Proizvodi

Diskurs o nuklearnom uništenju sveta je - nalik svemu - hipertelijska proteza i hologramsko obećanje događaja, no kad višedecenijska tenzija preraste u entropijsko ubrzanje sveta, počnemo da maštamo da obećanje nije ludom radovanje i počne da nas progoni čudna nada, kudikamo zastrašujuća, da entropijski zakoni mogu da iznesu veličanstven poduhvat i fizičkim nestankom sveta prebrišu ostale oblike nestanka.

"Noć je bila moh saučesnik. Imala je drugu gravitaciju i pravila. Nudila je rešenja koja u praksi nisu funkcionisala. Bila je uzaludna, ali magična."

Novi Jovanovićev antiheroj je za priličan broj nijansi introvertniji, rafiniraniji, suptilniji I nepoverljiviji, ranjiviji od svog prethodnika, mada je I on ispao pravo ispod Jovanovićevog šinjela. Ovo bi bio zreliji, uravnoteženiji pripovedač Nemanja Jovanović, tiši, svedeniji, svestan da dođe vreme kad mora da se ćuti, tačnije, prećuti. Ovo bi bila knjiga u kojoj Jovanović potvrđuje svoj pripovedački nerv I talenat. Uspešno položeni ispit autorske zrelosti.

Srđan Srdić

Nemanja Jovanović je rođen 1974. godine u Čačku. Njegov prvi roman Milka zbogom, vidimo se sutra našao se među šest najboljih romana za 2016. godinu po izboru Kulturnog dodatka Politike. Rudi je njegov drugi roman.

Prateći ekspediciju bogataša-avanturiste Žan Sebastijana, Žorž Mišić se obreva u svetu sasvim drugačijem od onog koji poznajemo. Pun razumevanja, uteha i oprosta, novi svet je slobodan od ogledala materijalne grešnosti, ali pasivan do skoro potpune apatije. U tom svetu on pronalazi novi ugao posmatranja – kroz suštinu našeg bića, pa sve do njegovih dubina iz čijih se utočišta ponekad teško izlazi.

TAMA je priča o bežanju od najmanjih, ali i najvećih odluka pred nama. Ispričana slobodnim žanrovskim stilom, ona nudi više od puke zabave. Oslanjajući se na popularnu estetiku osamdesetih, TAMA će kod čitalaca izazivati osećaje trijumfa i jeda, neprekidno suočavajući sa pitanjem – ko smo i šta radimo? Nudeći alternativno objašnjenje gde se kao civilizacija nalazimo, ali što je važnije, u kom pravcu smo se zaputili, TAMA upotpunjuje Priču o odrastanju čovečanstva. Prateći interesantne i zanemarene analogije, sakrivene iza svakodnevnih životnih problema, roman podseća da našu destinaciju možemo spoznati samo ako se udubimo i otvorimo oči u TAMI.

Ciklična kretanja i repetitivnost poslužili su Jovanoviću da svog naratora upiše u grad-lavirint, sistem bednih prestoničkih stanova i soba nedostojnih ljudskog bića, gde će ovaj manično da ne živi po postsocijalističkim ćumezima, u društvu teško zamislivih kretura koje postoje tek posredstvom mračnih rupa u koje namamljuju beznadežne stranare.

Sumanuta potraga za prostorom odvija se u vremenu koje kao da ne prolazi, na desadovski način, situacija se usložnjava isključivo u perspektivama umnožavanja pozicija, odnosno stambenih lokacija i njihovih vlasnika. Iz tog razloga je Jovanovićev nesposobni Odisej opterećen aurom koju nema s kim da podeli u savremenoj literaturi pisanoj našim jezikom/jezicima.

Srđan Srdić i Vladimir Arsenić