Zli dusi su najsloženiji roman Dostojevskog. Pisac priznaje da je roman pisao s naporom, često prepravljao, iz straha da nije dorastao temi. Uprkos teškoćama, stvorio je kompleksno romaneskno delo koje svojim idejama, zapletima, radnjom i čudesnim likovima pleni pažnju čitalaca i u našoj savremenosti. Velikan ruske književnosti je estetski upečatljivo iskazao refleksije o najvažnijim pitanjima ljudskog života. Predočio nam je univerzalne istine o čoveku, ljudskoj sudbini, međuljudskim odnosima, smislu postojanja u društvenim zajednicama. Spisateljica Sonja Tomović Šundić, u delu Zli dusi u viziji Dostojevskog sugeriše da Dostojevski veruje u mogućnost harmonije između čoveka i Boga. Sloboda je prekoračenje granica, mogućnost činjenja zla, ali i moć stvaranja veličanstvenih tvorevina ljudskog duha - umetnosti, kulture, filozofije, nauke - zaključuje Sonja Tomović Šundić u delu Zli dusi u viziji Dostojevskog.
Legenda o Velikom Inkvizitoru plod je uobrazilje Ivana Karamazova, predstavlja duševnu dramu ruskog intelektualaca na prekretnici evropske istorije i predskazuje ono što će se, vrlo brzo, potvrditi kao istorijska činjenica. Dostojevski je obrazložio psihološki i filozofski korijen ateizma, nihilizma, amoralizma. Njegovi negativni junaci, oslonjeni na apsolut slobodne volje i ograničene mogućnosti euklidovskog uma doživljavaju potpunu dezintegraciju, moralnu i psihološku. Osim toga on u fenomenu nasilja vidi nepggo misteriozno, dijabolično, nalljudsko, čime se fenomenologija zla iskorjenjuje strogo iz sfere antropologije
