Proizvodi

Radivoje Davidović novom knjigom „Od Vajsa do Vinavera“ nastavlja istraživački rad idući tragom naziva nekih od poznatih beogradskih uglednih ličnosti jevrejskog porekla i osvetljava njihov doprinos u javnom i kulturnom životu Srbije. U prvoj knjizi „Od Daviča do Čelebonovića“, koja je imala velikog odjeka kod čitalaca, bilo je zastupljeno sedamnaest ličnosti dok u drugoj se nalaze 36 biografija onih koji su ostavili neizbrisiv trag i odavno zaslužili da se njihovim imenima nazovu ulice glavnog grada Srbije. I sasvim je očigledno da takoreći nije bilo oblasti u politici, kulturi i ekonomiji u kojoj javni radnici jevrejskog porekla nisu ostavili traga. Savremena srpska kultura ne može se zamisliti bez imena: Stanislava Vinavera, Rahele Ferari, Oskara Daviča, Gece Kona, Isidora Pape, Marka Čelebonovića, Danila Kiša, Enrika Josifa, Huga Klajna…

Veliki je uspeh Radivoja Davidovića da preko naziva beogradskih ulica prikaže noviju istoriju grada u čijem su stvaranju bile znamenite ličnosti iz jevrejske zajednica koji su svoje delovanje duboko utkale u srpsku kulturu. O tome svedoči uostalom i knjiga Radivoja Davidovića koja je bogato ilustrovana sa 170 kvalitetnih fotografija i u kojoj se nalaze planovi ulica i ličnosti koje su dali život za slobodu u svetskim ratovima.

Prva knjiga o Falašima u Srbiji. Poreklo vode od kraljice od Sabe i kralja Solomona začetnicima legitimne etiopske kraljeve dinastije. Bilo ih je pola miliona i živeli su 500 sela u slamnim kolibama na severozapadu Etiopije. Sebe nazivaju Beta Izrael (Kuća Izraela). Zahvaljujući istraživaču dr Žaku Faitloviču jevrejski svet je čuo za njih. Glad u Etiopiji u 20. veku pretila je da ih pomori. U velikim akcijama njihovog spasavanja i preseljenja u Izrael učestvovali su Mosad, izraelska vlada i mnoge jevrejske organizacije.Tom prilikom desetine hiljada Falaša došlo je u obećanu zemlju Izrael. Danas ih ima oko 140 hiljada i žive u mnogim gradovima Izraela. Diskriminacija prema njima je svakodnevna pojava mada ih ima veoma uspešnih u svim oblastima. Njihova borba za opstanak i dalje traje. Knjiga je ilustrovana velikim brojem fotografija.

Pisac, publicista i istraživač prošlosti Radivoje Davidović iz knjige u knjigu priređuje nam iznenađenja, otkrivajući nepoznate, neistražene delove zamagljene i zaboravljene prošlosti. Takva je priča o Jevrejskoj čitaonici, jedna sasvim zaboravljena priča koja ima svoj nesumljiv značaj ne samo za jevrejsku zajednicu nego i mnogo šire, za kulturnu istoriju Srbije između dva svetska rata.
Jevrejska čitaonica je, po onome što danas možemo pročitati u knjizi Radivoja Davidovića, predstavlja mnogo više od lokalne čitaonice jedne ne tako brojne zajednice.

Ona je okupljala najznačajnije umove tadašnje Srbije koji su u svojim predavanjima ostavili svedočanstvo o političkom, ekonomskom i kulturnom položaju Srbije.Ta predavanja u svom sažetom obliku čitaju se kao mali eseji o ljudima, događajima o jednom vremenu po mnogo čemu dalekom, ali i po nečemu bliskom.Ne može se dobro razumeti sadašnjica, ako u dovoljnoj meri ne poznajemo prošlost. Ova knjiga nam u tome pomaže, ona je u neku ruku, udžbenik za čitanje i razmišljanje o učešću jevrejske zajednice u kulturnom i društvenom životu Srbije, o međusobnom prožimanju kultura i ideja.
(Izvod iz recenzije Filipa Davida)