Proizvodi

"Zamislite Englesku kao voz koji kasni i ove putnike u svom vagonu: Milvolovog huligana iz prve ekipe, čiju lobanju uz svu blagonaklonost morate opisati kao jezivu; pankera koji se zaneo bušeći odeću zihernadlama, pa je počeo da buši i sebe; taksistu koji je nekada nastupao na festivalu Glas mladih u Vojniću, a docnije tragao za najopasnijim čovekom Njukasla kako bi ga pretukao i postao alfa mužjak tog grada; gospođu iz Hala koja gazi sedmu deceniju i veća je nevolja nego prethodna trojica zajedno.

Običan čovek bi napustio i vagon i voz ne čekajući sledeću stanicu. Igor Todorović Zgro je saputnike postrojio u izložbu, i to ne u šou nakaza, već u ozbiljnu antropološku postavku. Niti ih ismeva, niti ih slavi, ne opravdava ih i ne osuđuje, već ih, poput vrsnog kustosa, predstavlja. Sa takvom Engleskom stranca ne može upoznati ni putopisac, ni istraživač, ni žitelj."

Koliko sam para potrošio na odlaske u Englesku mogao sam kupiti pristojnu gajbu u Novom Sadu. Petnaest viza zalepljeno mi je u pet različitih pasoša, trideset puta sam leteo na Ostrvo i to isključivo zbog fudbala i muzike. Bio sam na više od sedamdeset utakmica – od Premijer lige i FA kupa, preko finala Liga kupa do Konferencije i Senior Sari kupa. Pre prvog odlaska, triput sam bio odbijen. Od osnovne škole kada sam se zaljubio u engleski fudbal i muziku, maštao sam o Londonu. Kada su nam ukinute sankcije, bio sam u prvoj turi koja je predala zahtev za vizu. Nisam imao sređen status, bio sam student, nezaposleni vojni obveznik. Odbili su me glatko. Naredna dva puta odbijen sam isključivo zbog te prve odbijenice…