Proizvodi

Monografija istražuje život i delo Nadežde Petrović (1873–1915), najistaknutije figure srpske moderne umetnosti početkom 20. veka. Nadežda je svojim avangardnim slikarstvom utemeljila modernizam u Srbiji, dok je svojim društvenim angažmanom neprekidno radila na jačanju srpske nacionalne ideje – od osnivanja humanitarnih organizacija, preko javnih mitinga, do pomaganja gerilskih grupa. Kroz bogat umetnički opus i neumorni rad u patriotskim organizacijama ona je kombinovala modernost, umetnost i nacionalizam. NJeno učešće u oslobodilačkim ratovima i tragična smrt u ulozi dobrovoljne bolničarke 1915. potvrdili su duboku posvećenost otadžbini. Istovremeno, to je i njena sažeta biografija, ali i analiza kulture sećanja u poslednjih 110 godina. Ovo delo pruža sveobuhvatan uvid u značaj Nadežde Petrović kao umetnice i nacionalne radnice.'

Kada je 1977. godine Zvonko Vučković, nekadašnji kapetan Jugoslovenske vojske u Otadžbini (JVuO) i komandant Prvog ravnogorskog korpusa, objavio svoja Sećanja iz rata, imao je utisak da su pitanja vezana za Drugi svetski rat još uvek živa, sveprisutna i važna za svakodnevicu kako srpske emigracije rasute po celom svetu, tako i za stvarnost socijalističke Jugoslavije.

Bio je potpuno u pravu. Obe strane su svoj identitet i legitimitet crpile iz događa vezanih za zbivanja 1941–1945. godine, ali na potpuno suprotan način.

„Ravna gora nikada nije imala bilo kakvu skupinu manastira, a u fizičkom pogledu čak nije ni planina. Ako se posmatra samo reljef, Ravna gora predstavlja ne previše široku zaravan planine Suvobor, koja po svom fizičkom obliku i položaju nije dominantna ni u odnosu na venac Podrinjsko-valjevskih planina kojima pripada, ni u odnosu na obližnji Rudnik, niti na većinu planina u okruženju. Ni sam naziv Ravna gora nije vezan samo za ovu lokaciju. Taj toponim čest je na mnogim planinama naseljenim južnoslovenskim stanovništvom. Ipak, sam pojam Ravna gora u savremenoj srpskoj javnosti ima ulogu i značaj svojevrsnog mitskog mesta. (...) Ali, šta je zapravo Ravna gora? Odgovor na ovo pitanje mora se potražiti u geografiji i istoriji planine Suvobor. Površinski izgled nekog predela obuhvata kako fizičku sredinu, tako i mnoge promene koje je uneo čovek u borbi za opstanak u nastojanju da unapredi materijalne i kulturne uslove života, pri čemu se istraživanja svode na analizu tri glavna pitanja: prirodne sredine, prostora i ljudskih naselja.“

Miloš Timotijević