Proizvodi

„Pisao sam nekrologe, u novinarskoj brzini, a opet s neizbežbnom ambicijom da nekako potraju, da prežive i nadžive povod, kontra samoj naravi novina. A zašto? Možda iz taštine, ali nadam se ipak zato što se onim koji napuštaju naš jedini zajednički svet, a u njemu su nešto (meni, nama) značili, mora da sudi i strože i blaže nego dnevnim i tekućim povodima, ali svakako temeljitije.“ (Teofil Pančić, iz predgovora)

Ponekad se za knjigu kaže da je lek. Možda otuda autorova uvodna napomena nosi naslov „O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama“. Kada knjigu pročitate, pojaviće vam se među utiscima nešto iz širokog dijapazona koji nudi ovaj naslov, zasigurno. Kada smo kod toga, i naslov knjige je asocijativan.

39 dana juna zbir je autorovih utisaka o poseti gradu po imenu Split, koji je nekada pripadao njegovoj domovini, a sada piscu taj grad pripada po jeziku, prijateljima, sećanjima, izboru i novom definisanju. Reč je najviše o putopisu sa nenametljivom, a vrlo uspešno ostvarenom namerom da se vine u književnost, čak i kada podseti na elemente dnevne hronike. Tekst to i govori: ovo je nešto jače od mesec dana života i posmatranja, upoređivanja i odmerenog kvalifikovanja svega pred sobom, ali i u sebi. Kvalifikovanja života. Taj rastegnuti mesec stao je u tri grada, jedno mesto i celu Jugoslaviju, ali njegov imenitelj je ipak pohođenje jednog grada i jednog duha, razdvajanje i spajanje. Duh kao duša i duh kao prošlost.

U ovoj geopoetskoj knjizi i tekst i stvarnost su duh(oviti), a autor je skroman i postojan.

39 dana juna je kao reka koja se uliva u more: i slatka i slana. Najukusnija je na ušću.

Vladislav Bajac