Arvanitasov tekst, posebno u delu koji je obeležen meditativnim svojstvom, ne zalazi u celovito insistiranje na antropološkom pesimizmu. On je pre sazdan na premisama ljudske dobrote, čak i naivnosti, krajnje nesvakidašnje u vremenu koje je i skepsa napustila. To bi mogao da bude čist dobitak od vredne i uspele književnosti.
