Svet veoma lako odriče viši duhovni život, više zahteve duha, više duhovno saznanje; svet voli da govori da mu ništa od toga nije potrebno i da smeta njegovom poslu uređenja sveta. Svet sleva i zdesna ovo objavljuje hiljadama i milionima glasova. A užasno je kada i od crkvene svesti dolazi ono isto negiranje duha kakvo dolazi od države, koja je na suprotnom polu sveta, a što se u ateističkom komunizmu preobratilo u konačno uništenje duha, duhovnog života, duhovnog aristokratizma. Ne gasite duh. Negiranje problematike hrišćanske svesti je gašenje duha. Služenje sveopštem prosvetljenju sveta ne zahteva pad kvaliteta duha. A pre svega je potrebno da se postavi problem duha i duhovnog života.
SADRŽAJ:
Umesto predgovora. O protivrečnostima u mom mišljenju
I 1.Ličnost
2. Gospodar, rob i slobodan čovek
II 1. Biće i sloboda. Čovekovo robovanje biću
2. Bog i sloboda. Čovekovo robovanje Bogu
3. Priroda i sloboda. Kosmička sablazan
i čovekovo robovanje prirodi
4. Društvo i sloboda. Socijalna sablazan
i čovekovo robovanje društvu
5. Civilizacija i sloboda. Čovekovo robovanje civilizaciji i sablazan kulturnih vrednosti
6. Čovekovo robovanje samom sebi i sablazan individualizma
III 1. a) Sablazan carstva. Dvostruki lik države
b) Sablazan rata i čovekovo robovanje ratu
s) Sablazan nacionalizma i čovekovo
robovanje nacionalizmu
d) Sablazan aristokratizma i čovekovo robovanje
aristokratizmu. Dvostruki lik aristokratizma
e) Sablazan buržoaznosti. Robovanje vlasništvu i novcu
2. a) Sablazan revolucije i čovekovo robovanje revoluciji. Dvostruki lik revolucije
b) Sablazan kolektivizma i čovekovo robovanje kolektivizmu. Sablazan utopije. Dvostruki lik socijalizma
3. a) Sablazan erotskog i čovekovo robovanje
erotskom. Polnost, ličnost i sloboda
b) Sablazan estetskog i čovekovo robovanje estetskom. Lepota, umetnost i priroda
IV 1. Duhovno oslobođenje čoveka.
Pobeda nad strahom i smrću
2. Sablazan istorije i čovekovo robovanje istoriji. Dvostruko shvatanje svršetka istorije. Aktivno-stvaralački eshatologizam
U ovu knjigu uvršteni su radovi poznatog ruskog mislioca N. A. Berđajeva posvećeni filozofiji ljubavi, koja zauzima važno mesto u celokupnom njegovom delu. Oslanjajući se na dela Vl. Solovjova, on razmatra moralni smisao ljubavi, u njoj vidi sredstvo prevazilaženja pocepanosti čovekove ličnosti i ponovnog uspostavljanja njene celovitosti, pokazuje ulogu ljubavi u preobražaju sveta, u izgradnji nove etike stvaralaštva. Filozofski tekstovi koji se objavljuju u ovoj knjizi, dokaz su bogate humanističke tradicije, karakteristične za rusku filozofiju početka XX veka.
Nikolaj A. Berđajev (Николай А. Бердяев, 1874–1948), bio je ruski personalista, egzistencijalista i religiozni mislilac, koji je među misaonim i umetničkim figurama ruskog „srebrnog veka“ svojim delom proizveo možda najživlji odziv izvan Rusije. Nakon intelektualno burne mladosti, momak plemićkog porekla polako evoluira od marksističko-levih pozicija, ka originalnoj, neretko „nekanonskoj“ recepciji hrišćanstva, zbog koje je i proteran iz boljševičke Rusije, koja je ishodila iz refleksije o položaju čoveka u savremenom svetu, tačnije od drame koju on živi. Pored teme slobode, koja je verovatno najsnažnija nit-vodilja njegovog obimnog dela, Berđajev je ostavio izuzetan trag i kao neko ko je originalno promišljao naše epohalno vreme.
Kultno delo najvećeg ruskog filozofa i jedinog autentičnog mislioca slobode u ovom veku, koji je uprkos iskupenjima pomodnih trendova u filozofiji i ideologiji prve polovine XX veka: egzistencijalističkom individualizmu i marksističkom kolektivizmu, ostao dosledan svom hrišćanskom i aristokratskom personalizmu, što ga je i učinilo jednim od najcenjenijih i najčitanijih filozofa danas!
INTELIGENCIJA. REVOLUCIJA. NACIONALNOST. LITERATURA.
DEKADENTIZAM I MISTIČKI REALIZAM
RUSKI BOGOTRAŽITELjI
O PSIHOLOGIJI REVOLUCIJE
IZ PSIHOLOGIJE RUSKE INTELIGENCIJE
BUNT I POKORNOST U PSIHOLOGIJI MASA
BOLESNA RUSIJA
PROTIV „MAKSIMALIZMA“
MEREŠKOVSKI O REVOLUCIJI
RUSIJA I ZAPAD
PITANjE INTELIGENCIJE I NACIJE
O „KNjIŽEVNOM RASULU“
PREVAZILAŽENjE DEKADENTIZMA
POVODOM JEDNE IZUZETNE KNjIGE
FILOSOFSKA ISTINA I INTELIGENTSKA PRAVDA
Filosofija slobode ovde ne označava istraživanje problema slobode kao jednog od filosofskih problema, sloboda ovde ne znači objekt. Filosofija slobode ovde znači - filosofija "slobodnih", filosofija koja polazi od slobode, nasuprot filosofiji robova, koja proizilazi iz nužnosti.
