran emotivni odnos prema svojoj vaginalnoj infekciji pošto samu sebe doživljava kao parazita u ljubavi.

„Brak crvenih ribica je vrlo suptilan prikaz ljudskih nedaća i strahova, lišen svake visokoparnosti i moralisanja, saosećajan prema likovima i nenametljivo kritičan prema društvenim odnosima, u kome ponajviše očarava sámo autorkino umeće pripovedanja.“

– Ana Marković

Gvadalupe Netel (1973) istaknuta je meksička književnica čija je proza prevedena na 17 svetskih jezika. Čitalačku publiku osvojila je romanima Telo u kome sam se rodila (2011) i Posle zime (2014), za koji je dobila nagradu „Eralde“, kao i zbirkama priča Latice i druge nelagodne priče (2008) i Brak crvenih ribica (2013), za koju je dobila prestižnu nagradu za kratku prozu „Ribera del Duero“.