Upravo zbog dominacije komunističkih predrasuda o bauku konzervativizma i desnice, ova knjiga pre svega mora da insistira na sledećim tezama: 1) da je konzervativizam legitiman deo savremenog liberalnodemokratskog spektra (jedan od dva noseća) i 2) da postoji fundamentalna razlika između umerene, parlamentarne desnice centra i radikalne, antiliberalne desnice, koja je jednaka istoj takvoj razlici između parlamentarne i radikalne levice. Uzgred, valja primetiti da je ključna razlika između radikalnih ekstremnih levičara i istinskih socijaldemokrata u tome što ovi drugi prihvataju legitimnost institucija parlamentarnog sistema, kao i svojih umerenih protivnika konzervativaca. Ako je istina da se ekstremisti odlikuju odbijanjem da prihvate legitimnost konzervativizma, onda je nažalost evidentno da je veliki broj naših intelektualnih levičara na komunističkim pozicijama, pa možda i to objašnjava izostanak profilisane socijaldemokratske opcije, o čemu se često govori.
