Proizvodi

Nakon tri knjige priča i knjige drama Lejle Kalamujić, sve me više zadovoljava – i ospokojava – sasvim lična pretpostavka prema kojoj je Lejlino pisanje odgovor na stih Elizabet Bišop koji glasi: „Umeće gubljenja nije teško naučiti”.
Tako nam autorka i u knjizi Šake pune oblaka i druge drame predlaže i osmišljava jedan vid savladavanja tog umeća. U tri drame koje sačinjavaju knjigu – u njihovim replikama koliko i u usecima belina između njih – istiha i saosećajno, nelagodno blisko i poznato razorno, ali sa velikim poverenjem u nadu, u otvaranje za nju, Lejla Kalamujić (re)organizuje svet svakovrsnih unutrašnjih i društvenih oštećenja tako da krivica, ćutanje ili zločin nisu više sve što umemo i živimo.
„Ljudožderka”, „Ugasimo svjetlo” i „Šake pune oblaka” izvrću izvrnuto i preuređuju naopako: maglom koja menja boju, glasovima ptica, istinama snova, nedostatnošću komunikacije sa voljenima, one nama, čitaocima i čitateljkama, predlažu drugačija saučesništva i savladavanja, i barem jedan korak dalje od poraza, poricanja i neželjene margine.

Desi se neko lice, ili dvorište, nečiji glas, delić noći, dese se sećanja.
Od njih su priče Lejle Kalamujić. Dođe dan kad ponovo legneš u svoj stari krevet, kad kraj više ne može da se rasteže i prećutkuje, ptice počnu da udaraju u prozore, a ljudi odu, i nestanu. Od tih su dana priče Lejle Kalamujić. I od još jedne koordinate uz to koja se na prošlost i sadašnjost učvršćuje kao konstanta. Lejline su priče u žurbi,da daju ono najvrednije što se od književnosti može dobiti – da izmisle mesto, vreme i ljude koji su ti potrebni.

O AUTORKI
Lejla Kalamujić rođena je 1980. godine u Sarajevu, gde je na
Filozofskom fakultetu diplomirala filozofiju i sociologiju. Autorka je dve zbirke priča Anatomija osmijeha (2008) i Zovite me Esteban(2015). Za potonju je osvojila nagradu Istarske županije „Edo Budiša”za najbolju regionalnu zbirku kratkih priča u 2015. Objavila je i zbirku drama Šake pune oblaka (2020). Priče i drame su joj prevedene na nekoliko stranih jezika