Proizvodi

Plemenitost i dobrota ne poznaju godine

Društveno-koristan roman za tinejdžere

Uprava osnovne škole vodi disciplinski postupak protiv Bojana, učenika osmog razreda. On je priznao da je napravio ispad na času fizike i zbog toga ga čeka društveno-koristan rad. Bojan mora da se izvini nastavnici, da ide kod psihologa, da dežura sa nastavnicima, a povrh toga, od majke dobija zaduženje da, dok je ona na seminaru, pomogne tetka Ani koja je trudna i usamljena. A tek onda će se javiti nove nevolje…

„Ovu knjigu treba pročitati ne samo zato što glavni junak Bojan ima divno ime, već i zato što je to priča o požrtvovanju, ljubavi, prijateljstvu i iskupljenju, vrednostima koje često zaboravimo. Verovatno baš zbog toga i postoje pisci kao što je Ljiljana Šarac, da nas podsete na ono najlepše u ljudima . Roman Nije mi ovo trebalo je baš ono što tinejdžerima treba. A vrlo je moguće da će i odraslima biti od koristi.“
– Bojan Ljubenović, pisac

Autorka romana Đurđevim stopama i Dok svetac bdi.

Nadahnjujuća priča o isceljujućoj snazi ljubavi

Ljiljana Šarac bravurozno gradi zaplet u čijem je središtu Lidija, tridesetogodišnjakinja koja se nakon borbe sa opakom bolešću i neočekivanog razvoda upušta u renoviranje kuće. U zidu pronalazi skrivenu beležnicu. Nosi je na Tasos, gde u okrepljujućoj majskoj tišini shvata da je pronašla dnevnik srpske princeze Jelene Karađorđević, ćerke kralja Petra Prvog i unuke knjaza Nikole. Upoznaje se sa životom ove fascinantne žene koju je sudbina vodila od rodnog Cetinja, preko Beograda, Ženeve do Sankt Peterburga i okrilja carske porodice Romanov. Dnevnički zapisi se prekidaju usred tragičnih događaja 1917. Lidija shvata da princezinu priču mora da dovrši sama. Sticajem srećnih okolnosti, na najzelenijem grčkom ostrvu upoznaje nekoga ko će joj u tom istraživanju pomoći, a ujedno probuditi njene uspavane emocije.

„Dnevnik pronađen u zidu stare kuće u Beogradu ima moć da udahne život tamo gde se on rasipa i nestaje. Živopisne priče dveju žena prepliću se u nežnom saglasju, vraćajući nadu i u najvećoj tami. Ljiljana nas maestralno vodi kroz raskoš Mramornog dvorca Romanovih, brezove šumarke i zaleđena jezera Rusije, a onda vraća u Srbiju napaćenu ratom i vaskrslu junaštvom.“ – Milena Sekulić Odalović

„Ljljana Šarac veštom naracijom oslikava lik glavne junakinje Lidije, koja uči da živi sa činjenicom da je smrt zakucala na njena vrata a da joj se brak pretvorio u krhotine. Čitajući dnevnik princeze Jelene, ona upoznaje ženu koja je živela, volela, nadala se i očajavala baš kao i ona sama. Stavljajući fokus priče na vreme vladavine dinastija Karađorđevića i Romanova, autorka daje biserni doprinos našoj kulturi sećanja.“ – Slavica Mastikosa

Priča o sazrevanju tinejdžerke i iskupljenju

Ružica kreće u sedmi razred, bezbrižno odgovara na sve školske obaveze i uživa u druženju sa drugaricom iz odeljenja Ninom. Međutim, nakon povratka sa Zlatibora u Beograd ne sluti da će joj se život potpuno promeniti...

Prijateljstvo i ljubav bližnjih pomažu joj da uspostavi novu ravnotežu, ali će tek domaći zadatak iz domaćinstva podstaći hrabru trinaestogodišnjakinju da se preispita i krene u potragu za svojim korenima. Mali srebrni broš u obliku trube, koji joj je dao Ninin brat Filip, pomoći će joj da istraje na tom putu, sigurna da ima gde i kome da se vrati.

Anđeo s jednim krilom je snažan, emotivan roman koji će vam izmamiti i osmehe i suze, i naterati vas da nakon sklapanja korica još dugo razmišljate o njemu.

Sudbine Paunovića i Vasiljevića, dve familije koje generacijama žive kao prve komšije, neraskidivo su isprepletane. Njihovi jedinci Milenko i Sreten rastu jedan uz drugog, deleći dobro i zlo, dok naposletku ne izmešaju i krv pobratimivši se. Naizgled čvrsto i neraskidivo prijateljstvo u jednom trenutku biva zauvek narušeno.

Proslava Svetog Nikole tradicionalno okuplja goste u kući Paunovića, ali iznenada otvara zabranjene teme i dira u nezaceljene i bolne rane.

Ima li načina da se višedecenijski sukob nekako premosti? Kakva zla kob toliko dugo utiče na sudbine svih članova obe porodice? Možda će upravo proslava slave i jedna neočekivana poseta doneti konačan rasplet i pomoći umornoj duši najstarijeg Paunovića da konačno pronađe mir.

U dva dana, koliko traje radnja ovog romana, stalo je čitavo stoleće. Bolne uspomene, neotkrivene tajne, spletke koje su dovele do tragičnih ishoda, sve će se sliti u jedan iskričavi trenutak.

„Volim knjige o gresima. To su one knjige od kojih vas zabole prsti dok okrećete njihove stranice – od težine sudbina običnih ljudi. Nalik meni. Ili vama.

Volim knjige o praštanju. To su one knjige od kojih vam duša plače, a srce se raduje, jer duša je mesec, a srce je sunce.

Volim knjige o tajnama. Istim onim koje ne želimo nikome da otkrijemo, jer naš lik u njima nije čist. Naše tajne su naše ogledalo.

Volim knjige u kojima se petao i Sveti Nikola takmiče ko će dalje da skoči sa kućnog praga. I sve dok ima ljudi koji će da ga prekorače, svetac će živeti.

Volim ovu knjigu.“

Branislav Janković

Zima je 1455. godine. U studenoj Silađijevoj tamnici, ranjen i onemoćao, čami osamdesetogodišnji despot Đurađ Branković. Dok čeka da se za njega prikupi otkup, prebira po svojoj burnoj prošlosti. Priseća se mladalačkih pustolovina i ženidbe ponositom Irinom Kantakuzin, ljutog rivalstva sa ujakom Stefanom Lazarevićem, mukotrpne gradnje Smedereva i upinjanja da za svoj narod osvoji što više slobode. On nastoji da sačuva svoje dostojanstvo i smogne snage za još jedan podvig kojim će, poput zvezde repatice, ostaviti blistavi trag po mrkloj tmini koja je prekrila njegovu zlosrećnu despotovinu.

Šest vekova kasnije, mlada Beograđanka Ksenija, fotografkinja i izdanak kupindolske loze Brankovića, tavori u posve drugačijoj vrsti tamnice. Duševnu prazninu koja se otvorila dvostrukim gubitkom popunjava opsesijom koju je nasledila od oca, nastavljajući njegovu potragu za misteriozno nestalim srebrnim sarkofagom i grobom despota tragične sudbine.

„Idući Đurđevim stopama, ova, u isti mah uzbudljiva i kontemplativna, istorijska i savremena povest Ljiljane Šarac vodi čitaoca od krvavih razbojišta i dinastičkih borbi srpskog srednjeg veka do intriga, spletki i supresije informacija u bivšoj SFRJ; od memle kamena i bede tamnica do sjaja prepunih riznica i mekog dodira svile; od drevne, čvornovate kruške u Drenici na Kosovu do sočnih limunova sa obala Jadrana i uskih, suncem okupanih uličica Dubrovnika; od raskoši i zamki Carigrada do skromne, zaboravljene crkvice na Starom smederevskom groblju i tajne u njoj pohranjene.“ Dr Slavica Ranković