"Sastavljen od 155 stranica zahuktale postliterarne hipernaracije u središnjem bloku teksta i više stotina oplinjavajućih mikro-citata, tehno-koana, pabiraka, instant-mudrosti, prefabrikovanih činjeničnih fraktala i medijskih tričarija, sistematski ležerno razbacanih po marginama, Psihopatak (nekad »Mrtvo mišljenje«) sada već mrtvog maga naše postmoderne i njenih neoavangardnih prethodnica, Vojislava Despotova, roman je koji je obavio posao za desetak kapitalnih knjiga koje do nas nisu stigle pravovremeno. A da su i stigle, ne bismo ih čitali sve, niti bismo ih mogli čitati sa toliko vedre groze koliko izaziva ova posprdna romaneskna oda ezoteričnim hipi idealima šezdesetih godina i njihovoj ironično-inverzivnoj transfiguraciji u posthumanistički košmar kraja XX veka." Vladimir Kopicl
"U literarni gurmanluk Vojislava Despotova ne bih sumnjao. I ne samo literarni. Pekarev sin, a pritom Banaćanin, kod kojih postoji izreka:"Izem ti čoveka kome ne vidiš obraze s leđa", objedinio je te dve strasti. Ovoga puta na njegovom meniju, smeštenom među korice ove knjige, našle su se đakonije dvadesetčetvoro autora i autorki, koji su vlastita i tuđa kulinarska umeća ugradili u svoja dela i tako nam ih servirali. A biti gost za trpezom jednog Getea, Bodlera, Grasa, Singera, Vulfa, Andrića, Pavića...nije mala stvar." iz pogovora Pop D. Đurđeva
