Proizvodi

Sedam poglavlja jedne zajedničke povesti Nade Dušanić jeste istorijski roman snažne dokumentarne podloge, koji se oslanja na stvarne ličnosti, događaje i dokumentarnu građu iz vremena Drugog svetskog rata. Već podnaslovom Grobnica za Borisa Davidoviča na ženski način roman uspostavlja dijalog sa Kišovom poetikom ali iz sopstvene, autentične perspektive. U središtu su sudbine pojedinca suočenih s nasiljem istorije, zlom totalitarizma i pitanjem lične odgovornosti. Spajanjem faktografije, pripovedne sugestivnosti i refleksivnih deonica autorka gradi slojevitu i uznemirijuću prozu o strahu, otporu, žrtvi i očuvanju ljudskosti.

Ili je upravo ta agonija znak njene najdublje vitalnosti? Znak neprestanog preispitivanja, obnove i razvoja? Jer, kako je tvrdio Fridrih Niče, stanje borbe jeste stanje najvišeg reda ‒ prostor iz kog se rađaju nove vrednosti.

Sa dve vremensko-prostorne koordinate stižu svedočenja koja istovremeno i želimo i ne želimo čuti. Kao zabranjeno voće na visokim granama, privlačno je i okusili bismo ga, ali je spoznaja opasna i do kraja neizvesna.

Dušanić pripoveda o nasilju; s jedne strane je to ratna, nikad do kraja ispričana priča o devedesetima, s druge strane savremena priča o zlostavljanju, ispričana glasovima devojaka čija usta po prvi put ne ostaju nema. Dokumentarne niti upredene sa onima koje ispredaju pisci trajno obeleženi zapitanošću nad ponorima nasilja, od Daše Drndić do Danila Kiša, dobijaju svoju filmsku verziju pozivanjem na scene Bertolučija, Orsona Velsa, Injaritua, Puriše Đorđevića… Škola glume postaje scena na kojoj se odvijaju najteže životne lekcije, a glumačke bravure se urušavaju u gotovo dokumentarnim prizorima od kojih zastaje dah. - Jasmina Vrbavac

Sudbine devojaka, izloženih seksualnom uznemiravanju i nasilju, pokretačka su snaga nove knjige Nade Dušanić. Plovidba kroz zabranjene teme jeste vredan roman usredsređen na traženje odgovora na bitna pitanja statusa žene, njenog Tela i Duha. Roman jasne društvene artikulacije, čine na čudesan način ulančane priče, vanredno lepe umetničke tvorevine spojene u skladnu celinu. Kormilar plovidbe, u autoironijskoj igri nazvan „Enpeˮ, koji je ušao u Piščev život, lako će ući i u svet čitaoca rafiniranog nivoa osećajnosti, bez obzira na rodno, ideološko i kojegod određenje. - Milivoje Mlađenović