Proizvodi

Pisac M. V. potpisuje pristanak da radi za Štazi i da uhodi drugog pisca koji na alternativnoj književnoj sceni Istočnog Berlina uživa status zvezde. Upravo taj potpis u njegovom biću pravi rascep orlandovskih obrisa, te različiti identiteti postaju mogući. U memljivoj podstanarskoj sobici kod gospođe Falbe, koja mu ne kuva samo kafu, dolazi do deliričnog pretapanja njegove poezije i njegovih doušničkih izveštaja, njegovog privatnog, profesionalnog i službenog identiteta. Roman o represivnom odnosu društva prema umetnicima, uz potresni uvid u perfidne mehanizme manipulacije na intimnom i društvenom planu.

Volfgang Hilbig (1941–2007) za kojeg literarni svet tvrdi da je „najbolje čuvana nemačka književna tajna“, rođen je u Mojzelvicu, nadomak Lajpciga, u gradiću koji će postati upečatljiv junak njegove proze. Dugo je radio kao metalostrugar, mašinbravar, alatničar, pa ložač i radnik na održavanju kotlova. Bavio se boksom, pisao, i u NDR bezuspešno pokušavao da objavi poeziju. Sredinom osamdesetih dobija stipendiju i seli se u Zapadnu Nemačku gde je potom ostao da radi i živi do kraja života. Proza Volfganga Hilbiga koja kruži oko motiva odrastanja u posleratnoj Nemačkoj, pisanja i pozicije pisca, Štazi-kompleksa, spaja prošlost i sadašnjost, faktografsko i halucinatorno, individualno i političko. Nagradu Georg Bihner koju dodeljuje Nemačka akademija za jezik i književnost primio je 2002.